МОНАРХИСТИЧКА ИНИЦИЈАТИВА

МОНАРХИЈА ЗА СРБИЈУ

2011-01-04T21:24:00.003+01:00

ДАНАС, 31. децембар 2010.

Пише: Принц Александар Карађорђевић

"Ја чврсто верујем у предност уставног монархијског система државне организације у Србији. Потребни су нам стабилност, слога и континуитет.

Аргументи за то су видљиви на сваком кораку. Погледајте око себе, па ако је то оно чему сте се надали и за шта сте се борили, онда сте ви срећан човек, и ја вам на томе честитам! Али, погледајте боље, и запитајте се колико је оних који деле ваше мишљење око вас! Бојим се да ћете око себе видети чистину! Ако верујете да нас република мање кошта од уставне монархије, прерачунајте се још једном! Ако верујете да у републици грађанин има већи утицај на власт него у уставној монархији, размислите мало који је државни облик у Шведској, Норвешкој, Данској, Белгији, Холандији, Луксембургу, Шпанији, Јапану, Аустралији, Канади, Новом Зеланду..."

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II

МОНАРХИЈЕ - НАЈДЕМОКРАТСКИЈЕ ДРЖАВЕ НА СВЕТУ!

2010-12-14T00:56:00.004+01:00

Индекс демократије саставља Истраживачко оделење британског часописа Економист, са циљем да се прикаже стање демократије у 167 земаља у свету, полазећи од пет општих категорија: изборни процес и плурализам, грађанске слободе, функционисање владе, учешће у политичком животу и политичка култура. Земље су подељене на „потпуно демократске“, „демократске са недостацима“, „хибридне“ (које се ипак сматрају демократским) и „ауторитарне“ (које се сматрају диктатурама).

СЕДАМ ОД ПРВИХ ДЕСЕТ ЗЕМАЉА СУ УСТАВНЕ ПАРЛАМЕНТАРНЕ МОНАРХИЈЕ!

Индекс демократије 2010
Поредак	Земља	Укупни резултат	Изборни процес и плура- лизам	Функци-онисање владе	Учешће у полити- чком животу	Политичка култура	Грађанске слободе
	Норвешка	9,80	10,00	9,64	10,00	9,38	10,00
	Исланд	9,65	10,00	9,64	8,89	10,00	9,71
	Данска	9,52	10,00	9,64	8,89	9,38	9,71
	Шведска	9,50	9,58	9,64	8,89	9,38	10,00
	Нови Зеланд	9,26	10,00	9,29	8,89	8,13	10,00
	Аустралија	9,22	10,00	8,93	7,78	9,38	10,00
	Финска	9,19	10,00	9,64	7,22	9,38	9,71
	Швајцарска	9,09	9,58	9,29	7,78	9,38	9,41
	Канада	9,08	9,58	9,29	7,78	8,75	10,00
	Холандија	8,99	9,58	8,93	8,89	8,13	9,41

Србија заузима 65. место на листи.

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА МИР 2010.

2010-12-13T23:07:00.004+01:00

Њихова Величанства Краљ Харалд и Краљица Соња присуствовали су 10. децембра церемонији доделе Нобелове награде за мир кинеском борцу за људска права Лиу Сиаобоу.

Лиу Сиаобо, коме је награда додељена због дугогодишње ненасилне борбе за основна људска права у Кини, тренутно се налази у затвору и није био у могућности да лично прими награду. Такође, кинеске власти нису дозволиле ни његовим рођацима да приме награду у његово име. Због тога је лауреата на церемонији представљала празна столица.

Церемонију је отворила певачица Марита Кварвинг интерпретацијом „Солвеигове песме“, композитора Едврда Грига, уз пратњу пијанисте Хаварда Гимса.

Председник Нобеловог комитета Торбјорн Јагланд истакао је у свом говору зашто је Комитет одлучио да ове године награду додели Лиу Сиаобоу:

„Ваша Величанства, Ваше екселенције, даме и господо, Нобелов комитет одлучио је да Награду за мир за 2010. годину додели Лиу Сиаобоу због његове дугогодишње ненасилне борбе за основна људска права у Кини. Нобелов комитет је уверен да постоји блиска веза између људских права и мира. Та права су предуслов за „братство међу нацијама“ о ком је писао Алфред Нобел у свом тестаменту.“

Господин Јагланд закључио је говор симболичким постављањем Нобелове медаље за мир и дипломе на празну столицу која је била предвиђена за Лиа Сиаобоа.

После говора г.Јагланда уследио је наступ америчког виолинисте кинеског порекла Лин Чанг.

Глумица Лив Улман прочитала је говор који је Ли Сиаобо изрекао у своју одбрану на суђењу 23. септембра 2009. године под насловом „Немам непријатеља“. Два дана после суђења осуђен је на 11 година затвора. Церемонија је закључена традиционалним норвешким песмама које је отпевао дечји хор Норвешке националне опере и балета.

У петак увече, Краљ Харалд и Краљица Соња присуствовали су традиционалном Нобеловом банкету у част лауреата у Гранд хотелу у Ослу. Њихова Величанства такође су присуствовали годишњем концерту у част Нобелове награде у дворани Спектрум у Ослу 11. децембра.

УСТАВНА МОНАРХИЈА ЗА БРЖИ ОПОРАВАК СРБИЈЕ

2010-10-29T22:22:00.004+02:00

Има ли Србија “кеца у рукаву”? Србија ће можда морати да крене другим путем да би се извукла из финансијске кризе и убрзала приступање Европској Унији – путем Уставне Монархије. Сигурно би повратак Уставне Монархије после готово 70 година привукао пажњу медија, и без сумње поправио слику Србије у свету. А што се тиче Европске Уније? Не треба заборавити да су скоро половина земаља оснивача Европске Уније биле Уставне Монархије. Данас су четвртина Европских држава Уставне Монархије, а у Европској Унији то су Белгија, Данска, Луксембург, Холандија, Шпанија, Шведска и Велика Британија.

Да ли Уставна Монархија значи бољи живот? У ствари 5 од 10 најбогатијих земаља Европе су Уставне Монархије. Према статистичким показатељима, Луксембург је најбогатија земља у Европи, са највишим бруто домаћим производом (БДП) од 81,730 долара по становнику, мерено по паритету куповне моћи (ППП). Следи их Норвешка која заузима друго место у Европи са највећим БДП по становнику који износи 55,198 долара. Холандија је на 16. месту у свету по развијености економије, а рангирана је као десета по БДП (номиналном) по глави становника; БДП (према паритету куповне моћи) у Холандији је 40.433 долара. Данска је осма најбогатија земља у Европи с БДП (ППП) од 38.207 долара по становнику а Шведска је девета најбогатија земља у Европи са БДП (према паритету куповне моћи) по становнику од 37.525 долара.

Форбс је рангирао најбоље земље за живот у 2008. и та листа је показала да су то опет Уставне Монархије. Норвешка је на првом месту, постигавши 82% на ранг листи, док ни Шведска није много заостала са резултатом 81,4%. Остале Монархије у првих 10 укључују Нови Зеланд (79%), Данску (75%) и Холандију (74%).

Зашто Уставна Монархија? Зашто традиција? Да ли је предност имати вођу који није политички опредељен? Ко је ту да осигура јединство, континуитет и мир? Да ли Монархија помаже смањењу корупције?
Индекс перцепције корупције у 2010. показује да је скоро три четвртине од укупно 178 земаља имало резултат испод 5, мерено на скали од 10 (нема корупције) до 0 (високо корумпиране). Чак 12 од првих 20 рангираних земаља које су имале резултате изнад 7,5 су Монархије и укључују Данску, Нови Зеланд, Шведску, Канаду, Холандију, Барбадос, Аустралију, Норвешку, Луксембург, Јапан, Катар и Велику Британију. Србија је рангирана на 78. месту са резултатом 3,5. Ове европске Монархије су Уставне Монархије и оне пружају јединство, напредак и мир без политичког уплитања.

Ако Србија буде била Монархија, да ли ће то имати утицаја на њен путу ка Европској Унији? Свакако не може шкодити. Да ли ишта значи то што је Европска Комисија смештена у земљи која је Уставна Монархија? У ствари, нема нимало сумње да имиџ Монархије доноси новац. Прекоокеански туристи хрле на места која имају везе са Британском Краљевском породицом и на тај начин Велика Британија заради 500 милиона фунти годишње, открива истраживање ВиситБритаин.

Извештај Уједињених нација 2009. о друштвеном развоју показује да међу 187 рангираних земаља, 6 од првих 10 су Монархије: Норвешка, Аустралија, Канада, Холандија, Шведска, Јапан. Заправо, ако обратите пажњу на Годишњи извештај о квалитети живота у различитим земљама, приметићете да су више од половине земаља од првих 10 монархије (Велика Британија, Шведска, Норвешка, Холандија, Данска, Шпанија, Белгија, итд.). Дакле, веровали или не, живот би заправо могао бити много бољи под Уставном Монархијом. "Симбол је конкретизација. Свако људско биће, чак и најлошији модерни људи, имају потребу за нечим опипљивим, нечим на шта могу указати и рећи себи и другима: "То је оно у шта ја верујем", или "то је оно што сам ја."

Па шта је негативно? Хоће ли Србија прихватити још добротворних прилога, веће шансе за улазак у Европску Унију, бољу слику о себи, пословне људе из целог света који радо гостују на Двору, и промовишу Србију широм света? Многи Срби подржавају ову идеју а други уживају у свим предностима које она доноси. "То би било само корисно за Србију, а не видим да би могло изазвати било какву штету." рекла је Јелена Тасић, студент из Београда.

Али да ли би Престолонаследник Александар и даље наставио да у потпуности посвећује свој живот Србији? Одговор је да! Чак и уз све те непрекидне активности он би желео да дође на престо. Типичан дан за Престолонаследника Александра и Принцезу Катарину састоји се од добротворних активности до промоције Србије међународној јавности и потенцијалним инвеститорима. Престолонаследник Александар доводи инвеститоре, проналази стипендије за образовање, и окупља важне јавне личности из целог света свакога месеца. Принцеза Катарина је спасила многе животе, прикупљајући милионе за помоћ и подршку. Краљевски пар стално путује широм света на сусрете са шефовима држава, најзначајнијим пословним људима и медијима а све са циљем да помогну Србији и српском народу. Све то доноси на десетине милиона годишње Србији. Постоји чак и организација под називом "Краљевина Србија", која је недавно основана у земљи са десетинама хиљада чланова.

Суштина свега је да би Краљевина Србија чини се била добар потез у пословном смислу.

ПАРАДА ПОВОДОМ НАЦИОНАЛНОГ ДАНА ШПАНИЈЕ

2010-10-20T21:57:00.007+02:00

Авиони и хеликоптери Ратног ваздухопловства Шпаније прелетели су у формацији изнад Мадрида, обележавајући национални празник, 12. октобар, који је ове године био обележен штедњом.

Хиљаде људи посматрало је са тротоара војну параду којом се обележава Дан Шпаније. Њиме се прославља дан када је Кристофер Колумбо стигао у Нови свет, а истовремено је и Дан оружаних снага.

Око 3.000 шпанских војника учествовало је у паради пред Њ.В. Краљем Хуаном Карлосом и Краљицом Софијом, дуж булевара Пасео де ла Кастелана – 1.000 мање него прошле године.

Економска криза у протекле две године довела је до смањења параде за око 20 посто. Млазни авиони Ратног ваздухопловства су у лету испуштали у бојама шпанске заставе - црвеној и жутој.

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ ШВЕДСКЕ УРУЧИО НАГРАДЕ ПОЛАР ЗА 2010. ГОДИНУ

2010-09-05T21:54:00.002+02:00

Исландска рок звезда Бјорк и италијански композитор Енио Мориконе примили су музичке награде Полар за 2010. годину од Краља Шведске Карла XVI Густава. Музичарима су награде додељене на гламурозној церемонији која је одржана у Стокхолмској концертној дворани прошлог понедељка. Вредност награде је 1 милион шведских круна ($136,000).

Бјорк је изјавила да је почаствована што прима награду и да годи њеној сујети да буде спомињана заједно са претходним добитиницима као што су група Пинк Флојд и кантауторка Џони Мичел.

Музичку награду Полар по правилу сваке године деле по један уметник из света популарне и класичне музике. Основао ју је менаџер легендарне шведске групе АБА Стиг Андерсон 1989. године. Церемонији доделе присуствовали су и Престолонаследница Викторија и Принц Данијел.

Аргументи за Краљевину Србију (10)

2010-04-04T20:20:00.006+02:00

28. 03. 2010

ИНТЕРВЈУ СА г.МАТИЈОМ БЕЋКОВИЋЕМ, ЧЛАНОМ КРУНСКОГ САВЕТА

Једни тврде да идеја монархије још није на прави начин представљена Србима, док други сматрају да је она превазиђена. Има ли кривице Крунског савета и у једном и у другом?

Србија је свега осам векова била краљевина, што очигледно није било довољно да се идеја монархије добро представи и ухвати дубљег корена. Са републиком је, пак, обрнут случај. А није ни чудо, кад се зна да су краљевину основали Немања и Свети Сава, а републику Јосип Броз Тито. Тито је Стеван Немања Републике Србије. Кад је Србија постала краљевина, то је био један од најважнијих датума њене историје, о коме су написане многе студије. О томе како је то престала да буде и остала гологлава није написана ниједна, као да није ништа ни имала, ни изгубила. А није јој пала само круна с главе, него и глава.

Данашња Србија је најбољи пример како као република изгледа неко ко република није био никад. То је република која се хвали и слави само оно што је постигла док је била краљевина. Највећи проблем је што имамо своју домаћу династију. Кад би макар Камила, ако не принц Чарлс, или Алберт од Монака, или бар Карла Бруни, или Дејвид Коперфилд били претенденти на српски престо, нација би се преко ноћи тргла!

Краљевина Мароко и ЕУ продубљују билатералну сарадњу

2010-03-11T22:59:00.002+01:00

Њ.В. Краљ Мухамед VI упутио је поруку Европско-мароканском самиту који је одржан 7. марта у Гранади у Шпанији. У поруци Краљ истиче проевропску оријентацију своје земље и заступа стварање „изузетних веза“. Суверен је изразио задовољство због напредног статуса који је дофоворен са ЕУ, али је истакао неопходност да се крене ка стварању „изузетних веза у законодавној и институционалној сфери“. „Таква повећана блискост између две стране додатно би се позитивно одразила на нивоу читавог региона“, истакао је Краљ Марока.

Такође, Краљ је у поруци потврдио жељу своје земље да настави с реформама које су инспирисане блиским везама са ЕУ и наводи области у којима односи могу да се даље развијају. У сфери економије, напоменуо је могућности које пружају обновљиви извори енергије.

Његово Величанство није пропустио да нагласи да је „добар предзнак то што се Европско-маролански самит, први такве врсте, одржава у историјском граду Гранади, симболу и сведоку преплитања култура“.

Самит у Гранади је први који ЕУ одржава са неком земљом после усвајања Лисабонског споразума. Мароко је такође и прва арапска земља која је добила напредни статус у оквиру Европско-медитеранског партберства и Европског програма суседске сарадње.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар у емисији "Један на један"

2010-01-18T09:00:00.005+01:00

КОНТИНУИТЕТ БЕЗ СВАЂА

Интервју Њ.К.В. Престолонаследника Александра са Ризом Каном,

за емисију „Један на један“,

2. јануар 2010.

Да ли видите неку посебну предност коју би Ваша земља имала од васпостављања монархије?

Апсолутно! Мислим да би то било изостављање неког ко је члан политичке странке, председник странке, и замена њега неким ко је неутралан, ко није члан ниједне странке, није председник странке, већ средиште окупљања и континуитета. То не значи да не поштујем тренутног председника републике – који може да постане председник владе – то само значи да бисмо имали исте политичаре као и сад, али мање једног. Дакле, они би имали континуитет, а без свађа.

Шта је, по Вама, био највећи ризик у покушајима да се вратите кући пре 2001?

Игре, невероватне игре обавештајних служби. Измишљотине, јер су сви медији били под државном контролом, постојало је пар независних медија који су врло тешко радили, држава их је малтретирала, а државни медији су измишљали све могуће приче о нечему што ни ја ни моја породица никад нисмо урадили, мада се све то, на крају, окренуло против њих. Али, било је врло узнемиравајуће, морам да признам.

Прочитајте транскрипт на адреси

КОНТИНУИТЕТ БЕЗ СВАЂА

Кад монархисти утихну

2009-11-24T22:57:00.006+01:00

24/11/2009

Светислав Басара: Фамозно

Некако су утихнули монархисти. Ко би данас, 2009. године, могао помислити да је на почетку вишестраначја у Србији постојало неколико партија у чијем је програму била обнова монархије.

СПО је, претпостављам, остао веран идеји монархије, али радикали и дссовци су - принципијелни каквим их је бог дао - прешли у табор заклетих републиканаца. Ништа чудно: у Србији су импулси гузице кључни фактор уобличавања политичких доктрина. Разумем Милошевића и социјалисте; људи су комуњаре, по природи ствари не могу бити за краља и отаџбину. Али зашто ником после петооктобарског преврата није пало на памет да предложи референдум на коме би народ одлучио о будућем друштвеном уређењу, не знам.

Знамо, међутим, начин на који је легална Краљевина Југославија претворена у републику. Добили би републиканци на том референдуму, нема збора. Али, ако баш хоћемо да цепидлачимо, без одржаног референдума, постпетооктобарска власт је - хтела то или не - смело наставила Титовим, у суштини нелегалним путем. Ни то није чудо. Тај пут је широк и удобан за свакога ко је на власти, али је сваким даном све трновитији за поносног носиоца републиканског суверенитета - народ. Док сам био млађи, знао сам сатима да са мојим пријатељима - републиканцима водим жучне расправе о предностима монархије. Кључ је, господо, у носиоцу суверенитета; све остало је споредно и варира од случаја до случаја, од државе до државе, тако да имамо и напредне краљевине и зулумћарске републике. А и обратно, разуме се.

Проблем Србије није то што је република; проблем су „републиканци“. Политичка ситуација је овде, заправо, јако слична оној у античкој Атини у којој је демократија била неспорна, али ограничена на уски слој слободних грађана, дочим су робови, жене и деца - данашњим речником „мањинске групе“ - били лишени свих права. Ваљда због тога што припадамо византијском културном кругу, наше владајуће врхушке поступају слично као атинске олигархије с тим што организују „слободне и демократске изборе“. Нећу да будем толико задрт па да кажем да ти избори нису заиста слободни и демократски. Али ћу рећи да после избора овде више ништа није слободно ни демократско.

Мандат носиоца суверенитета, народа, наши вожди преконоћ отму, присвоје и вршљају по земљи и иностранству како им падне на памет. Народ је, у политичком смислу, само једна од функционалних апстракција; његова безобличност и аморфност онемогућава да „осети“ да је лишен суверенитета. Али краљу - конкретној личности - суверенитет ма колико био симболичан никада не може бити одузет. Осим тога, монархије - ма какве биле - увек подразумевају одређен ниво упристојености, протоколарности и цермонијалности које аутоматски дисквалификују владавину непосредности простаклука и дилетантизма - двају највећих непријатеља Републике Србије и српског народа. И коначно, нема у постојећим уставним монархијама краља који располаже таквом мером моћи и бахатости коју приграби сваки наш републикански сердар чим се докопа кормила републике. Може бити да су баш зато, у част својих краљевских овлашћења, наши републиканци на грбу републике задржали симбол монархије - круну.

2000 ЧЛАНОВА НА ФЕЈСБУКУ!

2009-11-08T21:07:00.004+01:00

Даме и господо,
браћо и сестре,
драги пријатељи,

наша група на Фејсбуку сада има више од 2000 чланова! Најлепше вам захваљујем на подршци и позивам да наставите да промовишете идеју уставне парламентарне монархије као супериорног облика владавине.

С вером у Бога, за Краља и отаџбину!

Гаврило Дошен
Председник Монархистичке Иницијативе

Демократија или монархија?

2009-09-28T10:00:00.002+02:00

Др. Ханс-Херман Хопа је економиста Аустријске школе и либертаријански/анархо-капиталистички филозоф, истакнути члан Института Лудвиг фон Мизес, оснивач и председник Друштва за својину и слободу и уредник Журнала либертаријанских студија. Предавао је економију на Универзитету Неваде у Лас Вегасу и Универзитету Џон Хопкинс у Болоњи.

Лу Роквел: Докторе Хопа, реците нам нешто о демократији и монархији?

Ханс-Херман Хопа: Прво треба уочити да државе, било да су монархије или демократије, нису предузећа. Оне не производе ништа што би се продавало на тржишту и не плаћа им се за њихове производе, него живе од пореза који су начин на који им грађани плаћају. Дакле, ја не заступам ни монархије ни демократије, али ако треба да се бира између два зла, монархијске или демократске државе, онда монархије имају извесне предности. Разлог је тај што је јавност, у начелу, гледала на краљеве као на оно што они јесу, то јест, привилеговане особе које опорезују своје поданике, и што је, зато што су сви знали да „ја не могу да постанем краљ“, постојао отпор према покушајима од стране краља да повећа порезе до нивоа експлоатације својих поданика.

Под демократским режимима, настала је илузија да сви владамо сами собом, иако је савршенио јасно, наравно, да и под демократијом постоје владари и они којима се влада, али, због чињенице да је свако потенцијални државни функционер, настала је илузија да „ми владамо собом“ а то је довело до смањења отпора који је постојао према краљу што се тиче покушаја повећања пореза.

Међутим, постоји још важнији недостатак демократије у поређењу са монархијом. Краљ може да се замисли као особа која сматра земљу својим приватним власништвом а људе који живе у њој станарима који му плаћају неку врсту станарине. С друге стране, демократски политичари не поседују земљу, они су привремени кућепазитељи на четири или осам година, а улога власника у односу на улогу кућепазитеља је веома, веома различита. Замислите, на пример, да сам ја некога прогласио за власника куће, тако да он може да је прода на тржишту, да може да одреди ко ће да га наследи, и да, са друге стране, дам кућу, исту такву, некоме кога сам на четири године прогласио за кућепазитеља. То јест, некога ко не може да прода кућу, не може да одреди наследника, али може да од коришћења куће у одређеном периоду остварује исти приход. То наводи на закључак да ће привремени кућепазитељ искористити капиталну вредност коју поседује земља за што је могуће краће време, јер, на крају крајева, он не мора да сноси трошкове амортизације капитала, јер, уосталом, кућа није његова. Док краљ, будући да је власник куће, има дугорочнији интерес, и неће хтети да искористи капиталну вредност што је пре могуће, јер би се то, у крајњем исходу, одразило на нижу цену куће, односно земље, и одразило би се, наравно, на нижу вредност власништва које се преноси на следећу генерацију. Дакле, краљ има дугорочнији интерес, он жели да сачува, можда и увећа вредност земље, док демократски политичар има краткорочну оријентацију и жели да максимализује свој приход у што краћем року, по цену губитка капиталне вредности.

Лу Роквел: Један од закључака Ваше књиге, Демократија: божанство које је изневерило, који ме је највише импресионирао, јесте разлика у ратовима које су водили монарси и демократски режими, која се састоји у томе што су монархијски ратови били, како је описао Мизес, „војнички“, а демократски ратови су подразумевали масовна убијања цивила, у размерама које пре тога нису виђене у историји човечанства.

Ханс-Херман Хопа: То почиње са нечим што има везе са чињеницом да су монарси сматрали земље за своје власништво, па су разлози за ратове, по правилу, били спорови око власништва. Да ли сам ја власник овог замка или је то неко други? Да ли ја поседујем ову покрајину или неко други? Циљ рата је увек био ограничен, док су под демекратским режимима ратови постали идеолошки. Циљ је да се ослободи нека земља, да њено становништво прихвати неку другу идеологију, а тада је тешко одредити кад је такав циљ остварен. Једини поуздан начин да се то утврди јесте да се побије цело становништво земље која се окупира, док монарх, наравно, никад нема такав интерес, јер он, у крајњем случају, жели да дода неку покрајину, неки град, неки замак, свом приватном поседу и жели да проузрокује што је мање могуће штете. Дакле, монарсима је било лако да започну рат, али им је такође увек било веома лако да одреде кад је циљ рата остварен, и да рат заврше. Никад није постојала идеолошка мотивација за ратове између краљева, док је у случају демократских држава, у грађанским или верским ратовима, реч о сукобу цивилизација, сукобу система вредности, што чини готово немогућим да се рат оконча, а поред тога, јавност је ратове које су водили краљеви сматрала краљевим ратовима. Краљеви су морали да се у великој мери ослањају на добровољце који ратују за њих, док у демократским државама цела земља иде у рат и сви њени ресурси се стављају на располагање за ратне потребе, а по правилу, са демократијом је дошла и обавезна регрутација. Данас у САД нема обавезне регрутације, али типична ситуација у демократским државама је, наравно, да она постоји, грађани могу да буду силом увучени у рат, под изговором да „имају интерес у рату, пошто, у демократској држави, имају учешће у власти“ и зато морају да се боре у ратовима које њихова држава води, док у монархијама грађани нису учествовали у власти и сматрало се да су ратови краљева ствар, јавност је била ентитет који је потпуно одвојен од државе, те је стога њено учешће у ратовима било веома ограничено.

Лу Роквел: Покојни Ерих фон Кенелт-Ледин, кога смо обојица имали част да познајемо, истицао је да је једна од ствари која му се свиђа код монархијског облика владавине то што је у њему било много мање национализма, који је једна од главних црта 20. и 21. века, и то што у монархијама нико није мислио да има ичег лошег у томе што, рецимо, неки немачки племић прихвата службу код руске царице, или што нико није сматрао људе који су се борили на другој страни за „издајнике“. Наравно, са успоном демократије дошло је и до успона агресивне и трагичне филозофије национализма.

Ханс-Херман Хопа: Висока аристократија је, да тако кажем, била најинтернационалистичкији слој људи. Скоро сви високи племићи били су браковима или на друге начине, родбински повезани са племством у другим земљама. Немачки цар био је рођак британске краљевске и руске царске породице, Кенелт-Ледин чак истиче да су све владајуће куће из Европе биле такође повезане на неки индиректни начин са Мухамедом, преко исламских земаља, а зато што су сукоби између монарха били породичне свађе, било је, такорећи, немогуће да се међу њима створи осећање национализма, јер су они сами били најинтернационалнија класа која је постојала, у којој су националистичка осећања била потпуно страна и неуобичајена.

ДЕМОКРАТИЈА: БОЖАНСТВО КОЈЕ ЈЕ ИЗНЕВЕРИЛО

Принцезе отвориле Музеј „М“ у Лувену

2009-09-24T12:06:00.008+02:00

Њ.К.В Принцеза Матилда од Белгије и Њ.К.В. Принцеза Максима од Холандије званично су прошле недеље отвориле реновирани Музеј „М“ у једном од најстаријих белгијских градова, Лувену, седишту једног од најстаријих универзитета у Европи. Принцезе су посветиле део времена разговору са присутним грађанима. Као и обично кад су заједно, Принцезе су се лепо забавиле пресецајући траку и проглашавајући музеј отвореним.

У музеју је тренутно изложена колекција фламанског сликара Роџера Ван дер Вејдена, једног од најзначајнијих средњевековних уметника из овог дела Европе.

Најпопуларније краљевске летње фотографије

2009-09-19T14:37:00.005+02:00

По гласовима чланова „Краљевских форума“

Престолонаследница Викторија од Шведске са вереником Данијелом Вестлингом на прослави њеног 32. рођендана, 14. јула 2009, у Борголму. Принцеза ће се венчати у катедрали Светог Николе у Стокхолму, 19. јуна 2010. Будући супружници изабрали су овај датум по традицији шведске краљевске породице. Родитељи Престолонаследнице, Краљ Карл XVI Густав и Краљица Силвија венчали су се тог дана 1976. године, Престолонаследник Оскар (будући Краљ Оскар I) оженио је Јозефину од Лојхтенберга истог дана 1823. године, а Престолонаследник Карл (будући краљ Карл XV) венчао се са Принцезом Лујзом од Холандије такође 19. јуна, 1850. године.

Краљици Елизабети II показају младунче лабуда које је остало без родитеља за време церемоније „Пописа лабудова“, древног ритуала пребројавања лабудова на реци Темзи, 20. јула 2009. По традицији, британски монарх је власник свих необележених лабудова, што потиче још од 12. века, када су ове птице биле уобичајена храна на краљевској трпези. Ове године Њено Величанство, у функцији „Господарице лабудова“, по први пут у својој владавини присуствује Попису лабудова, а такође је и, после неколико векова, први монарх који посматра церемонију.

Белгијски Престолонаследник Филип и његова супруга Принцеза Матилда разговарају док Краљица Фабиола држи јабуку, на традиционалној војној паради којом се прославља Национални дан испред Краљевског Двора у Бриселу, 21. јула 2009. Удовица Краља Бодуена (стрица Престолонаследника Филипа) нашалила се на рачун анонимних претњи смрћу које су примиле белгијске новине, у којима се наводи да ће „бити убијена самострелом за време прославе Националног дана“. „Ево јабуке“, као да Краљица поручује, „а где си ти, Виљеме Теле?“

Принц и Принцезе отворили изложбу “Ово је наша Земља 2“

2009-09-11T16:36:00.001+02:00

Њ.К.В. Принц Филип и Принцеза Матилда од Белгије и Њ.К.В. Принцеза Викторија од Шведске у среду су званично отворили изложбу “Ово је наша Земља 2 – од Кјотоа до Копенхахена“ у бриселском комплексу „Тур и Таксис“. То је други наставак изложбе „Ово је наша Земља“, која је посвећена одрживој енергији и развоју. Због великог интересовања, првобитна поставка је обновљена, под новим насловом и са новим нагласком на утицај човековог присуства на Земљи, биодиверситет, глобално загревање и друга питања савременог света.

Принц и Принцезе показали су своју подршку напорима да се подигне свест о потреби да се промени устаљени начин живота у суочавању са глобалним загревањем, климатским променама и свиме што је са њима повезано.

Истог дана, Принц Филип и Принцеза Викторија присуствовали су и конференцији „Клима и запошљавање – глобални програм ЕУ“, у организацији Шведске, која тренутно председава Саветом Европске Уније.

Њ.К.В. Престолонаследник Хакон у Авганистану

2009-09-04T10:00:00.001+02:00

Норвешки Престолонаследник Хакон био је у прилици да се прошле недеље лично увери како живе припадници трупа из његове земље у Авганистану.

На путу од Кабула до Мајменаха и Фаријаба и назад, он је слушао како војници помажу обнову ове државе.

„Било ми је лепо да будем овде и својим очима видим каква је ситуација за припаднике норвешких оружаних снага“, рекао је тридесетшестогодишњи принц. „Импресиониран сам доприносом норвешких снага и много сам научио“.

Као официр по образовању, Хакон свакако цени оно кроз шта пролазе његови сународници. Он је служио у Краљевској норвешкој морнарици и стекао први ниво образовања на Краљевској поморској академији, после чега је провео годину дана на торпедним чамцима.

Он није први европски наследник престола који обилази трупе у Авганистану. Крајем прошле године дански Престолонаследник Фредерик посетио је војне базе у покрајини Хелманд, а у априлу ове године Престолонаследник Вилхелм-Александар од Холандије био је у посети трупама стационираним у покрајини Урузган.

95. годишњица Церске битке

2009-08-14T16:00:00.001+02:00

Церска битка, једна од првих битака у Првом светском рату, вођена је од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера. Српска војска под врховном командом Њ.К.В. Принца Регента Александра Карађорђевића извојевала је против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату.

Шпански краљ и краљица отворили највећи телескоп на свету

2009-07-27T13:15:00.003+02:00

У петак, 24. јула, Њ.К.В. Краљ Хуан Карлос и Краљица Софија од Шпаније званично су означили почетак рада телескопа ГТЦ (Gran Telescopio Canarias), или Грантекан, који се сматра за најјачи и најнапреднији телескоп на свету.

Нови „крунски драгуљ“ постављен је на 2400 метара надморске висине, на јесном од најповољнијих места за астрономска посматрања на северној хемисфери – опсерваторији Рок де лос Мућаћос на острву Ла Палма, које је УНЕСКО прогласио за Светски резерват биосфере. По речима Хозеа Мигуела Родригеза Еспинозе, директора пројекта ГТЦ, то је „идеално место за посматрање васионе јер је ретко насељено и углавном неосветљено“.

Камен темељац за изградљу овог телескопа положио је 2. јуна 2000. Њ.К.В. Принц Фелипе од Астурије, шпански престолонаследник, који је познати љубитељ астрономије, а у јулу 2007. године присуствовао је „првој проби“ новог телескопа.

„Са овом опсерваторијом, Канарска острва и њихови грађани показали су да осим завидне туристичке понуде имају и несумњиве могућности за развој и нове иницијативе уз подршку остатка Шпаније“, рекао је Краљ Хуан Карлос током церемоније отварања.

Краљица Маргарета II креирала костиме и сценографију за „Свињара“

2009-07-23T14:30:00.003+02:00

Њено Величанство Краљица Маргарета II од Данске представила је костиме и сценографију које је креирала за балет „Свињар“, на прес конференцији одржаној у Пантомима театру у забавном парку Тиволи, 15. јула.

Краљица Маргарета изјавила је да је инспирацију за костиме добила од карикатура које су прилазивале чланове краљевске породице. Користивши боје као што су дречаво зелена, ружичаста и љубичаста, Краљица је рекла да су је више инспирисали „коментари људи који не припадају њеном свету“.

Њено Величанство такође је саопштила да је као девојчица играла улогу принца у школској представи „Свињара“. „Свакако нисам била за улогу ружичасте принцезе“, рекла је Краљица уз осмех. Нагласила је колико јој значе дела Ханса Кристијана Андерсена, јер је његове бајке читала својим најстаријим унуцима, Прнчевима Николају и Феликсу. Балет „Свињар“ је четврта представа Пантомима театра од 2001. године, када је Краљица Маргарета постала његов сценограф. У балету наступају играчи из Данске, Норвешке, Финске, Шпаније, Португалије, Француске, Енглеске и САД. Премијера је одржана 16. јула, а представа ће се играти до 20. септембра. „Свињар“ је бајка Ханса Кристијана Андерсена у којој се сиромашни принц прерушава у свињара да би завео цареву кћерку.

100. годишњица рођења Милене Павловић-Барили

2009-07-20T11:00:00.004+02:00

Ретроспективном изложбом дела Милене Павловић Барили, која је у петак отворена у Галерији Српске академија наука и уметности (САНУ), под називом „Звезданим трагом”, почело је обележавање 100. годишњице рођења најзначајније српске сликарке.

Tреба да обновимо монархију у САД!

2009-07-17T19:00:00.000+02:00

Стефан Кинсела, 2. јула 2009.

Прослава 4. јула као либертаријанског празника постала је мало неподношљива. Сецесија од Британије била је грешка. Лако се може схватити да Устав САД мије био никакво либертаријанско достигнуће као што се залуђују конзервативци и либертаријанци. Декларација независности из 1776. довела је до мобилизације, рата и свих зала која из њега произилазе – по речима Џефа Хамела, до „владиног дуга без покрића, папирног новца, астрономске инфлације, контроле цена, закона о јавним набавкама, обавезе снабдевања војске и опште мобилизације“. Хммм, не звучи ми баш либертаријански. Одузимање, мобилисање, ропство, убијање. Глорификовање демократије. Ширење империје. Ушанчивање корпоративних интереса у држави. Замена традиционалног поретка обожавањем демократске државе.

Монархија није савршена, као што образлаже Ханс Хоп, али прелазак из монархије у демократију није био „прогрес“ као што чак и неки либертаријанци погрешно верују (као што је Хоп приметио, „иако свесни економских и етичких недостатака демократије, и Мизес и Ротбард гаје симпатије према њој и гледају на транзицију од монархије ка демократији као на прогрес“). Кад кажем да је сецесија од Британије била грешка, либертаријанци – којима је испран мозак како школским ТВ програмом тако и рандовском проамеричком митологијом – пошизе! „Ти хоћеш да имамо краља? Страшно!“, или „Али Британија је више социјалистичка од нас!“. Као прво, ја не желим да имамо краља. Ја желим да немамо државу: ни краља, ни конгресмене, ни порезнике. Али, ми сада имамо краља, само под другим називом: он може да нас опорезује, да нас убије, баш као и страшни баук-монарх. Држава је апсолутни господар свег власништва, као у феудализму. А враћање у социјалистичку Британију било би страшно – међутим, да ли би европске монархије постале демократске социјалистичке државе да се Америка није одвојила од Британије? Сецесија је довела до конструктивистичког новог поретка заснованог на „рационалном, научном“ документу и одбацивању традиционалних, неписаних ограничења државне власти, чиме је утрт пут демократији, али и демокртаској тиранији и свим пошастима 20. века – светским ратовима, холокосту, хладном рару, комунизму, нацизму, фашизму, великој депресији... Лакомислени утопизам Америке искварио је државу-мајку Британију и учинио је неподобном за враћање у њено окриље. Али, шта би било да се нисмо одвојили? Порез од један посто који се плаћа краљу који је далеко – звучи ли то неком привлачно?

Да не мрзим све државе и заставе толико, можда бих овог 4. јула подигао старог доброг Јунион Џека!

Принц Чарлс уручио орден Роберту Планту

2009-07-15T11:00:00.002+02:00

Роберт Плант је примио орден Команданта британске империје од Принца Чарлса на церемонији у Бакингемској палати прошлог петка. Тим чином је бивши певач легендарне рок-групе Лед Цепелин коначно по угледу престигао гитаристу Џимија Пејџа.

Док је Пејџ носилац Ордена британске империје, Плант сада има орден Команданта британске империје, који је за један ранг виши.

Лед Цепелин нису наступали заједно од децембра 2007. године, када су одржали концерт у лондонској арени О2. Иако је Пејџ покушавао да поново окупи групу са басистом Џон Пол Џонсом и бубњарем Џејсоном Бонамом (сином покојног Џона Бонама), Плант је одбио да им се придружи.

Када су га новинари питали да ли постоје шансе за поново окупљање Лед Цепелина, Плант се претварао да не чује добро. „Понекад помало оглувим на једно уво, нарочито кад неко прича без везе“, рекао је.

Скандинавски краљеви и краљице на Миленијумској прослави у Литванији

2009-07-09T11:00:00.001+02:00

Њ.В. Краљица Маргарета II од Данске, Њ.В. Краљ Карл XVI Густав и Краљица Силвија од Шведске и Њ.В. Краљ Харалд V од Норвешке присуствовали су прослави Миленијума имена Литваније у престоници Вилнусу прошлог понедељка.

Прослави су присуствовали и други шефови држава - председник Исланда Олафур Рагнар Гримсон, председник Летоније Валдис Затлерас, председник Пољске Лех Качински, председник Украјине Виктор Јушченко, председница Финске Тарја Халонен и председник Грузије Михаил Сакашвили, као и кардинал Анђело Содано, легат папе Бенедикта XVI и премијер Естоније Андрус Ансип.

Прослава је започета церемонијом подизања заставе на тргу Дауканто и обраћањем одлазећег председника Литваније Валдаса Адамкуса, после чега су гости присуствовали миси у вилнуској катедрали. Председник Адамкус је потом отворио реновирану Палату владара Великог Војводства Литваније.

После подне су краљевски и други гости присуствовали концерту „Песма векова“ у парку Вингио. После тога, председник Литваније приредио је гала вечеру у дворишту председничке палате, у част хиљадугодишњице првог помињања имена Литваније у писаним документима и дана државности Литваније (дана крунисања Краља Миндаугаса).

Њ.Ц.В РЕЗА ПАХЛАВИ ПОДРЖАВА ПРОТЕСТЕ У ИРАНУ

2009-06-23T11:00:00.003+02:00

Национални прес клуб у Вашингтону, 22. јуна

Даме и господо,

Хвала вам свима што сте дошли. Хвала што сте посветили време и пажњу вапају за слободом и демоктратијом на улицама Ирана. Из прве руке могу да вам потврдим колико моји сународници цене вашу великодушну пажњу. Највише што данас могу да урадим за вас јесте да вам пренесем у каквим су условима моји сународници данас, које су њихове наде и страхови.

Имајте у виду да су за велику већину Иранаца, који су рођени после исламске револуције, тренутни догађаји најзначајније искуство у њиховом колективном памћењу. Храброст њихових уверења даје наду за мир и демократију у најнемирнијем региону света. С друге стране, њихов пораз ће охрабрити екстремизам од Ирана до обала Леванта. У најмању руку, угрозиће мир у региону и опоравак глобалне економије због страха од тероризма, успоравања глобализације и драстичног пораста цена нафте. У најгорем случају, фанатични тирани – који знају да будућност не припада њима – могу да окончају своју владавину нуклеарним ратом.

Шта ће бити од та два, то је питање. Апелујем на вас да не потцењујете улогу коју играте у исходу. Међународни медији су већ постали жила куцавица која повезује разне делове покрета отпора у Ирану. Зато режим злокобно упозорава медије да само званично одобрени извештаји могу да се шаљу из земље. Ограничавајући излаз информација медијима, режим истовремено омета пријем сигнала и ограничава саобраћај на интернету у Ирану. Али, режим се највише плаши трећег вида комуникације, од уста до уста, од једне ћелије отпора до друге, од вођа до следбеника. Режим не може да се бори против људи који су јединствени. Само потпуни прекид токова информација може да изолује појединце, тако да могу да буду надвладани. Зато исход ове борбе зависи и од способности слободних медија да се супротставе мраку цензуре светлом информација.

Ваш други допринос чини информисање политичара у вашим земљама о бруталном насиљу режимских батинаша у цивилу над ненаоружаним грађанима. Ваше владе инсистирају да се неће мешати у унутрашње ствари Ирана. Поздрављам такву одлуку. Било какав покушај у том смислу дао би тиранима изговор да изгладе сопствене несугласице и прогласе сваког ко се бори за слободу за страног агента. Али, то није све што они раде. Они сваку изјаву у одбрану људских права проглашавају за страно мешање, користећи забуну. Од животног је значаја да слободни свет не падне у замку таквог цинизма у име реалне политике.

Универзална декларација о људским правимане познаје државне границе. Њена одбрана није само морално питање, то је обавеза свих влада које су је потписале. То је и у њиховом интересу. Нико неће имати користи од затварања очију пред ножевима и жицама којима се касапе лица и уста наших младих и старих, или пред мецима који су прострелили нашу вољену Неду, чији је једини грех био жеља за слободом – нико, нико осим тирана и њихових батинаша. Не дозволите им да они дефинишу шта је непоштовање суверенитета, шта је мешање у унутрашње ствари једне земље.

Даме и господо,

Један покрет рођен је 22. кордада по мом календару, 12. јуна по вашем. Тај покрет није ни исламски ни анти-исламски, није ни за капитализам ни за социјализам, и ни за било коју идеологију или облик владавине. Он не мари за историјске сукобе пре његовог рођења. Његова суштина је светиња и суверенитет гласачке кутије. Он можда неће успети одмах. Можда ће имати плиме и осеке. Али, уверавам вас, он неће нестати, јер ми нећемо дозволити да нестане.

Недељу дана после настанка покрета, врховни вођа Исламске Републике одлучио је да подигне брану пред овим покретом, санкционишући крађу гласова и флагрантну изборну превару, све у име Ислама. То је био ружан тренутак непопштовања и Бога и човека. То неће проћи. Грађани Ирана неће то дозволити. И на крају, он неће остати на власти.

Будите уверени, покрет 22. кордада, који је већ освештан крвљу мојих храбрих сународника, енергијом и подршком из сваког кутка Ирана и целог света, неће стати док не постигне пуну демократију и поштовање људских права у Ирану.

110. годишњица рођења Фридриха фон Хајека

2009-06-08T15:00:00.000+02:00

Фридрих Август фон Хајек (8. маја 1899 – 23. марта 1992), уз Адама Смита је најистакнутији теоретичар система тржишне економије. Хајеково објашњење како промене релативних цена шаљу сигнале појединцима, који им омогућују да координишу своје индивидуалне намере са светом који се стално мења, широко је прихваћена као кључно достигнуће економсе науке. Тај, и многи други значајни доприноси, учинили су Хајека једним од најутицајнијих економиста савременог доба. Један од великих полимата 20. века, Хајек је дао значајне доприносе и у праву, изучавању нервног система, филозофији и историји идеја.

Хајек је добио Нобелову награду за економију 1974. године, заједно са Гунаром Мирдалом, за „пионирски рад на теорији новца и економских флуктуација и за дубинску анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена“. Такође је добио Председничку медаљу слободе САД, 1991. године.

Хајек је живео у Аустрији, Великој Британији, САД и Немачкој, а постао је британски држављанин 1938. године.

Године 1984. добио је британски Орден пратилаца части од Краљице Елизабете II, на предлог премијерке Маргарете Тачер, за „заслуге у проучавању економије“. После краћег пријема код Краљице, био је „потпуно опчињен“ по речима његове снахе, Еске Хајек. Годину дана касније, изјавио је да је био „задивљен њом. Таква лакоћа и вештина опхођења, као да ме је знала целог живота“. После аудијенције код Краљице, приређена је вечера за родбину и пријатеље у Институту за економске послове. Кад се касније те вечери Хајек вратио у Реформ клуб, прокоментарисао је: „Управо сам доживео најсрећнији дан у животу“.

СРПСКИ КРАЉЕВСКИ ПАР У ВАШИНГТОНУ НА ТРЦИ У ОРГАНИЗАЦИЈИ ФОНДАЦИЈЕ СУЗАН Г. КОМЕН

2009-06-07T12:00:00.000+02:00

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су у суботу у Вашингтону хуманитарној трци у организацији Фондације Сузан Г. Комен за лечење рака дојке.

Потпредседник Сједињених Америчких Држава и његова супруга др Џил Бајден су почасни покровитељи ове манифестације. Докторка Бајден, дугогодишњи промотер и борац за подизање свести жена о овој болести, одржала је говор пред више од 50000 тркача и шетача који су присуствовали церемонији отварања.

„Мој муж Џо и ја смо веома узбуђени што учествујемо у овим активностима усмереним ка подизању свести јавности, финансирању истраживања и подстицању људи широм света да се укључе у борбу против рака дојке”, рекла је др Бајден.

Након уводног говора Њ.К.В. Престолонаследника Александра, Њ.К.В. Принцеза Катарина је у свом говору истакла: „Ако се питате, у освит овог прелепог дана, да ли оно што данас радите има утицаја на читав свет... И ако се питате да ли ће се кораци које данас направите у вашој престоници чути и у другим престоницама широм света... И ако се питате да ли ће животи које спасете у Сједињеним Државама допринети спашавању живота у Србији, или Гани, или Бразилу, немојте се више питати.“

Амбасадорка Ненси Бринкер је рекла: „Пре готово тридесет година, пре него што ју је однео рак дојке, моја сестра, Сузана Г. Комен ме је навела да јој обећам да ћу урадити све што је у мојој моћи да нађемо лек за ову опаку болест. Током својих многобројних путовања у својству амбасадора, упознала сам хиљаде жена којима је још увек потребна наша помоћ. И њима обећавам да неће бити напуштене или заборављене“.

Трци су између осталих присуствовали и секретар за саобраћај САД Реј Лахуд, глумица Сара Чалк, водитељка јутарњег програма ЦБС-а Меги Родригез, као и др Бранко Терзић, члан Крунског Савета и велики пријатељ Краљевског пара и многе друге познате личности.

Овим догађајем је Фондације Сузан Г. Комен обележила 20 година организовања хуманитарних трка. Овогодишња трка је окупила више од 50.000 учесника, а прикупљено је преко 6,1 милион долара.

Зашто сам монархиста (11)

2009-06-04T12:00:00.001+02:00

Силвија Мортоза

Већ скоро пола века живим у Бангладешу, иако сам типична Енглескиња, плавих очију и косе, а родитељи су ми рођени у срцу Лондона. Од мојих десеторо унучади, пет живи у Енглеској, пет у Бангладешу.

Чињеница да Британија има добру Краљицу (и јаку и интелигентну) пружила ми је осећај националног идентитета ког сам се чврсто држала све време мог живота овде. Ниједан председник, изабран или не, никако не би за мене учинио исто или побудио у мени понос који осећам. Монархија пружа гламур, али добија поштовање и лојалност. Монархија се толико добро уклапа у мој ментални склоп, да не могу да замислим какав би био без ње.

Рођена сам и одрасла у Британији и моја мајка ме је од малих ногу учила да будем одана Круни. Она је веома уважавала тадашњег монарха, Краља Џорџа V, а касније и његовог сина, Краља Џорџа VI. Њеног брата, мог ујака, Краљ Џорџ V је одликовао за храброст. Кад сам имала осам година, видела сам Краљицу Мери како се вози кроз шуму Салисбери у Вилтширу. Сећам се и уличне прославе крунисања Краља Џорџа VI 1937. године. Чак се сећам и које смо хаљине носиле моје сестре и ја – црвену, белу и плаву, од тафта са дугмићима у облику куца. Шта све човеку остане у памети!

Можда ће неки због овога да мисле да ми је испран мозак. Али, ја знам да бих без монарха давно изгубила осећај идентитета, пошто ме је судбина одвојила од домовине. Била сам изолована и од британске заједнице у Бангладешу, јер смо супруг и ја дошли у престоницу Даку 1965. године (у време Индијско-пакистанског рата), а тек крајем деценије смо ступили у контакт са неколико земљака. Нажалост, та пријатељства нису дуго трајала, јер су пријатељи морали да оду, због Ослободилачког рата који је почео марта 1971. године.

За мене је од животног значаја то што сам Британка – а монарх је у центру тога. Он није само „помпа и церемонија“. Монархија даје и осећај историје и трајности, у свету у ком је све постало наопако. Она је неодвојиви део мог наслеђа и даје ми осећај да истински припадам својој земљи, иако сам 10 000 км далеко од ње.

Ниједна нација није потпуно природна заједница. Без фактора јединства многе нације би се брзо распале на зараћене групе. И у Британији постоји семе раздора, јер имигранти не осећају да потпуно припадају нацији. Али, кад би били изложени истом „испирању мозга“ ком сам била изложена ја, не би се осећали као да плутају по узбурканом мору.

Осећај припадништва је важан за све. Он не може да се створи ако људи живе у гетима и похађају само верске школе. Без монархије која нас држи на окупу, не бисмо били нација, већ распршене групе које траже нешто са чим ће да се идентификују. Људи не би више осећали да су Британци, нити радили све оне мале ствари које једна нација ради – од прослава догађаја везаних за Краљевску породицу до навијања за национални крикет тим. Осећај припадништва не би више постојао, као ни британска нација.

Принц Хари у Њујорку

2009-06-01T10:00:00.004+02:00

Њ.К.В. Принц Хенри од Велса стигао је у петак у Њујорк, у прву званичну посету САД. Трећи по реду наслеђивања британског престола дошао је у Велику Јабуку да би учествовао у прикупљању новца за своју добротворну организацију Сентебале, и одао почаст погинулима у терористичким нападима 9. септембра 2001.

Приликом посете Нултој тачки, срео се са родбином оних који су тог дана изгубили животе. Положио је венац на ограду која окружује место на ком се некада налазио Светски трговински центар. У руком написаној поруци, Хари је исказао „дивљење према храбрости коју су људи показали“.

Касније је Принц засадио магнолију у новоименованој Британској башти на тргу Хановер, у знак сећања на 67 Британаца који су погинули 11.9.

Потом је Хари обишао лабораторију за протетику Медицинског центра за ратне ветеране где се срео са некима од њих. И сам Принц је у извесном смислу ветеран рата, јер је провео 10 недеља на ратишту у Авганистану почетком 2008. године.

Наредног дана Принц је посетио Дечју зону у Харлему, организацију која пружа помоћ у образовању социјално угроженој деци, заједно са Принцем Сеисом од Лесота. Они су разговарали са ученицима који се спремају за полагање пријемних испита за средње школе.

После тога, учествовао је у својој омиљеној активности – одиграо је поло меч на Гувернерском острву. По лепом сунчаном дану у Њујоршкој луци, Принц је привукао публику у којој су биле и звезде попут Мадоне, глумица Кејт Хадсон и Клои Севињи и репера Л.Л. Кул Џеја, али и многи Њујорчани који су дошли да виде редак догађај – поло меч у сред града. Сав приход од улазница намењен је Харијевој добротворној фондацији Сентебале која помаже деци Лесота, мале краљевине у Јужној Африци.

Принц Сеисо и ја смо изгубили мајке кад смо били веома млади“, рекао је Хари у кратком обраћању пре меча. „Основали сме Сентебале у знак сећања на њих, а пошто је моја мајка волела овј град, данашњи догађај за мене има велики емотивни значај“.

Принц Филип на лансирању Сојуза

2009-05-28T13:00:00.000+02:00

Белгијски Престолонаследник, Њ.К.В. Принц Филип, Војвода од Брабанта, био је у среду у Казахстану, у Звезданом граду у Бајконуру, где је присуствовао лансирању Сојуза у мисију којом ће се удвостручити број чланова посаде Међународне свемирске станице.

Свемирски брод Сојуз ТМА-15 који носи руског космонаута Романа Романенка, канадског астронаута Роберта Тирска и белгијског астронаута Френка Де Вина винуо се у атмосферу изнад казашке степе на дводневно путовање до орбиталне станице. Тројица астронаута придружиће се трочланој посади МСС, чиме ће повећати број сталних чланова посаде на шест, по први пут у историји станице.

Принц Филип присуствовао је последњем сусрету астронаута са представницима медија, родбином и пријатељима. Рекао је Де Вину да је цела Белгија са њим у мислима и да ће његов шестомесечни боравак на МСС бити помно праћен. Френк Де Вин, генерал белгијског Ратног ваздухопловства, захвалио је Принцу не само на топлим речима и доласку у Казахстан, већ и на подршци коју пружа истраживању свемира.

После тога, бројни новинари, родбина астронаута и Принц Филип посматрали су лансирање са трибине удаљене 1,5 км, аплаудирајући док се ракета подизала ка свемиру.

„Ово је веома значајан тренутак та Белгију. Де Вин представља Европу и Белгију. Он представља међународну сарадњу у мирнодопској примени науке“, рекао је Принц.

Принц Алберт одиграо фудбалску утакмицу у добротворне сврхе

2009-05-25T13:00:00.001+02:00

Њ.С.В. Принц Алберт II од Монака одиграо 19. маја добротворну фудбалску утакмицу у корист фондације АМАДЕ (Association Mondiale des Amis de l'Enfance, Светска асоцијација пријатеља деце), која помаже деци широм света развојем инфраструктуре и има посебне везе са монегашком принчевском породицом, јер ју је основала Принцеза Грејс. Организацијом трнутно председава Принцеза Каролина, која није била у могућности да присуствује догађају.

Фудбалску утакмицу сваке године играју актуелни возачи Формуле 1 против бивших асова и других славних личности. Меч се увек игра у недељи кад се вози Гран при Монака, на стадиону Луј II.

Ове године за тим Формуле 1 играли су Фернандо Алонсо, Фелипе Маса, Ђанкарло Физикела, Нико Розберг, Себастијан Ветел и Ђорђо Пантано. Међу играчима Тима звезда били су Њ.С.В. Принц Алберт II, Рикардо Патрезе, Макс Бјађи, Трој Корсер, Алекс Кафи и Марко Симоне. Оба тима имала су навијачку подршку Принцезе Стефани од Монака.

Предности уставне монархије

2009-05-22T13:00:00.002+02:00

Алистер Ендерсби је два пута предводио тим Енглеске на Цветском првенству школских дебатних клубова. Тренутно предаје историју и политичке науке у школи Бишоп Вордсворт у Салисберију. Такође је уредник едиције „Дебатна база“.

Уставна монархија је веома ефикасан облик владавине. Наследни шеф државе представља важан елемент континуитета у демократском систему. Стварна власт европских монарха (за разлику од теоретске – јер ниједан британски владар није ставио вето на одлуке Парламента још од 1720. године) је занемарљива. Међутим, као неизабрани представници власти, који су изнад свакодневних политичких сукоба, монарси задржавају важну симболичку улогу као средишна тачка националног јединства (што је веома важно у Белгији, на пример). У Британији, право монарха „да саветује, подстиче и упозорава“ премијера, функционише као контролни механизам за обуздавање сувише радикалних потеза, а у Шпанији се Краљ Хуан Карлос лично супротставио војном пучу 1980. године.

Монархија је чувар националног наслеђа, живи подсетник на догађаје и личности које су га обликовале. Као таква, она је чврст темељ за лојалност према држави и извор снаге у кризним временима, на пример у Другом светском рату, јер подсећа на непролазне вредности и традиције. Такође, раздвајање функције шефа државе и шефа владе има велики практични значај; монархија апсорбује церемонијалне функције у земљи и иностранству, дајући премијеру више простора да се ефикасније усредсреди на функционисање извршне власти.

Монархија је исплативија кад се упореди са трошковима одржавања кабинета председника републике и његовог обезбеђења. Краљевске резиденције су национално наслеђе и биле би једнако одржаване без обзира да ли у њима живе монарси или не. Уместо тога, монархија свакако исплаћује трошкове њиховог одржавања остварујући приход од милиона туриста који посећују краљевске резиденције, као и кроз промовисање привреде своје земље у иностранству.

Монархија је привлачнија од републике. У њој нема странчарења, које је неизбежно везано за функцију председника републике, због чега он не може да уједини нацију у мери у којој то чини монархија. У свим земљама, поверење јавности у политичаре стално опада, што је још један разлог зашто изабрани председник не успева да буде тачка окупљања за национални идентитет. Уставна монархија је ефикаснији облик владавине јер недвосмислено ставља стваену власт у руке демократски изабраних политичара, без опасности политичке пат-позиције која може да настане када су председник и парламентарна већина из супарничких странака (нпр. у САД или у Француској).

Монархија може да буде предводник у формирању јавног мнења. Иако су изнад странака, савремени монарси могу да покрену важна, понекад и непопуларна питања у јавности, која иначе не би добила заслужену пажњу. На пример, у Британији је Принц Чарлс покренуо дискусију о питањима заштите животне средине и подстакао врло живу јавну расправу о сврси архитектуре, а рад Принцезе Дијане са оболелима од СИДЕ значајно је допринео да се промени став јавног мнења.

Принцеза Хаја на конференцији УН

2009-05-19T09:15:00.003+02:00

Генерални секретар УН Бан Ки-мун представио је „Глобални извештај УН о смањивању опасности од природних карастрофа за 2009. годину“ у престоници Бахреина Манами, 17. маја.

На конференцији је говорила и Амбасадорка добре воље Светског програма здравља, Њ.К.В. Принцеза Хаја бинт ал-Хусеин од Јордана (супруга Шеика Мухамеда бин Рашида Ал Мактума, потпредседника и премијера УАЕ и владара Дубаија) која је нагласила да природне катастрофе додатно погоршавају изазове као што су сиромаштво, образовање, здравствена заштита и глад. „Тешко је мотивисати политичаре да се усредсреде на превентивне мере за природне катастрофе, јер под нормалним оклоностима није лако убедити људе у предности инвестирања у нешто што можда никада неће затребати“, рекла је Принцеза.

Извештај позива на промену става према смањењу опасности од природних катастрофа и прилагођавању климатским променама, са циљем да се смањи сиромаштво. Генерални секретар УН Бан Ки-мун апеловао је на све државе да појачају напоре у том правцу, наглашавајући да одлучне мере предузете данас могу да буду „најбоља инвестиција за будућност“.

Принцезе на окупљању УНЕСКО-a

2009-05-19T09:00:00.002+02:00

Њено Краљевско Височанство Принцеза од Хановера (Каролина од Монака) председавала је 14. маја годишњем окупљању Амбасадора добре воље УНЕСКО-а у Паризу. Годишњи састанак, који је сазвао генерлни директор Коичиро Мацуура, окупља велики број истакнутих личности из света уметности, филма, музике, књижевности и добротворних делатности.

Принцеза Каролина је Амбасадор добре воље УНЕСКО-а од 2003. године и ту своју улогу користи да промовише образовање и обуку младих жена.

УНЕСКО, Организација за образовање, науку и културу Уједињених Нација, основана је 16. новембра 1945. године као специјална агенција УН. Њен циљ је да доприноси миру и безбедности у свету, промовишући међународну сарадњу у образовању, науци и култури, да би поштовање правде, владавине закона, људских права и неотуђивих слобода које наводи повеља УН постало општеприхваћено.

Окупљању Амбасадора добре воље присуствовале су и Њ.К.В. Принцеза Лала Меријем од Марока (сестра Краља Мухамеда VI) и Њ.К.В. Принцеза Фајриал од Јордана (снаха покојног Краља Хусеина). Принцеза Лала Меријем настоји да промовише активности УН у подручјима погођеним ратом и природним катастрофама. Говорећи на годишњем састанку у Паризу, истакла је: „Мојеа земља посвећена је овом циљу исто колико и мировним операцијама у којима активно учествује скоро 50 година.“

Престолонаследник Хакон на отварању „водоничног аутопута“

2009-05-15T09:00:00.002+02:00

Њ.К.В. Престолонаследник Хакон Магнус од Норвешке придружио се првој етапи релија ЕСВ Викинг од Осла до Лиера, заједно са међународним аутомобилским асом Хенингом Солбергом.

Норвешки „водонични аутопут“, пројект под називом Хај Нор, званично је отворила норвешка министарка транспорта Лив Сигне Наварсет у понедељак 11. маја, на новој станици за возила на водоник компаније StatoilHydro у Ослу.

Рели ЕВС Викинг 2009 је међународна трка за возила на водоник, електрична возила и возила на хибридни погон.

КРАЉЕВСКО ИСТОРИЈСКО ДРУШТВО СОМБОР НА КРАЉЕВСКОМ ДВОРУ

2009-05-14T09:00:00.002+02:00

Београд, недеља 10. мај 2009. године

У Краљевском Двору у Београду састали су се г. Драгомир Ацовић и г. Душан Бабац, чланови Крунског Већа, са г. Вељком Сузићем и г-ђом Добринком Голубовић, који су представили текуће пројекте Краљевског историјског друштва и Ротари клуба Сомбор. У разговору је учествовао и г. Гаврило Дошен, председник Монархистичке иницијативе. Нарочито је истакнут значај пројекта Кластер сомборски салаши, који предвиђа ревитализацију малих и средњих пољопривредних имања и који је подржан ТАМ програмом Европске банке за обнову и развој. Г. Ацовић је истакао вољу да се свим поменутим пројектима помогне на најбољи могући начин.

Г. Сима Јанчић, члан Краљевског историјског друштва (КИД), је предао прилог Архиви Краљевског Дома Карађорђевића који садржи копије докумената из породичне архиве. Замолио је господина Ацовића да ЊКВ Престолонаследнику Александру II Карађорђевићу пренесе молбу да књигу „Прозор архитекте“ прими као лични поклон аутора.

Г. Бранко Милешевић, члан КИД, током посете је направио неколико веома успелих фотографија Дворског комплекса на Дедињу. Неке од њих ће бити изложене на самосталној изложби г. Милешевића у оквиру „Ноћи Музеја“ у Сомбору.

Г. Ацовић и г. Бабац упознали су се са члановима и пријатељима КИД и Ротари клуба Сомбор. Г. Ацовић је истакао да је Сомбор један од оних градова у Србији и Војводини који су током времена настајали као места на којима су се спајале културе и традиције и где је остварена идеја да се може сачувати сопствени идентитет у оквиру заједнице која дели исту садашњост и заједничку будућност.

За Краљевско историјско друштво,
Младен Булут, портпарол

Слобода носи круну

2009-05-13T14:00:00.003+02:00

Већина људи би аутоматски одбацила тврдњу да смо били слободнији док су краљеви седели на престолима, али не и Марк Стејн („Регулаторни деспотизам“, објављен на његовом блогу):

Пре два века, Алексис де Токвил је писао: „Постојало је у Европи доба у ком је закон, као и пристанак народа, давао краљевима власт готово без ограничења. Али, скоро никада се није догодило да је краљеви искористе.“

Тачно. Краљ је био апсолутни тиранин – само у теорији. Међутим, у пракси, он је живео у својој палати, стотинама километара удаљеној, и највећи део времена није узнемиравао своје поданике. Као што де Токвил пише:

„Иако је целокупна влада царевине била концентрисана у рукама самог цара, и иако је он, кад год је требало, био судија у свим питањима, детаљи друштвеног живота и постојања појединаца по правилу су измицали његовој контроли.“

Али, шта би се догодило, питао се он, ако би капацитет администрације еволуирао и омогућио „потчињавање свих поданика скупу једнообразних и детаљних прописа“? То се и јесте догодило у већини западних земаља, укључујући Америку... – а машинерија бирократије зауставља се само да се подсмехне грађанима: у доба масовне комуникације и компјутерских података, екран засветли на нано-секунд, и ваше право да носите оружје је нестало. Неумољива, незајажљива анексија „идивидуалног постојања“ од стране технолошки свеприсутне микро-регулације представља озбиљну претњу људским слободама. Имамо ли воље да се томе одупремо?

Папа у Јордану

2009-05-11T12:00:00.001+02:00

Папа Бенедикт XVI започео је у петак своју прву посету Блиском истоку, исказавши дубоко поштовање за ислам и наду да ће католичка црква бити значајан фактор мира у региону.

Јордански Краљ Абдулах II и Краљица Ранија приредили су Папи свечани дочек, а он је похвалио ову умерену арапску земљу као предводника напора за успостављање мира и дијалога између хришћана и муслимана.

„Моја посета Јордану пружа ми прилику да искажем дубоко поштовање према муслиманској заједници и да одам почаст Његовом Величанству Краљу због његове водеће улоге у промовисању разумевања врлина које проповеда ислам“, рекао је Бенедикт непосредно по доласку.

Он је такође истакао да је Јордан предводник у промовисању мира и међурелигијског дијалога, као и у обуздавању екстремизма. Касније, у Католичком центру за хендикепиране, Папа је изјавио да је једини циљ његове посете да донесе наду и молитве „за најдрагоценији дар јединства и мира, нарочито на Блиском истоку.“

Краљ Јордана захвалио је Папи и рекао да свет мора да „одбаци погубне идеологије подела“. „Поздрављамо Вашу преданост уклањању заблуда и подела које наносе штету односима хришћана и муслимана“, рекао је Абдулах.

Хришћани чине око 3 процента од 5,8 милиона становника Јордана. Тродневни боравак у Јордану је прва посета овог Папе једној арапској земљи.

Нови дански принц

2009-05-08T09:49:00.005+02:00

Балони и заставице залепршали су испред улаза у болницу Ригсхоспиталет у Копенхагену, кад су новорођеног данског принца први пут у јавности представили пресрећни родитељи, Принцеза Мари и Принц Јоахим, млађи син Краљице Маргарете II.

Мали принц – седми по редоследу наслеђивања данског престола – мирно је спавао у мајчином наручју док су га фоторепортери и камермани снимали, блажено несвестан узбуђења које је његов долазак изазвао.

Иако је највише пажње природно било усмерено на малишана, посматрачи су, наравно, желели да знају како се осећа Мари, која је први пут мајка. Она је сва блистала – чак је било и коментара да Јоахим изгледа исцрпљеније!

Принцеза, која је Францускиња по рођењу, радосно је махала окупљеним грађанима и одговарала на питања на данском, ког учи од како се венчала прошлог лета. Рекла је да је још увек тајна како ће се њен син звати, као и да ће бити билингвалан.

Поносни отац Принц Јоахим – који има два сина из првог брака – потом је одвезао супругу и сина у Палату Амалиенберг.

Сећање на краљевину у срцу Европе

2009-05-06T09:00:00.006+02:00

Адам Замојски

Кад су комунисти преузели власт у Пољској после Другог светског рата, очајнички су тражили било какав траг легитимитета. Због тога су се окренули историји, да би у десетом веку и првој пољској династији, Пјастовићима, пронашли осећање припадности отџбини и нацији на ком су почели да граде нову Народну републику.

То није никакво изненађење. Пјастовићи су створили Пољску и ставили је на мапу хришћанских земаља 966. године. Краљевина се неколико пута цепала и можда би се утопила у Бохемију или неку од немачких држава да није било ове енергичне династије. Под последњим Пјастовићем, Казимиром Великим (1333-1370), земља је доживела процват као никада пре и као ретко када после тога.

У то време, Пољска је постала део династичке уније под литванском династијом Јагелона. Територија државе се више него удвостручила, као и њена моћ. Али, када су Јагелони изумрли два века касније, Пољаци су били приморани да почну да бирају своје краљеве.

Изборна монархија, која је трајала од 1572. до 1795. године, била је у ствари председнички систем. Он је имао предности, али мане су биле вишеструко веће. Земља није имала ни континуитет ни стабилност, који су били неопходни имајући у виду мултиетнички и мултиконфесионални састав Пољске, као и висок степен грађанских слобода. Већина краљева само је користила власт док су је имали, а мало њих је уопште и помишљало да уложи време и новац у дугорочне подухвате или реформе. Пољска је запала у стање политичке немоћи.

У очајничком покушају да спасу државу, група просвећених аристократа и родољуба донела је нови, либерални устав 1791. године, који је свуда поздрављен као велики плод Просветитељства. Он је био заснован на повратку јакој, уставној, наследној монархији енглеског типа. Страхујући од успона Пољске, Русија, Пруска и Аустрија послале су трупе и поделиле територију између себе.

Да су дозволиле да устав остане, нема сумње да би Пољска у 19. веку постала упоприште либерализма и економског напретка у Срењој Европи. То би отежало отпор реформама у царској Русији, и вероватно онемогућило доминантну улогу Пруске у Немачкој. Историја целог региона, самим тим и света, била би потпуно другачија.

Између сећања и чежње

Пољаци нису народ склон хијерархији. Увек су показивали агресивно егалитарне инстикте. Невезано за чињеницу да данас нема кандидата за престо, питање васпостављања монархије у Пољској се не поставља. Али, своју земљу и њену прошлост Пољаци у великој мери и даље посматрају кроз владаре. Историјски периоди и стилови дефинишу се по краљевима и краљицама, који се истичу међу националним херојима, и по којима се дају називи алкохолним пићима и цигаретама. Караљевски маузолеј у Кракову масовно је посећен. А када се 90-их година мењао комунистички новац, на новчаницама су с појавили само краљеви.

Што је још важније, већина Пољака сматра да је слабљење националне кохезије и стабилности, што је довело до губитка територија и свих катастрофа које су из тога проистекле, било директна последица недостатка јаке монархистичке власти, а не мали број њих са чежњом гледа на енглески модел монархије.

Аргументи за Краљевину Србију (9)

2009-05-04T09:00:00.004+02:00

Филип Мекреј

Тврдња да постоји могућност изненадног завођења диктатуре у Србији није без основа. Политичко окружење је једноставно исувише нестабилно, а сукоби на националној основи не престају. Монарх, кога би поштовала већина грађана, могао би да пружи снажну подршку демократији. Иако су монарси првобитно представљали препреку демократији, данас су они у западним земљама често њени чувари.

Узмите за пример Краља Хуана Карлоса I од Шпаније. Не само да је заслужан за успешну транзицију Шпаније из франкоизма у демократију, него је и окончао неуспели војни пуч 1981. године, својим чувеним говором. Чврсто верујем да би Њ.К.В. Престолонаследник Александар Карађорђевић учинио то исто. Он је човек јаког карактера и истакнути заговорник демократије. Његова улога шефа државе омогућила би му да у Србији буде надзорник демократије, који је штити од оних који би да је злоупотребе. Уједињујући све грађане под једним симболом, суверен би повео свој народ ка миру и напретку, изводећи га из хаоса и прошлости испуњене ратовима.

Нека Краљ буде почетак нове ере за Србију. Нека се век насиља у Србији заврши васпостављањем онога што је изгубљено на његовом почетку. Дозволите династији Карађорђевића да буде почетак и крај српског хаоса. Она је била на власти пре пада у хаос, нека поведе Србију из њега – у сјајну нову будућност!

Боже спаси Србију и њеног Краља!
Нека дође на власт што пре и нека влада што дуже!

Велико питање

2009-05-01T11:00:00.002+02:00

Велико питање: Колики је утицај европских монарха и каква је њихова улога?

Пол Валели

Среда, 29. април 2009.

Зашто то питање постављамо сада?

Зато што је Холандија преплављена гласинама о абдикацији. Ове недеље Краљица Беатрикс прославља 71. рођендан – тачно колико је имала њена мајка, Кеаљица Јулијана, кад је абдицирала. Холандски Престолонаследник Вилхелм-Александар, који ради као стручњак за питања снабдевања водом, напуниће у понедељак 42 године, баш колико је имала његова мајка када је ступила на престо 1980. године. Абдикација је у Холандији постала прихваћена традиција у оквиру Краљевске породице.

Колико је монархија остало у Европи?

Десет, у Белгији, Британији, Данској, Норвешкој, Холандији и Шпанији, укључујући кнежевине Лихтенштајн и Монако, и Велико Војводство Луксембург. Формално, и Ватикан је монархија. Збанична дефиниција владарске породице односи се на све монархе суверених држава од Бечког конгреса 1815. године, без обзира да ли су државе у међувремену постале републике или престале да постоје. Постоји 21 краљевска породица без земље којом влада.

Да ли монарси и даље имају политичку моћ?

Не као монарси Саудијске Арабије или Кувајта, где чланови краљевских породица по обичају имају положаје у извршној власти. Али немају сви ни потпуно церемонијалне улоге, као Кеаљ Шведска, који не ради много више осим што пресеца траке и маше грађанима. Неки монарси имају потенцијалну, ако не и стварну моћ. У многим земљама они су нераскидиви део националног идентитета.

У Холандији, Краљевска породица је важан симбол „Холанђанства“, у време кад се земља бори са националним идентитетом. Нарочито је популарна код националних мањина, којима се свиђа супруга Престолонаследника, Принцеза Максима. И она је од скора имигрант, а бави се питањима друштвене интеграције и положаја жена. Међутим, неки европски монарси и даље имају знатан политички утицај.

Који монарх је политички најзначајнији?

У Холандији Краљица председава државним саветом који одобрава владине предлоге закона пре него што уђу у скупштинску процедуру. Такође, она именује мандатара владе после избора. Има редовне недељне састанке са прмијером. Краљица Беатрикс има више власти од већине европских монарха, нарочито у међународним односима; једном приликом запретила је да ће сменити министра спољних послова ако одбије њен захтев да се отвори холандска амбасада у Јордану.

У Белгији, Краљ Белгијанаца (који носи титулу по називу народа, а не територије) је уставни монарх који ступа на престо не у тренутку смрти претходника, него по полагању уставне заклетве. И он има овлашћења у формирању владе. Састаје се са премијером најмање једном недељно, а редовно позива министре и вође опозиције у Двор. Као и британски монарх, има право да саветује по питањима владине политике.

Белгијски краљ је изнад закона. Не може да буде оптужен, ухапшен или осуђен, нити позван на суд или да одговара парламенту, иако по европским законима може да буде изведен пред Међународни кривични суд.

Да ли се монархије модернизују?

Полако али сигурно, како у стилу тако и законски. У Холандији чланови Краљевске породице деценијама возе бицикле. Краљица Јулијана је често сама излазила из Двора и ненајављено обилазила школе и друге установе у близини. За време најгоре олује у претхоних 500 година у Холандији, у гуменим чизмама и старом капуту, ишла је кроз воду и блато да би допремила храну и одећу својим поданицима. Међутим, њена кћерка, Беатрикс, понашала се формалније као Краљица.

Неколико монархија – укључујући Норвешку, Белгију, Шведску и Данску – промениле су старе саличке законе наслеђивања и омогућиле кћеркама монарха да наслеђују престо равноправно са синовима.

Да ли ће монархије опстати?

Врло вероватно. У Холандији, на пример, већна посланика парламента, формално, жели да ограничи овлашћења Краљевске породице. Међутим, са тренутном подршком монархији од 85 процената, мало политичара је вољно да преузме ризик од покретања тог питања.

И другде изгледа да да нема воље за променма. Али, ктаљевске породице су подложне колебањима јавног мнења, нарочито кад избије неки скандал. Тренутна популарност холандске Краљевске породице у контрасту је са ситуацијом из 1976. године кад је откривено да је Краљичин супруг, Принц Бернард, примио мито од милион долара од компаније Локид, произвођача борбених авиона, да би утицао на владу да од ње купи авионе. Принц је био принуђен да се повуче са положаја адмирала, генерала и генералног инспектора оружаних снага. Али, монархија је опстала.

Шта данас раде монарси који су остали без престола?

Неки, као што је Краљ Грчке, задржали су у изгнанству претензије на престо. Константин II, који је избегао у Рим кад је група грчких пуковника срушила изабрану владу 1967. године, проглашен је свргнутим, и није се враћао у земљу чак ни после пада хунте 1974. године. Данас са супругом и децом живи у Лондону. Владајући монарси га и даље позивају на званичне пријеме, јер је у родбинским везама са многима од њих, због склоности његових предака да се жене и удају члановима европских краљевских породица.

Други су изван очију јавности, због различитих разлога. Династија Лихтенштајна управља банком коју је подкомитет америчког Сената за утају пореза описао као „помагача и подстрекача клијената који покушавају да избегну порез, повериоце или судске налоге“. Син бившег Краља Италије ради као менаџер инвестиционог фонда у Женеви.

Могу ли монарси да се врате на престо?

Његови адвокати обратили су се италијанској влади пре пар година тражећи одштету за године проведене у изгнанству и повраћај палате Квиринале у Риму. Влада је запретила да ће поднети против-тужбу за штету која је настала због сарадње Краљевске породице са Мусолинијем. Краљ Михаил I од Румуније, кога су комунисти присилили на абдикацију 1947. године, постао је пилот путничких авиона и радио за једну авио-компанију. После пада комунизма изјавио је: „Ако народ жели да се вратим, наравно да ћу се вратити“.

Три године касније, кад се вратио у земљу да прослави Ускрс, дочекало га је милион људи. Нова влада му је промптно поново забранила повратак у земљу. Истраживање из 2007. године показало је да само 14 процената Румуна подржава обнову монархије. Годину дана касније, међутим, број се повећао за два процента.

Биће потребно много времена да се проценат подигне до 85, колику подршку има Краљевска породица Холандије. А нема сумње да ће румунска влада учинити све да до тога не дође. То, међутим, показује да је, упркос свим манама, привлачност монархије итекако жива.

Да ли су европске монархије на заласку?

Да...

* Три четвртине европских земаља, 35 укупно, опростило се од својих краљевских породица.
* Постоји 21 краљевска породица без земље којом би владала; остале су изумрле.
* Многи политичари желе даља ограничавања овлашћења уставних монарха.

Не...

* Краљевске породице и даље су оличење националног идентитета.
* Чланови краљевских породица мењају понашање и правила, како би се прилагодили друштвеним променама.
* Подршка монархија достиже и до 85 процената грађана, који су сити политичара.

Крунидбене химне – Георг Фридрих Хендл

2009-04-29T17:00:00.002+02:00

Овог пролећа навршило се 250 година од смрти Георга Фридриха Хендла, једног од највећих композитора класичне музике, који је умро 14. априла 1759. Иза себе је оставио 18 концерата за оргуље, 40 опера и 21 ораторијум.

Четири химне које је Хендл компоновао за крунисање Краља Џорџа II и Краљице Каролине 11. октобра 1727. године, увек су биле веома популарне. Често су извођене на концертима и фестивалима, како за живота аутора, тако и касније. Ретко кад композитор који је популаран има такву публику за своја нова дела, као што је имао Хендл, који је четири химне прилагодио помпезности и величанствености прилике и, наравно, места – Вестминстерске опатије.

Успех химни допринео је да се о Хендлу створи слика као о високопарном композитору који користи велике хорове и оркестре. У ствари, он је увек прилагођавао музику приликама и простору за које је писао, а нема грандиознијег догађаја од крунисања. По ондашњим мерилима, Хендл је ангажовао позамашан број извођача: Капелни краљевски хор од 47 певача и оркестар који је, по неким изворима, бројао чак 160 музичара!

Садок свештеник, прва химна, написана је на речи из првог поглавља Прве књиге краљева:

Садок свештеник и Натан пророк помазаше Соломона.

Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи Краљ Соломон!

И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.

Речи ове химне певане су на свим крунисањима од Краља Едгара 973. године, а Хендлова музика изводи се на сваком крунисању од 1727. године.

Силна је рука Твоја, друга химна, Псалм 89:

Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.

Благост је и правда подножје престолу Твом!

Милост и истина иде пред лицем Твојим.

С Твоје се силе весели Краљ користи текст из Псалма 21, а Хендл сваку од четири реченице и завршно „Алелуја“ уклапа у засебне музичке делове:

Господе! С Твоје се силе весели Краљ;

И како му је велика радост што Ти помажеш!

Шта му је срце желело, дао си му, и молитве његове ниси одбио.

Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу круну од драгог камења.

Ова химна има величанствену завршницу, која се савршено уклапа у сам тренутак стављања круне на монархову главу приликом церемоније крунисања.

Тече из срца мог реч добра има прилагођени и скраћени текст Псалма 45 и Књиге Исаијеве, стих 49. Она је певана у делу службе када је крунисана Краљица Каролина, и садржи више референци на Краљицу:

Тече из срца мог реч добра; рекох: дело је моје за Краља.

Краљевске кћери дворе те.

С десне ти стране стоји Краљица у офирском злату и Краљу ће омилети лепота твоја.

И краљеви ће бити хранитељи твоји и краљице њихове твоје дојкиње.

Краљица Ранија у посети Мишел Обами

2009-04-27T09:15:00.002+02:00

Њ.В. Краљица Ранија од Јордана посетила је у четвртак Белу Кућу у Вашингтону, где јој је домаћица била Прва дама САД, Мишел Обама.

Краљица Ранија је заједно са супругом, Њ.В. Краљем Абдулахом II у радној посети САД. Учествовала је као главни говорник на 8. годишњој конференцији Глобалног форума за филантропију у Вашингтону.

IN MEMORIAM

2009-04-27T09:00:00.003+02:00

Степа Степановић
(Кумодраж, 12. марта 1856.
– Чачак, 27. априла 1929.)

Данас се навршава 80 година од смрти Степе Степановића, истакнутог српског војсковође и војводе у ратовима од 1876. до 1918. године.

"Немате шта да пишете. Све што се урадило - урадили су официри и војници моје армије. Они су највише допринели да непријатељ буде побеђен и да се земља ослободи. Када баш хоћете нешто да пишете за француске и енглеске новине, ето то напишите."

Степановићеве речи упућене дописнику Пресбироа Врховне команде, који је поводом Церске битке хтео да напише његову биографију за савезничку штампу.

Pourquoi le Roi?

2009-04-24T09:00:00.003+02:00

ЗАШТО КРАЉ?

Које су предности монархије?

Краљ има улогу арбитра...

Он је независан од странака...

Зато заиста представља све Французе.

Пре свега, он је сам по себи легитиман

Јер је његова легитимна династија владала од народа и за народ.

Он је истински гарант институција,

јер гарантује темељно и стварно раздвајање власти.

Луј ће крунисати Француску

и ослободити нашу земљу од републиканске хипокризије!

Усудимо се да имамо краља!

Зашто сам монархиста (10)

2009-04-22T09:00:00.004+02:00

Драгиша Јоцић

Мишљења сам да је парламетарна монархија једини пут и наш генетски код, који Србију води ка бољој будућности и просперитету. Мислим да је прави моменат за остварење тог циља. После другог светског рата Србија је изгубила правог домаћина, сада смо без домаћина, а имамо га и то правог– Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александра II Карађорђевића. Не видим никакав разлог да нам се деси још неки лажни домаћин, а може се приметити да за то место већ постоји кандитат који већ не губи време, себи једноставно не смемо дозволити ништа слично, сматрам да је ово јединствена прилика која се не сме пропустити. Србија је тренутно без политичке алтернативе и без наде за будућност а то је веома опасан период који може за тили час прерасти у анархију или у диктатуру са новим вођом, зато треба веома мудро радити на томе да се народу да нада и алтернатива и то искрена и права а то је успостављање парламентарне Монархије. Циљ ка којем идемо је успостављање система вредности, пропагирање демократских вредности, али без злоупотрбе демократије. Људи који буду радили на овом задатку морају бити пример афирмације демократских вредности и значаја парламетарне Монархије у остварењу тих циљева, који засигурно воде ка напретку Србије.

Краљевска породица је доста тога урадила за Србију и српски народ а да то нису оглашавали на фанфаре. Имајући у виду наш менталитет тај приступ се мора мењати иако знам да породица Карађорђевић жели један миран, скроман и постепен приступ, али околности се мењају и да то више не зависи толико од њих. Просто речено, врло лако могу остати укопани у статусу који сада имају а идеја о Краљевини Србији нестане ко мехур од сапунице. Дубоко сам убеђен да морамо ући у Европску унију као Краљевина, јер само Краљевина Србија биће у стању да остане политички и економски независна и постане равноправни члан Европске Уније.

Престолонаследник Вилхелм-Александар у Авганистану

2009-04-20T09:00:00.002+02:00

Њ.К.В. Престолонаследник Вилхелм-Александар од Холандије био је прошле недеље у ненајављеној посети холандским трупама стационираним у покрајини Урузган у Авганистану. Принц, коме је ово трећи боравак у Авганистану, посетио је не само војнике, већ и цивиле и хуманитарне раднике, у пратњи команданта холандских снага, генерал-мајора Петера ван Ума.

У свом говору, Престолонаследник је похвалио холандске војнике: „Оно што сте ви постигли је невероватно. У име целог холандског народа, поносан сам на ваш рад и вашу спремност да се жртвујете.“ За време посете, Принц од Оранжа је стално био са холандским војницима. Јео је њихову храну и спавао на војничком кревету.

„Наравно да међу онима који су дошли овде са позитивним очекивањима постоји осећај осујећености јер сматрају да се промене долазе сувише споро“, записао је Принц на свом блогу. „Али, упркос свему, ја и даље гајим наду у трајан мир и напредак, пре свега на основу разговора са храбрим људима и женама, које сам имао част да упознам овде, и њихових искустава. Они верују у њихову мисију, и ја делим ту веру.“

У ексклузивном интервјуу за холандске новине АД, Принц Вилхелм-Александар је рекао: „Холандија је нераскидиво повезана са Урузганом. Наставићемо да пратимо ситуацију у овој покрајини. То је дивна земља, са изузетном, веома дугом историјом.“

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

2009-04-19T00:00:00.002+02:00

Сусрет два султана

2009-04-17T09:00:00.004+02:00

Његово Величанство Султан Хасанал Болкијах од Брунеја допутовао је у среду у Мускат, у званичну државну посету Оману.

По доласку на краљевски приватни аеродром, срдачну добродошлицу пожелео му је Његово Величанство Султан Кабус бин Саид Ал-Саид.

Посету је обележило покретање заједничког инвестиционог фонда вредног 100 милиона долара, известила је званична новинска агенција ОНА.

Фонд, који ће равноправно делити обе државе, имаће седиште у Мускату и помагаће инвестирање у комерцијалном, индустријском и туристичком сектору две земље.

Посета Оману део је турнеје Султана Брунеја по више земаља у региону.

Краљ Јордана у посети Цару Јапана

2009-04-15T09:00:00.007+02:00

Његово Величанство Краљ Абдулах II од Јордана био је у тродневној радној посети Јапану, где се срео са Његовим Царским Величанством Царем Акихитом и највишим представницима државе.

Краљ Абдулах разговарао је са премијером Јапана г. Таром Асом о учвршћивању билатералних односа, углавном на економском плану и отварању нових поља за сарадњу и партнерство између Јапана и Јордана.

Разговори су вођени и о ситуацији на Блиском истоку и напорима да се успостави мир у региону, као и о регионалним питањима од обостраног значаја.

У пратњи Његовог Величанства били су Њ.К.В. Принц Фејсал бин Ал Хусеин, Њ.К.В. Принцеза Раја бинт Ал Хусеин, и Краљев лични изасланик Принц Гази бин Мухамед. Принцеза Раја је полусестра Краља Абдулаха II и тренутно студира на Универзитету Рицумеикан у Јапану.

Доручак са Принцем Георгом Фридрихом

2009-04-13T09:00:00.009+02:00

Принц Георг Фридрих од Пруске отворио је изложбу “Déjeuner Royal - Frühstücks- Service aus vier Jahrhunderten” (Краљевски доручак – четири века сервиса за доручак) прошле недеље. Изложба ће бити отворена до 28. јуна у кули замка Хоенцолерн.

Изложена су два стола са порцеланским сервисима, као и многи други предмети из 17, 18, 19. и 20. века. Сервис за пут Фридриха Великог један је од најзанимљивијих експоната. Изложба је организована у сарадњи Замка Хоенцолерн, који припада краљевској кући Хоенцолерна, и Фабрици краљевског порцелана (Königlichen Porzellanmanufaktur) из Берлина.

Њ.Ц. и К.В. Принц Георг Фридрих (32) је старешина Краљевског дома Пруске. Наследио је свог деду 1993. године, јер су његови стричеви склопили морганатске бракове. Замак Хоенцолерн одржавају обе гране – краљевска и принчевска – племићке породице Хоенцолерн.

Принц Емануел Филиберто обишао жртве земљотреса

2009-04-10T00:00:00.005+02:00

Принц Емануел Филиберто са супругом, Принцезом Клотилдом, обишао је подручје Италије погођено тешким земљотресом. Они су обишли преживеле и спасилачке екипе у граду Лаквили, где је погинуло око 300 особа а хиљаде су остале без домова.

„У овим тренуцима наше мисли су са породицама жртава ове трагедије“, рекао је Принц. „Догодило се нешто страшно, а размере катастрофе се погоршавају из сата у сат. Веома сам забринут због последица које ће настати због тешких оштећења великог броја кућа, које су сада неусељиве.“

Упркос трагичним околностима, Принц је похвалио реакције Италијана на ову катастрофу.

„Италијани су доказали да су јединствени, ово је одличан пример солидарности у тешким тренуцима, и ја сам поносан што сам Италијан. Срећан сам што су многи пријатељи Куће Савоја укључили у акцију прикупљања помоћи и омогућили нам да допремимо три шлетера хране. Јасно, у пуној координацији са Војском и Цивилном заштитом.“

Кућа Савоја била је Краљевска породица Италије до 1946. године када је на референдуму одлучено да се монархија укине. Принц Емануел је унук последњег Краља Италије.

У понедељак је Принц покренуо кампању солидарности међу пријатељима Куће Савоја и члановима витешких редова Краљевске куће. Он је посетио два избегличка логора и пољску болницу, а затим продужио у Центар за координацију помоћи да би проценио који је најбољи начин да се дистрибуира помоћ коју је понудила Кућа Савоја.

Н.В.В. Гијом уручио Дипломе за промовисање рада

2009-04-08T09:00:00.002+02:00

Наследни Велики Војвода Гијом од Луксембурга уручио је Допломе за промовисање рада за 2008/2009. годину.

Церемонија је одржана у Великом градском театру, где је Н.В.В. Гијом предао дипломе младим занатлијама који су положили мајсторске испите, као и другима који су награђени за промовисање рада у 2008/2009. години.

Награда Краља Шпаније за људска права

2009-04-06T09:00:00.005+02:00

Њ.В. Краљ Хуан Карлос уручио је прошле недеље Награду Краља Шпаније за људска права Комитету за одбрану права жена Латинске Америке и Карипских острва (CLADEM), на церемонији на којој је позвао на окончање насиља над женама и доступност запошљавању и образовању за све.

Монарх је, у пратњи Краљице Софије, изнео ове ставове пред аудиторијумом Универзитета Алкала де Хенарес у близини Мадрида, на церемонији уручења награда које се додељује сваке друге године, а чији новчани износ је 30 000 евра. Циљ награде је одавање признања организацијама које су се истакле у одбрани и промовисању људских права и демократских вредности у Латинској Америци.

У свом обраћању, Краљ је истакао да је за осигурање једнакости и пристојних услова живота за жене неопходно да се „искорени насиље у породици чије су жртве многе жене; искорени сиромаштво, глад и болести, као и да се женама обезбеди пуни приступ образовању и запошљавању“.

„Надам се да ће ова награда“, рекао је Краљ, „допринети постизању правичнијих услова живота за све грађане Латинске Америке“. Додао је да људска права и слободе „по дефиницији значе одбацивање насиља и нулту толеранцију за гнусну праксу тероризма“.

По речима Краља, ова награда одаје признање „укупним напорима који се у Латинској Америци чине на успостављању основних људских права и слобода, као и ширег друштвеног и економског развоја“.

CLADEM, који је добио награду једногласном одлуком жирија, је непрофитна организација која делује у Латинској Америци и на Карипским острвима, координишући широку мрежу регионалних организација и појединаца посвећених одбрани људских права. Основан је 1987. године у Сан Хозеу у Костарики, има седиште у Лими и тренутно делује у 17 земаља региона.

Координаторка CLADEM-а Норма Енрикес захвалила се на награди истакавши да она одаје признање бранитељима људских права, који се, како је рекла, „врло често срећу са батинашком силом неких режима који сматрају да су сви они који бране људска права, захтевају њихово поштовање и протестују против њиховог кршењња – непријатељи државе“.

Г-ђа Енрикес подсетила је да је, у време оснивања пре двадесет година, један од првих циљева CLADEM-а био доношење закона против насиља у породици. За мање од десет година, напори у том правцу резултирали су усвајањем таквих закона у готово свим латиноамеричким земљама.

Светски лидери на пријему код Краљице

2009-04-03T09:00:00.002+02:00

Њено Величанство Краљица Елизабета II од Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске приредила је пријем у Бакингемској палати за светске лидере, поводом почетка самита Г20 у Лондону.

(с лева, стоје): Кевин Рад, премијер Аустралије; Стивен Харпер, премијер Канаде; Доминик Штраус-Кан, извршни директор ММФ; Ангела Меркел, канцелар Немачке; Бан Ки-мун, генерални секретар УН; Хосе Луис Сапатеро, премијер Шпаније; Паскал Лами, генерални директор СТО; Јан Петер Балкененде, премијер Холандије; Абхисит Веџаџива, председавајући АСЕАН-а и премијер Тајланда; Кгалема Мотланте, председник Јужне Африке; Таро Асо, премијер Јапана.
(с лева, седе): Ли Мјанг-бак, председник Јужне Кореје; Николас Саркози, председник Француске, ко-принц Андоре; Краљ Абдулах од Саудијске Арабије; Ху Ђинтао, председник Кине; Гордон Браун, премијер Велике Британије; Краљица Елизабета II.

(с лева, стоје): Абхисит Веџаџива, председавајући АСЕАН-а и премијер Тајланда; Кгалема Мотланте, председник Јужне Африке; Таро Асо, премијер Јапана; Силвио Берлускони, премијер Италије; Барак Обама, председник САД; Мирек Тополанек, премијер Чешке и председавајући ЕУ; Реџеп Тајип Ердоган, премијер Турске; Марио Драги, председник Форума за финансијску стабилност; Манмохан Синг, премијер Индије; Роберт Зелик, председник Светске банке; Жозе Мануел Баросо, председник Европске комисије; Мелес Зенави, председавајући НЕПАД-а и премијер Етиопије.
(с лева, седе): Краљица Елизабета II; Луис Инацио Лула да Силва, председник Бразила; Сусило Бамбанг Јудојоно, председник Индонезије; Фелипе Калдерон, председник Мексика; Кристина Киршнер, председница Аргентине; Дмитриј Медведев, председник Руске Федерације.

Престолонаследница Маргарита прославила 60. рођендан

2009-04-01T15:48:00.002+02:00

Њ.К.В. Престолонаследница Маргарита од Румуније прославила је 26. марта 60. рођендан у великом стилу. Њен супруг, Принц Раду приредио је вечеру у палати Ц.Е.Ц. (Casa de Economii şi Consemnaţiuni) у Букурешту, којој су присуствовали чланови породице и многобројни пријатељи Принцезе. Међу њима, Престолонаследник Србије са супругом Катарином, Надвојвода Доменик од Аустрије-Тоскане и Надвојводе Мартин и Лоренц од Аустрије-Есте.

У говору добродошлице гостима, Принцеза је била узбуђена, јер је, како је објаснила вечера за њу била поклон изненађења. Захваливши се гостима, посебно је поздравила Престолонаследника Александра, који је у сличној ситуацији као румунска краљевска породица. Престолонаследницини родитељи, Краљ Михаел и Краљица Ана такође су били присутни, као и њене сестре, сестрић и сестричина.

Рођенданска прослава трајала је три дана, у петак су гости обишли краљевско имање на Синају и посетили дворце Пелеш и Пелишор. Увече су присуствовали представи у концертној дворани Атенаул Роман у Букурешту.

Принцеза Мета-Марит на вежбама Цивилне заштите

2009-03-30T16:10:00.005+02:00

Идући стопама других чланова краљевске породице, Њ.К.В. Принцеза Мета-Марит од Норвешке присуствовала је зимским вежбама норвршке Цивилне заштите у Викафјелету.

Она је трећа европска крунска принцеза која похађа војну обуку. Прошле године, Престолонаследниковица Мери од Данске прошла је обуку за поручника Националне гарде. Престолонаследница Викторија од Шведске је 2003. године завршила основну војну обуку која ће јој помоћи када постане Краљица и врховни командант оружаних снага Шведске.

Мета-Марит, која је носила традиционалну униформу Цивилне заштите, присуствовала је вежбама прелажења тешких терена у екстремним временским приликама. Такође, одслушала је предавање о мерама безбедности приликом организовања евакуације становништва.

У норвешкој краљевској породици Краљ Харалд је врховни командант оружаних снага и има чин генерала. Његова супруга, Краљица Соња има чин бригадног генерала. Супруг принцезе Мете-Марит, Престолонаследник Хакон, завршио је обуку у морнарици и има чин поручника корвете.

Принц Емануел Филиберто победио на гласању

2009-03-26T09:00:00.001+01:00

Потомак италијанске краљевске Куће Савоја успео је тамо где његови преци нису. Принц Емануел Филиберто убедљиво је победио на националном референдуму, освојивши 75 процената гласова.

Нажалост, Емануел Филиберто није повратио престо који је његов деда изгубио после референдума 1946. године. Он је само освојио прво место, заједно са руском балерином Наталијом Титовом, на националном телевизијском такмичењу „Плес са звездама“.

Али, победа је била слатка за Принца од Пијемонта и Венеције, чији углед је био пољуљан, и који се одлучио да учествује у шоу програму да би Италијанима пружио прилику да га упознају. „Желим да докажем да знам како изгледа почети ни из чега, да сам способан да предано радим“, рекао је. Емануел Филиберто (36) је учинио много више – освојио је срца нације, победивши млађе звезде, Андреу Монтовола и Олгу Кариеву.

Ризик се исплатио и на други начин. Од како је шоу запопчео у јануару, готово да није било недеље а да се Принц није појавио у националним медијима. И по први пут у новијој историји Куће Савоја, која је доспела на лош глас због сукоба између својих чланова, сав публицитет био је позитиван.

Шеика Мозах позива на заштиту образовног система

2009-03-23T09:00:00.002+01:00

Њ.В. Шеика Мозах бинт Насер Ал-Миснад од Катара, специјални изасланик УНЕСКО-а за основно и више образовање, изразила је дубоко уверење да је право на квалитетно образовање неотуђиво и универзално, рекавши да оно представља „савршен пут да се премости јаз између различитих култура и помире различите цивилизације“.

Отварајући тематску интерактивну Дебату о образовању у ванредним ситуацијама у Генералној скупштини Уједињених Нација, Шеика Мозах је рекла: „Образовање у ванредним ситуацијама подсећа нас да је право на образовање угрожено природним катастрофама, али, нажалост и онима које изазивају људи“.

„Право на квалитетно образовање за сваког представља савршен пут да се премости јаз између различитих култура и помире различите цивилизације. Без тог права, вредности слободе, правде и једнакости немају значај“, рекла је Шеика.

Мигуел д'Еското Брокман, председавајући Генералне скупштине УН, одао је признање напорима Њ.В. Шике Мозах бинт Насер Ал-Миснад да помогне школској деци у Палестини. „Као што знате, она је неуморно радила на што бржем обнављању школа под покровитељством УН које су оштећене за време израелске инвазије палестинске територије Газе пре два месеца“, рекао је д'Еското. „Она је покренула то питање и влада Катара је успешно прикупила средства за обнову безбедне, стимулативне средине за учење, која је преко потребна деци и младима.“

Три принца учествују у глобалној дебати о води

2009-03-20T09:00:00.003+01:00

Пети Светски форум о води одржава се у Истанбулу, у присуству Њ.С.В. Принца Алберта II од Монака, Њ.Ц.В. Престолонаследника Нарухита од Јапана и Њ.К.В. Вилхелма-Александра, Принца од Оранжа, Престолонаследника Холандије.

Десетине шефова држава и министара, као и хиљаде активиста, градоначелника, парламентараца и бизнисмена из целог света окупило се на Светском форуму о води који траје недељу дана, а одржава се сваке треће године са циљем да промовише идеје очувања, бољег управљања и снабдевања водом. Кључна питања ове године су климатске промене и утицај светске економске кризе.

ПРАШКА ДЕКЛАРАЦИЈА О ЕВРОПСКОЈ САВЕСТИ И КОМУНИЗМУ

2009-03-18T09:00:00.004+01:00

Ми, учесници Прашке Конференције "Европска савест и комунизам", позивамо да се постигне:

1. свеевропско разумевање да и нацистичким и комунистички тоталитарним режимима буде суђено по мери страшне деструктивности политика које су систематски примењивале екстремне облика терора, сузбијале сваку грађанску и људску слободу, почињале агресивне ратове и, као неодвојив део њихове идеологије, уништавале и депортовале целе народе и групе становништва, те да их као такве треба сматрати главним несрећама, које су погодиле 20. век,

2. признање да је многе злочине почињене у име комунизма требало оценити као злочине против човечности и упозорење за будуће генерације, на исти начин како су нацистички злочини процењени у Нирнбершком суду,

3. формулисање заједничког приступа према злочинима тоталитарних режима, укључујући комунистичке режиме, и подизање Европске свести о комунистичким злочинима како би се јасно дефинисао заједнички став према злочинима комунистичких режима,

4. увођење законодавства које би омогућило судовима да суде и осуђују починиоце комунистичких злочина и обезбеде компензацију жртвама комунизма,

5. обезбеђење принципа једнаког третмана и недискриминације жртава свих тоталитарних режима,

6. Европски и међународни притисак за осуду прошлих комунистичких злочина и ефикасну борбу против постојећих комунистичких злочина,

7. препознавање комунизма као саставног и страшног дела европске заједничке историје,

8. прихватање свеевропске одговорности за злочине почињене од стране комунизма,

9. установљење 23. августа, дана потписивања Пакта Хитлер-Стаљин, познатог као "Пакт Рибентроп-Молотов, као дана сећања на жртве оба тоталитарна режима, како нацистичког тако и комунистичког, на исти начин као што Европа памти жртве Холокауста на дан 27. јануара,

10. одговорни ставови националних парламената који се тичу признања комунистичких злочина као злочина против човечности, што треба да доведе до одговарајућег законодавства, и парламентарног праћења таквог законодавства,

11. ефикасне јавне расправе о комерцијалним и политичким злоупотребама комунистичких симбола,

12. наставак саслушања Европске комисије у вези са жртвама тоталитарних режима, са прикупљањем те комуникације од стране Комисије,

13. успостава у европским земљама, где су на власти били тоталитарни комунистички режими, одбора састављених од независних стручњака са задатком сакупљања и процењивања података о кршењима људских права под тоталитарним комунистичким режимом на националном нивоу са циљем да се уско сарађује са комисијом експерата Савета Европе;

14. обезбеђивање јасних међународних правних оквира у вези са слободним и неограниченим приступом архивама које садрже информације о злочинима комунизма,

15. оснивање Института Европског Сећања и Савести који би био - а) Европски институт за студије о тоталитаризму, развој научних и образовних пројеката и пружање подршке умрежавању националних истраживачких института специјализованих за тоталитарна искуства, б) и Свеевропски музеј / спомен свим жртвама тоталитарних режима, с циљем сећања на жртве ових режима и подизања свести о злочинима почињеним од стране комуниста,

16. организовање међународне конференције о злочинима почињеним од стране тоталитарних комунистичких режима са учешћем представника влада, посланика, академика, стручњака и невладиних организација, чији ће се резултати објавити широм света,

17. прилагођавање и исправка европских уџбеника историје како би деца могла да науче и да буду упозната са злочинима комунизма на исти начин као што су предаје о нацистичким злочинима,

18. свеевропска, обимна и темељна расправа о комунистичкој историји и наслеђу,

19. заједничка комеморација 20. годишњице од пада Берлинског зида, масакра на тргу Тјенанмен и масовних убистава у Румунији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ

Британски левичари о Уједињеном Краљевству у 21. веку

2009-03-11T09:00:00.002+01:00

Тони Блер:

Многи људи из моје генерације схватили су, делимично због значаја који је Краљица имала као фактор јединства земље, да је монархија заправо бољи систем – у рационалном, не само у емотивном смислу или због традиције – него да је рационално гледајући то бољи систем.

Доналд Мекинтајер:

Један аутентично републикански аргумент јача сваки пут када се догоди нови скандал везан за краљевску породицу: проблем није у трошковима издржавања, бројним члановима шире породице, него у институцији самој. Дневне новине „Сан“ у власништву Руперта Мардока недавно су отишле најдаље у тврдњама да никакве козметичке промене не могу, или не треба да, дугорочно гледано, спасавају монархију.

Овај аргумент треба испитиати делимично и због његових погрешних претпоставки. Јер претерани захтеви за укидањем монархије постављају се уз тврдњу да да би Британија једним потезом постала не само друштво са мање класних разлика, него и демократскије. Међутим, опасно је то што републиканизам постаје мода на левици, јер тако скреће пажњу са много важнијих, али свакако мање упадљивих реформи, које би заиста постигле такав ефекат.

Популарна полазна тачка међу републиканцима јесу овлашћења монарха, које премијер може да искористи без консултација са парламентом да би земљу увукао у рат у Ираку или на Балкану, потписивао међународне споразуме, постављао судије, именовао чланове Горњег дома или чак прекидао рад парламента. Али то представља неразумевање суштине тих овлашћења. Да, она су наслеђена из времена кад је монарх имао политичку моћ. Да, можда је пожељно да се она смање. Али она не зависе од постојања монарха. Помисао да би било која влада добровољно одустала од њих само зато што би уместо монарха постојао изабрани председник републике представља непознавање природе политичке моћи.

Да не спомињем да је сам суверен практично без икакве политичке моћи (осим на врло кратко, у врло ретким приликама, као што је, нпр, потпуно подељени парламент). Као што је у једном од својих предавања истакао професор Ентони Кинг, „монархија ће још дуго имати велики значај у политичком животу Британије, а велики број стручних радова на тему британског устава и даље се бави дискусијама о улози монарха“. Исту грешку праве и они који укидање монархије уздижу до статуса најзначајније уставне реформе.

Али није у питању само то да уставна улога монарха није од пресудног значаја. Не може се пуком постојању монарха приписати кривица за мноштво пропуста у устројству британске државе, за које је директно одговорна влада. Није Краљица крива зато што је Горњи дом претворен од наследног у потпуно наименован. Или зато што скупштински комитети не могу да добију чак ни основну независност од извршне власти, што би могло да се постигне одговарајућим изборним системом. Или зато што је огромна стварна политичка моћ у рукама неизабраних квази невладиних организација.

Наравно, овакви аргументи су у суштини негативни. Али, ма колико да нису у политичкој моди, постоје и позитивни. Они превазилазе могућу психолошку или политичку корист коју премијер има од редовних разговора у потпуној дискрецији са неким ко је на положају од времена кад је Черчил још био на власти и ко је веома добро познавао свих девет каснијих премијера. Или чињеницу да монарх остаје најјачи симбол уније између Шкотске, Велса и Енглеске. А између њих је понекад потребан непристрасан посредник. Постоји, дакле, и аргумент у прилог монархији који би, зачудо, требало да буде посебно привлачан за левицу. А то је да ако покушавате да промените друштво, нарочито ако су промене радикалне, од велике помоћи биће вам очување симбола континуитета. Клемент Атли, чија влада се сматра најрадикалнијом у 20. веку, разумео је то врло добро.

Историчарка Линда Коли изнела је у свом бриљантном предавању аргумент у прилог трансформисаној монархији. С пуним правом, међутим, највише пажње у њеном предавању привлаче услови које она за то подразумева. Они иду много даље од презира према испразности „веселе Енглеске“ којом се Краљевска породица окружује. Чак је и смањивање броја чланова краљевске породице, иако од суштинског значаја, само мањи део трансформације.

Али колико далеко треба да иде помоћ монархији да се истински модернизује у интересу саме институције? То би значило, барем кад Краљица више не буде на престолу, крај палатама, моди и манирима из 50-их. Постоје охрабрујући знаци да је, бар до сада, Принц Вилијам оставио утисак да је више него способан да се укључи у такав програм. Јер питање није да ли би било боље сачувати измењену монархију него пролазити кроз огромни, исцрпљујући преокрет који би укидање монархије захтевало. Под одговарајућим околностима, свакако да би било. Питање је да ли је то изводљиво.

Линда Коли:

Симболика и јавна култура нове грађанске државе морала би да у много већој мери одражава суштинску једнакост грађана ових острва него што је то данас случај. Да ли то значи да Британија мора да постане република? Мислим да не, иако је могуће да се то догоди. Монарси могу да служе као изузетно корисни, умирујући симболи стабилности, нарочито у периодима великих културних, економских и политичких превирања, као што је садашњи.

Али ако у 21. веку треба да постоји грађанска монархија у овој земљи, способна да привуче широку, трајну подршку, мораће да промени имиџ много више него само фејс-лифтингом. Њена представа у јавности мораће да настави да се мења, али исто тако мора и њен основни принцип. Крунски накит, раскошне одоре, златне кочије и хермелин треба да оду у музеј.

Приликом крунисања, будући монарси требало би не само да положе заклетву да ће штитити све вероисповести свих својих поданика, него и да се закуну на службу грађанима. Чланови парламента и локалних скупштина на овим острвима такође треба да полажу заклетву на службу његовом величанству – народу.

Ако све ово делује претерано радикално, морам да истакнем да је Данска реформе сличне овима које сам управо истакла, спровела још 1848. године, а данска монархија је остала – као што је познато – једна од најдостојанственијих и најпопуларнијих у Европи. Тврдња да монарси морају или да буду окружени помпом, церемонијама, хијерархијом и сјајем традиције, или да буду сведени на то да возе бицикле, успоставља потпуно лажну дихотомију. Да бисмо је превазишли, потребан нам је нови миленијум.