БОЖИЋНА ПОРУКА Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА II
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II упутио је грађанима Србије који Божић славе по Јулијанском календару следећу Божићну и Новогодишњу посланицу.
Поштовани грађани Србије,
У години пред нама бићемо суочени са важним економским одлукама и одговорностима. Иако стручњаци тврде да светска економска криза није погодила Србију у великој мери, наша земља ипак мора хитно да разради добро осмишљену стратегију како да се суочимо са финансијским питањима и решимо наш буџетски дефицит. То можемо учинити једино ако уложимо огромне напоре у планирање и повећање индустријске производње. Морамо се много трудити да привучемо стране инвестиције, што неће бити ни мало лако због опште кризе у којој се налазе стране финансијске институције, и морамо настојати да потпишемо започете уговоре о приватизацији.
Веома је важно да одлучно наставимо путем европских интеграција и наших обавеза са циљем да што пре постанемо земља чланица Европске уније. Сва ова питања су од кључног значаја за будућност Србије и њених грађана. Потреба за јединством међу свима онима који учествују у преговорима је витална. Такође позивам на јединство међу свим учесницима на нашој политичкој сцени уопште а нарочито када су неспорни национални интереси у опасности. Јединство ће дати потребан кредибилитет у нашим сопственим очима као и у очима света.
Морамо свесрдно допринети стабилности и развоју целе регије, Европе и света. То морамо радити ради бољег и лепшег живота сваког нашег грађанина, без обзира на верску или националну припадност. Морамо наставити са јачањем поштовања људских права и принципа демократије у Србији. Морамо поштовати законе. Морамо да радимо на бољој сутрашњици, нарочито будућности за нашу омладину. Морамо наставити са реформама.
Моја породица и ја Вам желимо све најлепше у Новој години, мир, добро здравље, срећу и успех.
Срећан вам Божић,
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ЈУЛИЈАНСКИ/ГРЕГОРИЈАНСКИ
Јулијански календар је био у општој употреби у Европи и Северној Африци од времена Римског Царства до 1582., када је папа Гргур XIII увео грегоријански календар. Реформа је била потребна зато што је у јулијанском систему додавано превише преступних дана у односу на астрономске почетке годишњих доба. Просечно, солстицији ("сунцостаји" — дуго- и краткодневице) и еквинокцији (равнодневице) напредују за око 11 минута годишње у односу на јулијанску годину. Ово је било од значаја јер се датум Ускрса рачуна у односу на пролећну равнодневицу. Док су Хипарх и вероватно Созиген били свесни да је година нешто краћа од 365,25 дана, мада не и за колико, очигледно се у време јулијанске реформе није сматрало да је то значајно. Међутим, грешка се временом акумулирала и то брзином од једног дана сваких око 128 година. До 1582., одступање је износило десетак дана у односу на оно што је требало да буде 325., у време Никејског сабора. Поређења ради, те године је пролећна равнодневица била 11. марта уместо идеалног 21. марта.
Већина католичких земаља је убрзо прихватила грегоријански календар (нпр. Шпанија, Португал, Пољска, већина Италије). Протестантске земље су то учиниле касније, а православне још касније. У Британској империји (укључујући Америчке колоније), после среде 2. септембра 1752., дошао је четвртак 14. септембар. Шведска је током 12 година од 1700. користила модификовани јулијански календар, грегоријански календар је прихватила 1753.
У Русији је јулијански календар коришћен до 1918. (мада је из грегоријанског календара 1700. преузет 1. јануар као почетак године, уместо 1. септембра), мало иза револуције. У краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, календар је изједначен 1919. У Грчкој је до промене дошло тек 1923. За све то време се увећавала разлика између грегоријанског и јулијанског календара; од почетних 10 дана, 1700. се увећала на 11, од 1800. на 12 и од 1900. на 13, колико ће остати до 2100.
Мада су све православне државе (углавном у источној и југоисточној Европи) усвојиле грегоријански календар до 1927., њихове националне цркве су поступале неједнако. Током синода у Цариграду, маја 1923., научник Милутин Миланковић је испред српске делегације предложио ревидирани јулијански календар, чији би соларни део био идентичан грегоријанском до 2800. а лунарни део је подразумевао рачунање Ускрса астрономским путем, у односу на јерусалимске координате. Ниједна црква није прихватила лунарни део (Финска православна црква користи грегоријански Ускрс).
Соларни део календара су прихватиле неке цркве, уз наду за побољшани дијалог са западним деноминацијама: Васељенска цариградска патријаршија, патријаршије у Александрији (грчка) и Антиохији, православне цркве Грчке, Кипра, Румуније, Пољске, Бугарске (ова задња 1963.) и Православна црква у Америци (мада је неким парохијама ПЦА дозвољено да користе јулијански календар). То значи да ове цркве прослављају Божић на исти дан када и западни хришћани, 25. децембра по новом календару, закључно са 2799. Цркве Јерусалима, Русије (далеко најбројнија), Грузије, Украјине, грчки старокалендарци и српска црква (на територији бивше Југославије и расејању, а такође и непризнате цркве, црногорска и македонска) и даље користе јулијански календар; Божић се прославља такође 25. децембра, али по старом календару, што одговара 7. јануару по новом календару (до 2100.).
У Србији и међу Србима у бившој Југославији и свету се прославља тзв. Српска нова година такође позната и као Православна нова година, тј. 1. јануар по јулијанском календару (14. јануар по новом).
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II упутио је грађанима Србије који Божић славе по Јулијанском календару следећу Божићну и Новогодишњу посланицу.
Поштовани грађани Србије,
У години пред нама бићемо суочени са важним економским одлукама и одговорностима. Иако стручњаци тврде да светска економска криза није погодила Србију у великој мери, наша земља ипак мора хитно да разради добро осмишљену стратегију како да се суочимо са финансијским питањима и решимо наш буџетски дефицит. То можемо учинити једино ако уложимо огромне напоре у планирање и повећање индустријске производње. Морамо се много трудити да привучемо стране инвестиције, што неће бити ни мало лако због опште кризе у којој се налазе стране финансијске институције, и морамо настојати да потпишемо започете уговоре о приватизацији.
Веома је важно да одлучно наставимо путем европских интеграција и наших обавеза са циљем да што пре постанемо земља чланица Европске уније. Сва ова питања су од кључног значаја за будућност Србије и њених грађана. Потреба за јединством међу свима онима који учествују у преговорима је витална. Такође позивам на јединство међу свим учесницима на нашој политичкој сцени уопште а нарочито када су неспорни национални интереси у опасности. Јединство ће дати потребан кредибилитет у нашим сопственим очима као и у очима света.
Морамо свесрдно допринети стабилности и развоју целе регије, Европе и света. То морамо радити ради бољег и лепшег живота сваког нашег грађанина, без обзира на верску или националну припадност. Морамо наставити са јачањем поштовања људских права и принципа демократије у Србији. Морамо поштовати законе. Морамо да радимо на бољој сутрашњици, нарочито будућности за нашу омладину. Морамо наставити са реформама.
Моја породица и ја Вам желимо све најлепше у Новој години, мир, добро здравље, срећу и успех.
Срећан вам Божић,
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ЈУЛИЈАНСКИ/ГРЕГОРИЈАНСКИ
Јулијански календар је био у општој употреби у Европи и Северној Африци од времена Римског Царства до 1582., када је папа Гргур XIII увео грегоријански календар. Реформа је била потребна зато што је у јулијанском систему додавано превише преступних дана у односу на астрономске почетке годишњих доба. Просечно, солстицији ("сунцостаји" — дуго- и краткодневице) и еквинокцији (равнодневице) напредују за око 11 минута годишње у односу на јулијанску годину. Ово је било од значаја јер се датум Ускрса рачуна у односу на пролећну равнодневицу. Док су Хипарх и вероватно Созиген били свесни да је година нешто краћа од 365,25 дана, мада не и за колико, очигледно се у време јулијанске реформе није сматрало да је то значајно. Међутим, грешка се временом акумулирала и то брзином од једног дана сваких око 128 година. До 1582., одступање је износило десетак дана у односу на оно што је требало да буде 325., у време Никејског сабора. Поређења ради, те године је пролећна равнодневица била 11. марта уместо идеалног 21. марта.
Већина католичких земаља је убрзо прихватила грегоријански календар (нпр. Шпанија, Португал, Пољска, већина Италије). Протестантске земље су то учиниле касније, а православне још касније. У Британској империји (укључујући Америчке колоније), после среде 2. септембра 1752., дошао је четвртак 14. септембар. Шведска је током 12 година од 1700. користила модификовани јулијански календар, грегоријански календар је прихватила 1753.
У Русији је јулијански календар коришћен до 1918. (мада је из грегоријанског календара 1700. преузет 1. јануар као почетак године, уместо 1. септембра), мало иза револуције. У краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, календар је изједначен 1919. У Грчкој је до промене дошло тек 1923. За све то време се увећавала разлика између грегоријанског и јулијанског календара; од почетних 10 дана, 1700. се увећала на 11, од 1800. на 12 и од 1900. на 13, колико ће остати до 2100.
Мада су све православне државе (углавном у источној и југоисточној Европи) усвојиле грегоријански календар до 1927., њихове националне цркве су поступале неједнако. Током синода у Цариграду, маја 1923., научник Милутин Миланковић је испред српске делегације предложио ревидирани јулијански календар, чији би соларни део био идентичан грегоријанском до 2800. а лунарни део је подразумевао рачунање Ускрса астрономским путем, у односу на јерусалимске координате. Ниједна црква није прихватила лунарни део (Финска православна црква користи грегоријански Ускрс).
Соларни део календара су прихватиле неке цркве, уз наду за побољшани дијалог са западним деноминацијама: Васељенска цариградска патријаршија, патријаршије у Александрији (грчка) и Антиохији, православне цркве Грчке, Кипра, Румуније, Пољске, Бугарске (ова задња 1963.) и Православна црква у Америци (мада је неким парохијама ПЦА дозвољено да користе јулијански календар). То значи да ове цркве прослављају Божић на исти дан када и западни хришћани, 25. децембра по новом календару, закључно са 2799. Цркве Јерусалима, Русије (далеко најбројнија), Грузије, Украјине, грчки старокалендарци и српска црква (на територији бивше Југославије и расејању, а такође и непризнате цркве, црногорска и македонска) и даље користе јулијански календар; Божић се прославља такође 25. децембра, али по старом календару, што одговара 7. јануару по новом календару (до 2100.).
У Србији и међу Србима у бившој Југославији и свету се прославља тзв. Српска нова година такође позната и као Православна нова година, тј. 1. јануар по јулијанском календару (14. јануар по новом).
Нема коментара:
Постави коментар