Краљица и ја

Царица Фара, удовица иранског шаха, можда ће постати неочекивана звезда филмског фестивала Санденс, као главни лик документарног филма „Краљица и ја“.

Када је Нахид Персон-Сарвестани, избеглица из Ирана, одлучила да сними документарац о њој, очекивла је да ће се срести своју супротност. Као дете, Персон-Сарвестани је живела у тешком сиромаштву и гледала ТВ пренос Фариног венчања као да је бајка. Као девојка, придружила се комунистима и учествовала у Хомеинијевој револуцији у којој је шах свргнут и протеран у изгнанство. Када је Хомеини издао њене наде у демократију и наментнуо још репресивнији режим од шаховог, и Персон-Сарвестанијева је била приморана на избеглиштво. Тридесет година касније, пожелела је да нађе одговоре на нека важна питања и потражила је одговоре на правом месту. На њено изненађење, царица Фара ју је дочекала као сапатницу из отаџбине и омогућила јој потпуни приступ свом животу.

Током следећих годину и по дана, Персон-Сарвестани је истраживала царичин свет, са намером да оспори шахову идеологију; уместо тога, морала је да преиспита сопствену. У напору да разумеју једна другу, између две жене је створено неочекивано пријатељство. Сукоб са Фаром око шахове репресије прерастао је од политичког у лични, и објективност Персон-Сарвестанијеве је била пољуљана. Узбудљиво и горко искуство схватања да субјективност није истина, предтавља порврду да је историја онаква каквом су је људи написали. И да људи могу да залече њене ране. „Краљица и ја“ је више него прикладан филм за превазилажење ушанчених политичких позиција.

„Иако сам знала да је она (Персон-Сарвестани) имала сасвим другачију политичку оријентацију, сматрала сам да у неком тренутку морамо да започнемо дијалог и да не треба да заувек у себи носимо непријатељство и огорченост. Зато сам прихватила позив“, каже царица, објашњавајући своју одлуку да учествује у документарном филму.

После одласка из Ирана 1979, заједно са шахом, којји је преминуо 1980, царица је имала мноштво искустава са западним медијима. За многе, она је симбол кривице режима њеног мужа због кршења људских права и гушења слободе говора. За њене присталице, она је веза са старим поретком за који се надају да ће једног дана бити васпостављен.

У неким тренуцима документарац Персонове приказује свргнуту краљицу као модерну Марију-Антоанету. Архивски снимци царице са круном на глави за време церемоније крунисања у комбинацији са старим филмским новостима о њеном прогонству после револуције, док улични демонстранти спаљују њене слике, наглашавају екстрмне контрасте њеног живота. Једног часа, живела је као у бајци, окружена обиљем. Већ следећег, постала је парија. Стари пријатељи су нестали, док је са мужем тражила уточиште после револуције.

Царица је знала да ће једном кад пристане да учествује у филму Персонове, задржати мало контроле над својим портретом. „У једном тренутку, као што се види у филму, била сам уморна и нисам била сигурна да ли исправно поступам. Али онда сам одлучила да наставим. Уосталом, била сам краљица више од 20 година. Иако сам изван земље провела 30 година, још увек гајим осећања према отаџбини.“

Знала је да је Персонова била огорчени противник шаховог режима, али такође и да је ауторка у време револуције била тинејџерка. „Она потиче из веома сиромашне породице. У том узрасту, млади верују да да ће им комунизам донети једнакост и срећу. Зато и даље саосећам са младима у Ирану.“

Оно што филм „Краљица и ја“ чини изузетним и збуњујућим истовремено, јесте неочекивано пријатељство које се развило између две жене. Ауторка је сасвим очигледно била на опрезу да је не заведе царичин шарм. С друге стране, царица је знала да филм лако може да се претвори у оптужбу против ње. Међутим, и режисерка и главна јунакиња филма су се на крају издигле изнад сумњи у ону другу. Кад разговарају, просто не могу да одоле међусобним симпатијама.

„Претпостављам да ће се некима документарац допасти, некима не. Као и било шта друго. Моје присталице које ме познају и које ме разумеју, сложиће се са оним што сам учинила. Али, као што сам рекла, не можете задовољити свакога“, каже царица.

Мало је вероватно да ће она присуствовати пројекцији филма „Краљица и ја“ на Санденс фестивалу или било где другде. „То је Нахидин филм. Искрено, мислим да не бих могла да присуствујем фестивалима... али, желим Нахиди сваки успех.“

Филмски фестивал Сaнденс одржава се од 15. до 25.1. у Парк Ситију у држави Јута (festival.sundance.org/2009/)