Монарси у изгнанству у II св. рату

Ђорђе II, краљ Грка напустио је грчко копно заједно са владом 23. априла 1941. и отишао на Крит, али је после немачког ваздушног напада на острво евакуисан у Египат, одакле је отишао у изгнанство у Велику Британију. Вратио се у Грчку 26. септембра 1946, после референдума о монархији, на ком је 69% од 90% изашлих бирача гласало за повратак Краља.

Краљ Хакон VII од Норвешке евакуисан је из Тромсеа 7. јуна 1940. бродом британске Краљевске ратне морнарице „Девоншир“ и безбедно стигао у Лондон. Био је важан национални симбол норвешког отпора. По завршетку рата Краљ Хакон и норвешка краљевска породица вратили су се пред одушевљене масе у Ослу 7. јуна 1945.

Краљица Вилхелмина од Холандије са породицом евакуисана је у Велику Британију 13. маја 1940. Пре краја рата, средином марта 1945, вратила се у јужни део Холандије под окупацијом Савезника, где је посетила регију Валхерен и град Ајдховен у ком јој је становништво приредило усхићени дочек.

Шарлота, Велика Војвоткиња од Луксембурга била је у изгнанству у Лондону за време немачке окупације у Другом светском рату и постала важан симбол националног јединства. 

Цар Хаиле Селасије I од Етиопије напустио је земљу пред инвазијом италијанских снага укрцавши се са породицом на британски брод који је из Џибутија пловио за Палестину, 5. маја 1936. Изгнанство је провео у Бату у Великој Британији. У току битке за Источну Африку, 18. јануара 1941, Хаиле Селасије је прешао границу између Судана и Етиопије, а два дана касније се, заједно са трупама етиопских патриота придружио британским снагама које су већ ослобађале Етиопију. Ушао је у Адис Абебу 5. маја 1941, тачно пет година од почетка изгнанства.

Четири републике такође су формирале избегличке владе у Уједињеном Краљевству, после губитка суверенитета у Другом светском рату:

• Пољска (окупирана 1. септембра 1939)
• Чехословачка (формирала владу октобра 1939)
• Француска (формирала владу септембра 1941)
• Филипини (окупирани 8. децембра 1941) 

Краљ Петар II од Југославије био је приморан да напусти земљу заједно са владом 17. априла 1941, после инвазије сила Осовине; прво је отишао у Грчку, потом у Палестину и Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску, где се придружио бројним другим избегличким владама из Европе под нацистичком окупацијом. Краљ је довршио образовање на Универзитету Кејмбриџ и ступио у британско Краљевско ратно ватдухопловство. На позив председника САД Рузвелта отпутовао је у Вашингтон, где се 25. јуна 1942. лично обратио Конгресу САД тражећи подршку и помоћ за Југословенску војску у отаџбини.

Никада се није вратио у земљу јер је у новембру 1945. монархија нелегално укинута од стране комунистичке Уставотворне скупштине, без референдума, а Југославија је остала под тоталитарним режимом дуже од пет деценија.

ВИЛА ОБРЕНОВИЋА

Некадашња летња резиденција српске владарске породице Обреновић, позната и као „Краљев виноград“, била је место одмора кнежевских парова Милоша и Љубице, Михаила и Јулије, а потом и краљевских парова Милана и Наталије и Александра и Драге Обреновић. Налази се на једној од најатрактивнијих локација у Смедереву, на брду које је по боји гроздова названо Плавинац, одакле се се пружа фантастичан поглед на Дунав и Банат.

Имање од 36 ха површине купио је кнез Милош Обреновић 1829. године. Из тог времена сачуван је Милошев платан испред виле, камен бињекташ са кога се узјахивало на коња, и коафеза (тоалетни сто који је кнез поклонио кнегињи Љубици). О изгледу виле за време кнеза Михаила писао је путописац Феликс Каниц. Око скромног једноспратног летњиковца са салоном и другим зградама кнез је посадио око 2.000 чокота винове лозе. У време лоших односа са кнегињом Јулијом кнез Михаило налазио је уточиште у смедеревској вили. На имању је имао терене за голф, тенис и крикет и малу ергелу коња. Подигао је и парк површине три хектара с ретким стаблима кедра, дафине, магнолије, јудиног дрвета, црног бора, кестена и платана. По узору на енглеске земљопоседнике, волео је да чита новине на за то посебно направљеном месту: усред хлада парка у барокној гвозденој сеници.

Прави дворски живот установљен је за време краља Милана и краљице Наталије. Након њиховог развода све је припало Наталији и она је 1897. ангажовала чувеног дворског архитекту Јована Илкића који ће унети новине у до тада скромну архитектуру мало познате виле. Додавањем два бочна крила, са дрвеним балконима на спрату и централним двокраким степеништем изузетне дрвене резбарије добила је изглед швајцарско-француске виле, са површином од 1.200 м². У приземљу, у централном делу летњиковца, налазе се две репрезентативне сале - зимска и летња са француским прозорима. Унутрашњост је оплемењена стилским намештајем који је наручен из Беча. Краљица Наталија је, према изворима из тог доба, у летњиковац увела и прави дворски протокол.

Салон, поплочан мермером, чува позлаћен намештај и портрете два српска кнеза: Милоша и Михаила и два краља: Милана и Александра. На спрату два апартмана који одишу скупоценом једноставношћу, а припадали су старом и младом краљу.

Према писмима краљице Наталије, она је у смедеревским виноградима сазнала за венчање свог сина Александра са дворском дамом Драгом Машин. Краљевски пар је на Плавинцу свој живот склањао од очију радознале и ненаклоњене јавности. У летњиковцу су приређивали забаве и окупљали познате уметнике и књижевнике. Долазили су Милан Ракић, Лаза Костић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Бранислав Нушић, Паја Јовановић, Марко Мурат и Влахо Буковац. У вили се и данас налази сто Милана Ракића на којем је писао песме, док су рукописи изгубљени.

Последње лето у вили краљевски пар је провео 1902. године. Ана Луњевица, сестра краљице Драге, писала је у својим „Мемоарима“ да је краљ волео да игра крикет или су поподне одлазили на купање у Дунаву.

Након убиства Александра и Драге 1903, краљица Наталија, као једини наследник имовине Обреновића, летњиковац поклања пуковнику Антонију Орешковићу, начелнику штаба дринске дивизије. Његова кћер Мица Цукић била је једна од најближих Наталијиних дворских дама, а он је остао веран династији. Краљица му је поклонила 30 хектара земље, вилу и све што је било у њој - сребрнину, намештај, слике, библиотеку, збирку оружја, запрегу оковану сребром. Процењује се да је поклон вредео милион динара у злату. Летњиковац ће у власништву Орешковића бити до 1945. године.

После Другог светског рата вила постаје репрезентативни објекат тадашњих највиших органа власти у Србији - потпуно изолована, тајанствена кућа недоступна јавности. Наредних тридесетак година служила је у протоколарне сврхе, а повремено ју је посећивао и доживотни председник републике, за кога су специјално преуређене неке одаје. Према једном локалном предању, он је од послуге тражио да сваког јутра пред портрет краљице Драге ставља свеже убрано цвеће.

Данас је у власништву Владе Републике Србије. На некада импозантном здању грађеном по угледу на ондашње најмодерније европске виле, јасно су видљиви трагови зуба времена. Иако је вила Обреновића неоспорно културно-историјско добро од изузетне важности, још увек није званично проглашена спомеником културе.

Ђини индекс дистрибуције прихода и богатства

Прве две земље на свету по равномерности дистрибуције прихода и богатства су уставне монархије!

Ђини коефицијент развио је италијански статистичар Корадо Ђини, у свом раду објављеном 1912. године „Варијабилност и мутабилност“ (Variabilità e mutabilità). То је мера статистичке дисперзије која се најчешће користи за мерење дистрибуције прихода, односно богатства. Коефицијент има вредност између 0 и 1: нижа вредност значи да је дистрибуција прихода и богатства равномернија, виша да је неравномернија. Вредност 0 одговара савршеној једнакости (сви имају потпуно исти приход) а вредност 1 апсолутној неједнакости (једна особа има сав приход, сви остали немају никакав). Данас у свету Ђинијев коефицијент варира од 0,23 у Шведској до 0,707 у Намибији.

Ђини индекс је вредност Ђини коефицијента изражена у процентима, па тако Србија има индекс од 30% (математички, то одговара Ђини коефицијенту од 0,3 али се знак за проценат често изоставља у Ђини индексу).

Бр.	Земља	Ђини индекс (по подацима CIA)	Година процене
1.	Шведска	23	2005.
2.	Данска	24	2005.
3.	Словенија	24	2005.
4.	Исланд	25	2005.
5.	Луксембург	26	2005.
6.	Чешка	26	2005.
7.	Словачка	26	2005.
8.	Финска	26	2005.
9.	Аустрија	26	2005.
10.	Б и Х	26,2	2001.
11.	Албанија	26,7	2005.
12.	Норвешка	28	2005.
13.	Белгија	28	2005.
14.	Мађарска	28	2005.
15.	Немачка	28	2005.
16.	Француска	28	2005.
17.	Малта	28	2005.
18.	Хрватска	29	2001.
19.	Кипар	29	2005.
20.	Белорусија	29,7	2002.
21.	Етиопија	30	2000.
22.	Црна Гора	30	2003.
23.	Србија	30	2003.
24.	Киргизистан	30,3	2003.
25.	Пакистан	30,6	2002.
26.	Холандија	30,9	2005.
27.	Украјина	31	2006.
28.	Румунија	31	2005.
29.	Бугарска	31,6	2005.
30.	Шпанија	32	2005.

IN MEMORIAM

Драгољуб Михаиловић
(27. 04. 1893 - 18. 07. 1946)

„Продужићемо и данас ка постављеном циљу. Наша борба и наша патња су за права човека, Богом дана. Ми можемо у тој борби и изгинути, али је њена победа сигурна, победа и благодети за преживеле и потоње.“

НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА!

Срећан рођендан, Ваше Краљевско Височанство!

Монархистичка Иницијатива од свег срца честита рођендан Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру II од Србије

Глобални индекс мира

Шест од десет најмирнијих земаља на свету су уставне монархије!

Глобални индекс мира представља покушај да се измери стање мира у државама и регионима. Развио га је Институт за економију и мир (www.visionofhumanity.org/peace-initiatives/4/institute-for-economics-and-peace/) у сарадњи са Центром за мир и изучавање сукоба Универзитета у Сиднеју. Податке анализира Истраживачко одељење британског часописа Економист. Стање мира процењује се на основу широког спектра показатеља, укупно 24. Србија заузима 84. место на листи.

Бр.	Земља	Глобални индекс мира за 2007.
1.	Норвешка	1,357
2.	Нови Зеланд	1,363
3.	Данска	1,377
4.	Ирска	1,396
5.	Јапан	1,413
6.	Финска	1,447
7.	Шведска	1,478
8.	Канада	1,481
9.	Португалија	1,481
10.	Аустрија	1,483
11.	Белгија	1,498
12.	Немачка	1,523
13.	Чешка	1,524
14.	Швајцарска	1,526
15.	Словенија	1,539
16.	Чиле	1,568
17.	Словачка	1,571
18.	Мађарска	1,575
19.	Бутан	1,611
20.	Холандија	1,620
21.	Шпанија	1,633
22.	Оман	1,641
23.	Уругвај	1,661
24.	Аустралија	1,664
25.	Румунија	1,682
26.	Пољска	1,683
27.	Естонија	1,684
28.	Сингапур	1,692
29.	Катар	1,702
30.	Костарика	1,702