Tреба да обновимо монархију у САД!

Стефан Кинсела, 2. јула 2009.

Прослава 4. јула као либертаријанског празника постала је мало неподношљива. Сецесија од Британије била је грешка. Лако се може схватити да Устав САД мије био никакво либертаријанско достигнуће као што се залуђују конзервативци и либертаријанци. Декларација независности из 1776. довела је до мобилизације, рата и свих зала која из њега произилазе – по речима Џефа Хамела, до „владиног дуга без покрића, папирног новца, астрономске инфлације, контроле цена, закона о јавним набавкама, обавезе снабдевања војске и опште мобилизације“. Хммм, не звучи ми баш либертаријански. Одузимање, мобилисање, ропство, убијање. Глорификовање демократије. Ширење империје. Ушанчивање корпоративних интереса у држави. Замена традиционалног поретка обожавањем демократске државе.

Монархија није савршена, као што образлаже Ханс Хоп, али прелазак из монархије у демократију није био „прогрес“ као што чак и неки либертаријанци погрешно верују (као што је Хоп приметио, „иако свесни економских и етичких недостатака демократије, и Мизес и Ротбард гаје симпатије према њој и гледају на транзицију од монархије ка демократији као на прогрес“). Кад кажем да је сецесија од Британије била грешка, либертаријанци – којима је испран мозак како школским ТВ програмом тако и рандовском проамеричком митологијом – пошизе! „Ти хоћеш да имамо краља? Страшно!“, или „Али Британија је више социјалистичка од нас!“. Као прво, ја не желим да имамо краља. Ја желим да немамо државу: ни краља, ни конгресмене, ни порезнике. Али, ми сада имамо краља, само под другим називом: он може да нас опорезује, да нас убије, баш као и страшни баук-монарх. Држава је апсолутни господар свег власништва, као у феудализму. А враћање у социјалистичку Британију било би страшно – међутим, да ли би европске монархије постале демократске социјалистичке државе да се Америка није одвојила од Британије? Сецесија је довела до конструктивистичког новог поретка заснованог на „рационалном, научном“ документу и одбацивању традиционалних, неписаних ограничења државне власти, чиме је утрт пут демократији, али и демокртаској тиранији и свим пошастима 20. века – светским ратовима, холокосту, хладном рару, комунизму, нацизму, фашизму, великој депресији... Лакомислени утопизам Америке искварио је државу-мајку Британију и учинио је неподобном за враћање у њено окриље. Али, шта би било да се нисмо одвојили? Порез од један посто који се плаћа краљу који је далеко – звучи ли то неком привлачно?

Да не мрзим све државе и заставе толико, можда бих овог 4. јула подигао старог доброг Јунион Џека!