понедељак, 07. јул 2008.

Круна



Круна
је традиционални симболични украс за главу који носе монарси. Она представља моћ, законитост, праведност, бесмртност, победу, тријумф, ускрснуће, част и славу, чак и живот после смрти. У уметности је често приказана како је анђели нуде онима на Земљи. Осим у традиционалном облику, може да буде начињена од цвећа, звезда, храстовог лишћа или трња, и да има више симболичких намена. Често је украшена драгим камењем.

Терминологија


Постоје три категорије круна у монархијама које имају регалије:


  1. За крунисање – носе је искључиво монарси приликом обреда крунисања.
  2. Државне или империјалне – носе је монарси у другим приликама. (Слични украси за главу које носе племићи и племкиње у Енглеској се називају коронети, али на другим језицима то су такође круне, нпр. на француском couronne, немачком Krone, холандском kroon);
  3. Круне супруга монарха носе их супруга Краља или супруг Краљице.


У античком добу круне које су се приликом тријумфа додељивале војсковођама или победницима олимпијских игара у ствари су биле венци од ловора или тракасте дијадеме.


Историја


Претходница круне је дијадема, коју су носили цареви Ахеменидске Персије. Њу је усвојио римски император Константин I, а после њега су је носили сви владари Римског царства.


У античком добу постојали су бројни облици круне, као што су бела, црвена, плава или двострука фараонска круна у Старом Египту.


Corona radiata, зракаста круна, најпознатија по Статуи слободе у Њујорку, красила је главу Колоса са Родоса (скулптуру бога Хелиоса) и била део култа Непобедивог Сунца, а носили су је прехришћански римски цареви. Луцијан, римски историчар, описао ју је (у свом делу Александар лажни пророк, око 180. године) као „венац украшен Сунчевим зрацима“.


Вероватно најстарија хришћанска круна у Европи је Гвоздена круна Ломбардије, из римског доба, која је касније коришћена за крунисања владара Италије, под Наполеоном, аустријском владавином и после уједињења.


У хришћанској традицији Европе, власт монарха потврђује црква, па приликом крунисања круну на главу новог монарха ставља црквени великодостојник. Неки цареви Светог римског царства одлазили су у Рим да би их крунисао папа. Постоји анегдота по којој је Наполеон изненадио папу Пија VII, када је посегао за круном и сам је себи ставио на главу. У стварности, тај потез био је унапред договорен.


Данас једино британска монархија наставља традицију ношења круне од стране миропомазаног и крунисаног монарха, а све друге монархије задржале су круну као национални симбол. Крунски накит Француске продат је 1885. године по наређењу власти Треће републике, а задржано је свега неколико комада, који су изложени у музеју у Лувру, са стаклом уместо драгог камења. Шпански крунски накит уништен је у великом пожару у 18. веку, а ирски (заправо инсигније реда Св.Патрика) је украден из Даблинског замка 1907. године.


Украс за главу намењен владару постоји још од преисторије и може да се нађе у аутентичним цивилизацијама широм света. У Европи и Азији уобичајено су се за израду круна користили ретки и племенити материјали, као што су злато и драго камење. У претколумбовским јужноамеричким цивилизацијама користило се перје ретких врста птица, као што је квецал. Слично је било и у Полинезији (нпр. на Хавајима).


Крунисање је често комбиновано са другим обредима, као што је ступање на престо (који је такође симбол монархије) и миропомазање (верски обред, једини који постоји још од јеврејске библијске традиције).


У другим културама, у обредима који су еквивалентни крунисању, не користе се круне, али се глава монарха такође симболично украшава, нпр. краљевском „тиком“ у хиндуистичкој традицији.


Круна као амблем


Разни типови круне (или коронета) користе се у хералдици, по строгим правилима. Неке монархије никада нису имале стварну, физичку круну, него само њену хералдичку представу, као што је случај у Белгији, где монарх никад није крунисан. Уместо тога, монарх полаже свечану заклетву у парламенту, носећи војничку униформу. Сматра се да он не влада „по Божјем праву“, него да преузима наследну функцију по закону. Заклетву монарху полажу сви чланови владе.


  • Имитације круне користе се у позоришту, на филму и телевизији, носе их учесници маскенбала, или „краљеви и краљице“ карневала.
  • У православним венчањима постоји део који се зове крунисање, када се млада и младожења крунишу као „краљ“ и „краљица“ свог будућег домаћинства. У Грчкој су те круне дијадеме, обично од цвећа, украшене сребром и седефом. Стављају се на главе младенаца и везују траком од беле свиле. У Србији, круне се праве од метала, по узору на царске, и изнад глава младенаца држи их кум.
  • Деца, углавном девојчице, у неким приликама носе венце од цвећа као круне.

  • Круне се често користе као симболи у религији (на статуама које представљају божанства), као што је црна круна Кармапа Ламе.
  • Круна од трња стављена је на главу Исуса пре распећа, и тако постала уобичајени симбол мучеништва. У мају 2006, Мадона је изазвала бурне реакције када је на својој светској турнеји носила круну од трња.
  • Круна бесмртности такође је честа као историјски симбол.


Сматра се да се хералдички симбол три круне, који је постао грб Краљевине Шведске и Калмар Уније између Данске, Шведске и Норвешке (1397-1520), односи на три мудраца из Јеванђеља (који се такође називају и краљевима).


Нумизматика


Због чињенице да се круна често појављивала на кованом новцу, у многим земљама новчане јединице носиле су назив „круна“. И данас је то случај у Чешкој, Естонији, Шведској, Данској, Норвешкој и Исланду.

Нема коментара: