Млади краљ Бутана предводиће младу демократију

У церемонији прожетој средњевековном традицијом и будистичком духовношћу, Џигме Хесар Намгјал Вангчук, двадесет осмогодишњи харизматични оксфордски ђак, примио је Круну Бутана, као лидер једне од најмлађих демократских држава у савременом свету.

Док је врховни свеште- ник изговарао „сутре“ којима се моли за мудрост, саосе- ћање и духовну визију, црвено- црну свилену круну на главу новог Краља ставио је његов отац, који је пре две године увео демократију у Бутан а потом абдицирао.

Одевен у традиционалну одору „го“, нови Краљ је сео на раскошни Златни престо. Лице му је било озбиљно, али му се ипак искрао један осмех, док су предавани дарови новом краљу и боговима.

Овај наочити млади човек, који је студирао и у САД и Индији, оличава промене које су захватиле конзервативну хималајску краљевину – млада држава, млада демократија, која гледа ка свету чврсто ослоњена на сопствену прошлост.

Круна, украшена мотивима беле лобање, са плавом главом гаврана на врху, предста- вља бутанског врховног бога рата и монарх- ију која је ујединила земљу пре 100 година, а и данас је изузетно популарна.

Ослобођен терета директног управљања државом, који је носио његов отац, Вангчук остаје важан симбол националног јединства и стабилности земље која има само 635 000 становника и пролази кроз транзицију ка модерности, која није увек безболна и једнодушно прихваћена.

„Његово Величанство Краљ ће увек имати веома значајну улогу као морални ауторитет у нашој земљи“, рекао је премијер Џигме Тинли, који је изабран на првим демократским изборима прошлог марта.

„Он ће бити фактор стабилности која ће осигурати дугорочно одржив развој и постојаност демократије у отаџбини“.

Целодневна церемонија одржава се у великом здању белих зидова, које је истовремено тврђава и манастир, у престоници Тимпуу. Калуђери су стајали на крову дувајући у дугачке рогове и ударајући чинеле и бубњеве.

Хиљаде људи чекало је у реду да одају почаст свом новом краљу, а послеподне jе свако од њих имао прилику да му преда обредну белу мараму. После крунисања следе два дана националног празника.

У зору су у палати постављене три џиновске таписерије, на којима су представљени Буда и гуруи који су увели његову религију у Бутан.

Кад је сунце одскочило на плавом јутарњем небу, Краљ је стигао, предводећи литију калуђера у црвеним одорама, дворана који су носили разнобојне барјаке, званичника владе и официра и војника у беспрекорним униформама, са мачевима и црним штитовима.

Међу високим званицама биле су и председница Индије Пратиба Патил и предводница индијске опозиције госпођа Соња Ганди са децом. Гандијеви су стари пријатељи Краљевске породице Бутана.

Босоноги играчи у древним костимима извели су „плес хероја“ пре почетка церемоније у Дворани Златног престола.

Пре пет деценија Бутан је био феудална, средњевековна земља без путева, правих школа или болница, практично без контакта са остатком света. Данас су у њој образовање и здравствена заштита бесплатни, а очекивани животни век је продужен на 66 година, у односу на некадашњи испод 40.

За већину Бутанаца, заслуге за то припадају претходном монарху, четвртом краљу, Џигме Сингје Вангчуку, који је увидео да његова земља, са неповољним положајем између Индије и Кине, мора да ојача како би преживела у опасном суседству.

Краљ је такође творац високо цењене бутанске националне филозофије, „Велике националне среће“, која заступа гледиште да је духовно благостање једнако важно као и материјално, и да материјална добит не би требало да се остварује на рачун животне средине или националне културе.

Шармантни млади краљ, са зализаном црном косом и зулуфима, већ је освојио срца својих поданика. Он се слободно креће међу њима и ужива огромну популарност међу млађом генерацијом.

Модернизација Бутана не одвија се без проблема, међу којима су незапосленост, наркоманија и пораст стопе криминала, као и све већи бунт генерација које стасавају.

Церемонија крунисања помоћи ће земљи да се уједини после општих избора који су је донекле поделили, слажу се аналитичати.