У понедељак 22. фебруара 1882. године (по старом календару) пре подне, баш кад су се чиновници, трговци, професори и ђаци спремали да изађу на топло претпролећно сунце, цео овај свет застаде, ослухну и погледа увис, као да би хтео запитати јата расплашених врабаца и голубова шта се то догодило. Одмах затим, оздо од скупштине, забрујаше весели гласови и узвици. Таласи народа који се зачас искупи поплавише Теразије и зауставише се пред Двором. Тог тренутка,
Народна скупштина прогласи Србију краљевином, а Кнеза Милана Обреновића IV за
Краља Србије 
Милана I. Проглашавањем Краљевине, Србија није добила само владарске титуле, већ и многе културне институције. Лицеј је постао Велика школа, озакоњена је основна школа и систем гимназијског образовања. Српско учено друштво је постало
Српска краљевска академија, са Јосифом Панчићем као председником.
У понедељак 22. фебруара 1882. године (по старом календару) пре подне, баш кад су се чиновници, трговци, професори и ђаци спремали да изађу на топло претпролећно сунце, цео овај свет застаде, ослухну и погледа увис, као да би хтео запитати јата расплашених врабаца и голубова шта се то догодило. Одмах затим, оздо од скупштине, забрујаше весели гласови и узвици. Таласи народа који се зачас искупи поплавише Теразије и зауставише се пред Двором. Тог тренутка, Народна скупштина прогласи Србију краљевином, а Кнеза Милана Обреновића IV за Краља Србије 
2 коментара:
Текст је одличан, као и остали текстови на овом блогу, а проглашење модерне Краљевине представља веома значајан датум у историји Србије. Ипак, смета ми што српска држава и српска јавност приликом помињања овог датума углавном пропуштају да помену да је Србија постала краљевина још 1217. године. На тај начин се, код грађана Србије, а што је још горе код многих странаца који прате дешавања у њој, ствара погрешан утисак да је Србија држава са доста кратком и безначајном историјом. Слично је и са слављењем датума доношења Сретењског устава и истицањем његовог демократског карактера. Зар није један Душанов законик, с обзиром на слободе које је гарантовао и време у којем је настао, много значајнији документ?
Србији недостаје свест да је српска држава, и то много јача, уређенија и културнија него што је то у последњих 200 година, постојала и пре периода турске окупације. Опоравак Србије би требало више базирати на немањићким традицијама. Томе би могао да допринесе и Њ. К. В. Принц Престолонаследник Александар, који, преко своје баке, заиста потиче и од Немањића.
Наш блог је у потпуности отворен за доприносе наших читалаца - биће нам задовољство да објавимо неки Ваш пост о Немањићима или средњевековној Србији!
Постави коментар