Мишљења сам да је парламетарна монархија једини пут и наш генетски код, који Србију води ка бољој будућности и просперитету. Мислим да је прави моменат за остварење тог циља. После другог светског рата Србија је изгубила правог домаћина, сада смо без домаћина, а имамо га и то правог– Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александра II Карађорђевића. Не видим никакав разлог да нам се деси још неки лажни домаћин, а може се приметити да за то место већ постоји кандитат који већ не губи време, себи једноставно не смемо дозволити ништа слично, сматрам да је ово јединствена прилика која се не сме пропустити. Србија је тренутно без политичке алтернативе и без наде за будућност а то је веома опасан период који може за тили час прерасти у анархију или у диктатуру са новим вођом, зато треба веома мудро радити на томе да се народу да нада и алтернатива и то искрена и права а то је успостављање парламентарне Монархије. Циљ ка којем идемо је успостављање система вредности, пропагирање демократских вредности, али без злоупотрбе демократије. Људи који буду радили на овом задатку морају бити пример афирмације демократских вредности и значаја парламетарне Монархије у остварењу тих циљева, који засигурно воде ка напретку Србије.
Краљевска породица је доста тога урадила за Србију и српски народ а да то нису оглашавали на фанфаре. Имајући у виду наш менталитет тај приступ се мора мењати иако знам да породица Карађорђевић жели један миран, скроман и постепен приступ, али околности се мењају и да то више не зависи толико од њих. Просто речено, врло лако могу остати укопани у статусу који сада имају а идеја о Краљевини Србији нестане ко мехур од сапунице. Дубоко сам убеђен да морамо ући у Европску унију као Краљевина, јер само Краљевина Србија биће у стању да остане политички и економски независна и постане равноправни члан Европске Уније.
Нема коментара:
Постави коментар