Већина људи би аутоматски одбацила тврдњу да смо били слободнији док су краљеви седели на престолима, али не и Марк Стејн („Регулаторни деспотизам“, објављен на његовом блогу):Пре два века, Алексис де Токвил је писао: „Постојало је у Европи доба у ком је закон, као и пристанак народа, давао краљевима власт готово без ограничења. Али, скоро никада се није догодило да је краљеви искористе.“
Тачно. Краљ је био апсолутни тиранин – само у теорији. Међутим, у пракси, он је живео у својој палати, стотинама километара удаљеној, и највећи део времена није узнемиравао своје поданике. Као што де Токвил пише:
„Иако је целокупна влада царевине била концентрисана у рукама самог цара, и иако је он, кад год је требало, био судија у свим питањима, детаљи друштвеног живота и постојања појединаца по правилу су измицали његовој контроли.“
Али, шта би се догодило, питао се он, ако би капацитет администрације еволуирао и омогућио „потчињавање свих поданика скупу једнообразних и детаљних прописа“? То се и јесте догодило у већини западних земаља, укључујући Америку... – а машинерија бирократије зауставља се само да се подсмехне грађанима: у доба масовне комуникације и компјутерских података, екран засветли на нано-секунд, и ваше право да носите оружје је нестало. Неумољива, незајажљива анексија „идивидуалног
постојања“ од стране технолошки свеприсутне микро-регулације представља озбиљну претњу људским слободама. Имамо ли воље да се томе одупремо?
Нема коментара:
Постави коментар