четвртак, 28. мај 2009.

Принц Филип на лансирању Сојуза

Белгијски Престолонаследник, Њ.К.В. Принц Филип, Војвода од Брабанта, био је у среду у Казахстану, у Звезданом граду у Бајконуру, где је присуствовао лансирању Сојуза у мисију којом ће се удвостручити број чланова посаде Међународне свемирске станице.

Свемирски брод Сојуз ТМА-15 који носи руског космонаута Романа Романенка, канадског астронаута Роберта Тирска и белгијског астронаута Френка Де Вина винуо се у атмосферу изнад казашке степе на дводневно путовање до орбиталне станице. Тројица астронаута придружиће се трочланој посади МСС, чиме ће повећати број сталних чланова посаде на шест, по први пут у историји станице.

Принц Филип присуствовао је последњем сусрету астронаута са представницима медија, родбином и пријатељима. Рекао је Де Вину да је цела Белгија са њим у мислима и да ће његов шестомесечни боравак на МСС бити помно праћен. Френк Де Вин, генерал белгијског Ратног ваздухопловства, захвалио је Принцу не само на топлим речима и доласку у Казахстан, већ и на подршци коју пружа истраживању свемира.

После тога, бројни новинари, родбина астронаута и Принц Филип посматрали су лансирање са трибине удаљене 1,5 км, аплаудирајући док се ракета подизала ка свемиру.

„Ово је веома значајан тренутак та Белгију. Де Вин представља Европу и Белгију. Он представља међународну сарадњу у мирнодопској примени науке“, рекао је Принц.

понедељак, 25. мај 2009.

Принц Алберт одиграо фудбалску утакмицу у добротворне сврхе

Њ.С.В. Принц Алберт II од Монака одиграо 19. маја добротворну фудбалску утакмицу у корист фондације АМАДЕ (Association Mondiale des Amis de l'Enfance, Светска асоцијација пријатеља деце), која помаже деци широм света развојем инфраструктуре и има посебне везе са монегашком принчевском породицом, јер ју је основала Принцеза Грејс. Организацијом трнутно председава Принцеза Каролина, која није била у могућности да присуствује догађају.

Фудбалску утакмицу сваке године играју актуелни возачи Формуле 1 против бивших асова и других славних личности. Меч се увек игра у недељи кад се вози Гран при Монака, на стадиону Луј II.

Ове године за тим Формуле 1 играли су Фернандо Алонсо, Фелипе Маса, Ђанкарло Физикела, Нико Розберг, Себастијан Ветел и Ђорђо Пантано. Међу играчима Тима звезда били су Њ.С.В. Принц Алберт II, Рикардо Патрезе, Макс Бјађи, Трој Корсер, Алекс Кафи и Марко Симоне. Оба тима имала су навијачку подршку Принцезе Стефани од Монака.

петак, 22. мај 2009.

Предности уставне монархије

Алистер Ендерсби је два пута предводио тим Енглеске на Светском првенству школских дебатних клубова. Тренутно предаје историју и политичке науке у школи Бишоп Вордсворт у Салисберију. Такође је уредник издања „Дебатна база“.

Уставна монархија је веома ефикасан облик владавине. Наследни шеф државе представља важан елемент континуитета у демократском систему. Стварна власт европских монарха (за разлику од теоретске – јер ниједан британски владар није ставио вето на одлуке Парламента још од 1720. године) је занемарљива. Међутим, као неизабрани представници власти, који су изнад свакодневних политичких сукоба, монарси задржавају важну симболичку улогу као средишна тачка националног јединства (што је веома важно у Белгији, на пример). У Британији, право монарха „да саветује, подстиче и упозорава“ премијера, функционише као контролни механизам за обуздавање сувише радикалних потеза, а у Шпанији се Краљ Хуан Карлос лично супротставио војном пучу 1980. године.

Монархија је чувар националног наслеђа, живи подсетник на догађаје и личности које су га обликовале. Као таква, она је чврст темељ за лојалност према држави и извор снаге у кризним временима, на пример у Другом светском рату, јер подсећа на непролазне вредности и традиције. Такође, раздвајање функције шефа државе и шефа владе има велики практични значај; монархија апсорбује церемонијалне функције у земљи и иностранству, дајући премијеру више простора да се ефикасније усредсреди на функционисање извршне власти.

Монархија је исплативија кад се упореди са трошковима одржавања кабинета председника републике и његовог обезбеђења. Краљевске резиденције су национално наслеђе и биле би једнако одржаване без обзира да ли у њима живе монарси или не. Уместо тога, монархија свакако исплаћује трошкове њиховог одржавања остварујући приход од милиона туриста који посећују краљевске резиденције, као и кроз промовисање привреде своје земље у иностранству.

Монархија је привлачнија од републике. У њој нема странчарења, које је неизбежно везано за функцију председника републике, због чега он не може да уједини нацију у мери у којој то чини монархија. У свим земљама, поверење јавности у политичаре стално опада, што је још један разлог зашто изабрани председник не успева да буде тачка окупљања за национални идентитет. Уставна монархија је ефикаснији облик владавине јер недвосмислено ставља стваену власт у руке демократски изабраних политичара, без опасности политичке пат-позиције која може да настане када су председник и парламентарна већина из супарничких странака (нпр. у САД или у Француској).

Монархија може да буде предводник у формирању јавног мнења. Иако су изнад странака, савремени монарси могу да покрену важна, понекад и непопуларна питања у јавности, која иначе не би добила заслужену пажњу. На пример, у Британији је Принц Чарлс покренуо дискусију о питањима заштите животне средине и подстакао врло живу јавну расправу о сврси архитектуре, а рад Принцезе Дијане са оболелима од СИДЕ значајно је допринео да се промени став јавног мнења.

уторак, 19. мај 2009.

Принцеза Хаја на конференцији УН

Генерални секретар УН Бан Ки-мун представио је „Глобални извештај УН о смањивању опасности од природних карастрофа за 2009. годину“ у престоници Бахреина Манами, 17. маја.

На конференцији је говорила и Амбасадорка добре воље Светског програма здравља, Њ.К.В. Принцеза Хаја бинт ал-Хусеин од Јордана (супруга Шеика Мухамеда бин Рашида Ал Мактума, потпредседника и премијера УАЕ и владара Дубаија) која је нагласила да природне катастрофе додатно погоршавају изазове као што су сиромаштво, образовање, здравствена заштита и глад. „Тешко је мотивисати политичаре да се усредсреде на превентивне мере за природне катастрофе, јер под нормалним оклоностима није лако убедити људе у предности инвестирања у нешто што можда никада неће затребати“, рекла је Принцеза.

Извештај позива на промену става према смањењу опасности од природних катастрофа и прилагођавању климатским променама, са циљем да се смањи сиромаштво. Генерални секретар УН Бан Ки-мун апеловао је на све државе да појачају напоре у том правцу, наглашавајући да одлучне мере предузете данас могу да буду „најбоља инвестиција за будућност“.

Принцезе на окупљању УНЕСКО-a

Њено Краљевско Височанство Принцеза од Хановера (Каролина од Монака) председавала је 14. маја годишњем окупљању Амбасадора добре воље УНЕСКО-а у Паризу. Годишњи састанак, који је сазвао генерлни директор Коичиро Мацуура, окупља велики број истакнутих личности из света уметности, филма, музике, књижевности и добротворних делатности.

Принцеза Каролина је Амбасадор добре воље УНЕСКО-а од 2003. године и ту своју улогу користи да промовише образовање и обуку младих жена.


УНЕСКО, Организација за образовање, науку и културу Уједињених Нација, основана је 16. новембра 1945. године као специјална агенција УН. Њен циљ је да доприноси миру и безбедности у свету, промовишући међународну сарадњу у образовању, науци и култури, да би поштовање правде, владавине закона, људских права и неотуђивих слобода које наводи повеља УН постало општеприхваћено.

Окупљању Амбасадора добре воље присуствовале су и Њ.К.В. Принцеза Лала Меријем од Марока (сестра Краља Мухамеда VI) и Њ.К.В. Принцеза Фајриал од Јордана (снаха покојног Краља Хусеина). Принцеза Лала Меријем настоји да промовише активности УН у подручјима погођеним ратом и природним катастрофама. Говорећи на годишњем састанку у Паризу, истакла је: „Мојеа земља посвећена је овом циљу исто колико и мировним операцијама у којима активно учествује скоро 50 година.“

петак, 15. мај 2009.

Престолонаследник Хакон на отварању „водоничног аутопута“

Њ.К.В. Престолонаследник Хакон Магнус од Норвешке придружио се првој етапи релија ЕСВ Викинг од Осла до Лиера, заједно са међународним аутомобилским асом Хенингом Солбергом.

Норвешки „водонични аутопут“, пројект под називом Хај Нор, званично је отворила норвешка министарка транспорта Лив Сигне Наварсет у понедељак 11. маја, на новој станици за возила на водоник компаније StatoilHydro у Ослу.

Рели ЕВС Викинг 2009 је међународна трка за возила на водоник, електрична возила и возила на хибридни погон.

четвртак, 14. мај 2009.

КРАЉЕВСКО ИСТОРИЈСКО ДРУШТВО СОМБОР НА КРАЉЕВСКОМ ДВОРУ

Београд, недеља 10. мај 2009. године

У Краљевском Двору у Београду састали су се г. Драгомир Ацовић и г. Душан Бабац, чланови Крунског Већа, са г. Вељком Сузићем и г-ђом Добринком Голубовић, који су представили текуће пројекте Краљевског историјског друштва и Ротари клуба Сомбор. У разговору је учествовао и г. Гаврило Дошен, председник Монархистичке иницијативе. Нарочито је истакнут значај пројекта Кластер сомборски салаши, који предвиђа ревитализацију малих и средњих пољопривредних имања и који је подржан ТАМ програмом Европске банке за обнову и развој. Г. Ацовић је истакао вољу да се свим поменутим пројектима помогне на најбољи могући начин.

Г. Сима Јанчић, члан Краљевског историјског друштва (КИД), је предао прилог Архиви Краљевског Дома Карађорђевића који садржи копије докумената из породичне архиве. Замолио је господина Ацовића да ЊКВ Престолонаследнику Александру II Карађорђевићу пренесе молбу да књигу „Прозор архитекте“ прими као лични поклон аутора.

Г. Бранко Милешевић, члан КИД, током посете је направио неколико веома успелих фотографија Дворског комплекса на Дедињу. Неке од њих ће бити изложене на самосталној изложби г. Милешевића у оквиру „Ноћи Музеја“ у Сомбору.


Г. Ацовић и г. Бабац упознали су се са члановима и пријатељима КИД и Ротари клуба Сомбор. Г. Ацовић је истакао да је Сомбор један од оних градова у Србији и Војводини који су током времена настајали као места на којима су се спајале културе и традиције и где је остварена идеја да се може сачувати сопствени идентитет у оквиру заједнице која дели исту садашњост и заједничку будућност.

За Краљевско историјско друштво,

Младен Булут, портпарол

среда, 13. мај 2009.

Слобода носи круну

Већина људи би аутоматски одбацила тврдњу да смо били слободнији док су краљеви седели на престолима, али не и Марк Стејн („Регулаторни деспотизам“, објављен на његовом блогу):

Пре два века, Алексис де Токвил је писао:
„Постојало је у Европи доба у ком је закон, као и пристанак народа, давао краљевима власт готово без ограничења. Али, скоро никада се није догодило да је краљеви искористе.“

Тачно. Краљ је био апсолутни тиранин – само у теорији. Међутим, у пракси, он је живео у својој палати, стотинама километара удаљеној, и највећи део времена није узнемиравао своје поданике. Као што де Токвил пише:

„Иако је целокупна влада царевине била концентрисана у рукама самог цара, и иако је он, кад год је требало, био судија у свим питањима, детаљи друштвеног живота и постојања појединаца по правилу су измицали његовој контроли.“


Али, шта би се догодило, питао се он, ако би капацитет администрације еволуирао и омогућио „потчињавање
свих поданика скупу једнообразних и детаљних прописа“? То се и јесте догодило у већини западних земаља, укључујући Америку... – а машинерија бирократије зауставља се само да се подсмехне грађанима: у доба масовне комуникације и компјутерских података, екран засветли на нано-секунд, и ваше право да носите оружје је нестало. Неумољива, незајажљива анексија „идивидуалног постојања“ од стране технолошки свеприсутне микро-регулације представља озбиљну претњу људским слободама. Имамо ли воље да се томе одупремо?

понедељак, 11. мај 2009.

Папа у Јордану

Папа Бенедикт XVI започео је у петак своју прву посету Блиском истоку, исказавши дубоко поштовање за ислам и наду да ће католичка црква бити значајан фактор мира у региону.

Јордански Краљ Абдулах II и Краљица Ранија приредили су Папи свечани дочек, а он је похвалио ову умерену арапску земљу као предводника напора за успостављање мира и дијалога између хришћана и муслимана.

„Моја посета Јордану пружа ми прилику да искажем дубоко поштовање према муслиманској заједници и да одам почаст Његовом Величанству Краљу због његове водеће улоге у промовисању разумевања врлина које проповеда ислам“, рекао је Бенедикт непосредно по доласку.

Он је такође истакао да је Јордан предводник у промовисању мира и међурелигијског дијалога, као и у обуздавању екстремизма. Касније, у Католичком центру за хендикепиране, Папа је изјавио да је једини циљ његове посете да донесе наду и молитве „за најдрагоценији дар јединства и мира, нарочито на Блиском истоку.“

Краљ Јордана захвалио је Папи и рекао да свет мора да „одбаци погубне идеологије подела“. „Поздрављамо Вашу преданост уклањању заблуда и подела које наносе штету односима хришћана и муслимана“, рекао је Абдулах.

Хришћани чине око 3 процента од 5,8 милиона становника Јордана. Тродневни боравак у Јордану је прва посета овог Папе једној арапској земљи.

петак, 8. мај 2009.

Нови дански принц

Балони и заставице залепршали су испред улаза у болницу Ригсхоспиталет у Копенхагену, кад су новорођеног данског принца први пут у јавности представили пресрећни родитељи, Принцеза Мари и Принц Јоахим, млађи син Краљице Маргарете II.


Мали принц – седми по редоследу наслеђивања данског престола – мирно је спавао у мајчином наручју док су га фоторепортери и камермани снимали, блажено несвестан узбуђења које је његов долазак изазвао.


Иако је највише пажње природно било усмерено на малишана, посматрачи су, наравно, желели да знају како се осећа Мари, која је први пут мајка. Она је сва блистала – чак је било и коментара да Јоахим изгледа исцрпљеније!


Принцеза, која је Францускиња по рођењу, радосно је махала окупљеним грађанима и одговарала на питања на данском, ког учи од како се венчала прошлог лета. Рекла је да је још увек тајна како ће се њен син звати, као и да ће бити билингвалан.


Поносни отац Принц Јоахим – који има два сина из првог брака – потом је одвезао супругу и сина у Палату Амалиенберг.

среда, 6. мај 2009.

Сећање на краљевину у срцу Европе

Адам Замојски

Кад су комунисти преузели власт у Пољској после Другог светског рата, очајнички су тражили било какав траг легитимитета. Због тога су се окренули историји, да би у десетом веку и првој пољској династији, Пјастовићима, пронашли осећање припадности отџбини и нацији на ком су почели да граде нову Народну републику.

То није никакво изненађење. Пјастовићи су створили Пољску и ставили је на мапу хришћанских земаља 966. године. Краљевина се неколико пута цепала и можда би се утопила у Бохемију или неку од немачких држава да није било ове енергичне династије. Под последњим Пјастовићем, Казимиром Великим (1333-1370), земља је доживела процват као никада пре и као ретко када после тога.


У то време, Пољска је постала део династичке уније под литванском династијом Јагелона. Територија државе се више него удвостручила, као и њена моћ. Али, када су Јагелони изумрли два века касније, Пољаци су били приморани да почну да бирају своје краљеве.


Изборна монархија, која је трајала од 1572. до 1795. године, била је у ствари председнички систем. Он је имао предности, али мане су биле вишеструко веће. Земља није имала ни континуитет ни стабилност, који су били неопходни имајући у виду мултиетнички и мултиконфесионални састав Пољске, као и висок степен грађанских слобода. Већина краљева само је користила власт док су је имали, а мало њих је уопште и помишљало да уложи време и новац у дугорочне подухвате или реформе. Пољска је запала у стање политичке немоћи.


У очајничком покушају да спасу државу, група просвећених аристократа и родољуба донела је нови, либерални устав 1791. године, који је свуда поздрављен као велики плод Просветитељства. Он је био заснован на повратку јакој, уставној, наследној монархији енглеског типа. Страхујући од успона Пољске, Русија, Пруска и Аустрија послале су трупе и поделиле територију између себе.


Да су дозволиле да устав остане, нема сумње да би Пољска у 19. веку постала упоприште либерализма и економског напретка у Срењој Европи. То би отежало отпор реформама у царској Русији, и вероватно онемогућило доминантну улогу Пруске у Немачкој. Историја целог региона, самим тим и света, била би потпуно другачија.


Између сећања и чежње


Пољаци нису народ склон хијерархији. Увек су показивали агресивно егалитарне инстикте. Невезано за чињеницу да данас нема кандидата за престо, питање васпостављања монархије у Пољској се не поставља. Али, своју земљу и њену прошлост Пољаци у великој мери и даље посматрају кроз владаре. Историјски периоди и стилови дефинишу се по краљевима и краљицама, који се истичу међу националним херојима, и по којима се дају називи алкохолним пићима и цигаретама. Караљевски маузолеј у Кракову масовно је посећен. А када се 90-их година мењао комунистички новац, на новчаницама су с појавили само краљеви.

Што је још важније, већина Пољака сматра да је слабљење националне кохезије и стабилности, што је довело до губитка територија и свих катастрофа које су из тога проистекле, било директна последица недостатка јаке монархистичке власти, а не мали број њих са чежњом гледа на енглески модел монархије.


понедељак, 4. мај 2009.

Аргументи за Краљевину Србију (9)

Филип Мекреј

Тврдња да постоји могућност изненадног завођења диктатуре у Србији није без основа. Политичко окружење је једноставно исувише нестабилно, а сукоби на националној основи не престају. Монарх, кога би поштовала већина грађана, могао би да пружи снажну подршку демократији. Иако су монарси првобитно представљали препреку демократији, данас су они у западним земљама често њени чувари.


Узмите за пример Краља Хуана Карлоса I од Шпаније. Не само да је заслужан за успешну транзицију Шпаније из франкоизма у демократију, него је и окончао неуспели војни пуч 1981. године, својим чувеним говором. Чврсто верујем да би Њ.К.В. Престолонаследник Александар Карађорђевић учинио то исто. Он је човек јаког карактера и истакнути заговорник демократије. Његова улога шефа државе омогућила би му да у Србији буде надзорник демократије, који је штити од оних који би да је злоупотребе. Уједињујући све грађане под једним симболом, суверен би повео свој народ ка миру и напретку, изводећи га из хаоса и прошлости испуњене ратовима.


Нека Краљ буде почетак нове ере за Србију. Нека се век насиља у Србији заврши васпостављањем онога што је изгубљено на његовом почетку. Дозволите династији Карађорђевића да буде почетак и крај српског хаоса. Она је била на власти пре пада у хаос, нека поведе Србију из њега – у сјајну нову будућност!

Боже спаси Србију и њеног Краља!

Нека дође на власт што пре и нека влада што дуже!

петак, 1. мај 2009.

Велико питање






Велико питање: Колики је утицај европских монарха и каква је њихова улога?


Пол Валели

Среда, 29. април 2009.

Зашто то питање постављамо сада?

Зато што је Холандија преплављена гласинама о абдикацији. Ове недеље Краљица Беатрикс прославља 71. рођендан – тачно колико је имала њена мајка, Кеаљица Јулијана, кад је абдицирала. Холандски Престолонаследник Вилхелм-Александар, који ради као стручњак за питања снабдевања водом, напуниће у понедељак 42 године, баш колико је имала његова мајка када је ступила на престо 1980. године. Абдикација је у Холандији постала прихваћена традиција у оквиру Краљевске породице.

Колико је монархија остало у Европи?

Десет, у Белгији, Британији, Данској, Норвешкој, Холандији и Шпанији, укључујући кнежевине Лихтенштајн и Монако, и Велико Војводство Луксембург. Формално, и Ватикан је монархија. Збанична дефиниција владарске породице односи се на све монархе суверених држава од Бечког конгреса 1815. године, без обзира да ли су државе у међувремену постале републике или престале да постоје. Постоји 21 краљевска породица без земље којом влада.

Да ли монарси и даље имају политичку моћ?

Не као монарси Саудијске Арабије или Кувајта, где чланови краљевских породица по обичају имају положаје у извршној власти. Али немају сви ни потпуно церемонијалне улоге, као Кеаљ Шведска, који не ради много више осим што пресеца траке и маше грађанима. Неки монарси имају потенцијалну, ако не и стварну моћ. У многим земљама они су нераскидиви део националног идентитета.

У Холандији, Краљевска породица је важан симбол „Холанђанства“, у време кад се земља бори са националним идентитетом. Нарочито је популарна код националних мањина, којима се свиђа супруга Престолонаследника, Принцеза Максима. И она је од скора имигрант, а бави се питањима друштвене интеграције и положаја жена. Међутим, неки европски монарси и даље имају знатан политички утицај.

Који монарх је политички најзначајнији?

У Холандији Краљица председава државним саветом који одобрава владине предлоге закона пре него што уђу у скупштинску процедуру. Такође, она именује мандатара владе после избора. Има редовне недељне састанке са прмијером. Краљица Беатрикс има више власти од већине европских монарха, нарочито у међународним односима; једном приликом запретила је да ће сменити министра спољних послова ако одбије њен захтев да се отвори холандска амбасада у Јордану.

У Белгији, Краљ Белгијанаца (који носи титулу по називу народа, а не територије) је уставни монарх који ступа на престо не у тренутку смрти претходника, него по полагању уставне заклетве. И он има овлашћења у формирању владе. Састаје се са премијером најмање једном недељно, а редовно позива министре и вође опозиције у Двор. Као и британски монарх, има право да саветује по питањима владине политике.

Белгијски краљ је изнад закона. Не може да буде оптужен, ухапшен или осуђен, нити позван на суд или да одговара парламенту, иако по европским законима може да буде изведен пред Међународни кривични суд.

Да ли се монархије модернизују?

Полако али сигурно, како у стилу тако и законски. У Холандији чланови Краљевске породице деценијама возе бицикле. Краљица Јулијана је често сама излазила из Двора и ненајављено обилазила школе и друге установе у близини. За време најгоре олује у претхоних 500 година у Холандији, у гуменим чизмама и старом капуту, ишла је кроз воду и блато да би допремила храну и одећу својим поданицима. Међутим, њена кћерка, Беатрикс, понашала се формалније као Краљица.

Неколико монархија – укључујући Норвешку, Белгију, Шведску и Данску – промениле су старе саличке законе наслеђивања и омогућиле кћеркама монарха да наслеђују престо равноправно са синовима.

Да ли ће монархије опстати?

Врло вероватно. У Холандији, на пример, већна посланика парламента, формално, жели да ограничи овлашћења Краљевске породице. Међутим, са тренутном подршком монархији од 85 процената, мало политичара је вољно да преузме ризик од покретања тог питања.

И другде изгледа да да нема воље за променма. Али, ктаљевске породице су подложне колебањима јавног мнења, нарочито кад избије неки скандал. Тренутна популарност холандске Краљевске породице у контрасту је са ситуацијом из 1976. године кад је откривено да је Краљичин супруг, Принц Бернард, примио мито од милион долара од компаније Локид, произвођача борбених авиона, да би утицао на владу да од ње купи авионе. Принц је био принуђен да се повуче са положаја адмирала, генерала и генералног инспектора оружаних снага. Али, монархија је опстала.

Шта данас раде монарси који су остали без престола?

Неки, као што је Краљ Грчке, задржали су у изгнанству претензије на престо. Константин II, који је избегао у Рим кад је група грчких пуковника срушила изабрану владу 1967. године, проглашен је свргнутим, и није се враћао у земљу чак ни после пада хунте 1974. године. Данас са супругом и децом живи у Лондону. Владајући монарси га и даље позивају на званичне пријеме, јер је у родбинским везама са многима од њих, због склоности његових предака да се жене и удају члановима европских краљевских породица.

Други су изван очију јавности, због различитих разлога. Династија Лихтенштајна управља банком коју је подкомитет америчког Сената за утају пореза описао као „помагача и подстрекача клијената који покушавају да избегну порез, повериоце или судске налоге“. Син бившег Краља Италије ради као менаџер инвестиционог фонда у Женеви.

Могу ли монарси да се врате на престо?

Његови адвокати обратили су се италијанској влади пре пар година тражећи одштету за године проведене у изгнанству и повраћај палате Квиринале у Риму. Влада је запретила да ће поднети против-тужбу за штету која је настала због сарадње Краљевске породице са Мусолинијем. Краљ Михаил I од Румуније, кога су комунисти присилили на абдикацију 1947. године, постао је пилот путничких авиона и радио за једну авио-компанију. После пада комунизма изјавио је: „Ако народ жели да се вратим, наравно да ћу се вратити“.

Три године касније, кад се вратио у земљу да прослави Ускрс, дочекало га је милион људи. Нова влада му је промптно поново забранила повратак у земљу. Истраживање из 2007. године показало је да само 14 процената Румуна подржава обнову монархије. Годину дана касније, међутим, број се повећао за два процента.

Биће потребно много времена да се проценат подигне до 85, колику подршку има Краљевска породица Холандије. А нема сумње да ће румунска влада учинити све да до тога не дође. То, међутим, показује да је, упркос свим манама, привлачност монархије итекако жива.

Да ли су европске монархије на заласку?

Да...

* Три четвртине европских земаља, 35 укупно, опростило се од својих краљевских породица.
* Постоји 21 краљевска породица без земље којом би владала; остале су изумрле.
* Многи политичари желе даља ограничавања овлашћења уставних монарха.

Не...

* Краљевске породице и даље су оличење националног идентитета.
* Чланови краљевских породица мењају понашање и правила, како би се прилагодили друштвеним променама.
* Подршка монархија достиже и до 85 процената грађана, који су сити политичара.