петак, 01. мај 2009.

Велико питање






Велико питање: Колики је утицај европских монарха и каква је њихова улога?


Пол Валели

Среда, 29. април 2009.

Зашто то питање постављамо сада?

Зато што је Холандија преплављена гласинама о абдикацији. Ове недеље Краљица Беатрикс прославља 71. рођендан – тачно колико је имала њена мајка, Кеаљица Јулијана, кад је абдицирала. Холандски Престолонаследник Вилхелм-Александар, који ради као стручњак за питања снабдевања водом, напуниће у понедељак 42 године, баш колико је имала његова мајка када је ступила на престо 1980. године. Абдикација је у Холандији постала прихваћена традиција у оквиру Краљевске породице.

Колико је монархија остало у Европи?

Десет, у Белгији, Британији, Данској, Норвешкој, Холандији и Шпанији, укључујући кнежевине Лихтенштајн и Монако, и Велико Војводство Луксембург. Формално, и Ватикан је монархија. Збанична дефиниција владарске породице односи се на све монархе суверених држава од Бечког конгреса 1815. године, без обзира да ли су државе у међувремену постале републике или престале да постоје. Постоји 21 краљевска породица без земље којом влада.

Да ли монарси и даље имају политичку моћ?

Не као монарси Саудијске Арабије или Кувајта, где чланови краљевских породица по обичају имају положаје у извршној власти. Али немају сви ни потпуно церемонијалне улоге, као Кеаљ Шведска, који не ради много више осим што пресеца траке и маше грађанима. Неки монарси имају потенцијалну, ако не и стварну моћ. У многим земљама они су нераскидиви део националног идентитета.

У Холандији, Краљевска породица је важан симбол „Холанђанства“, у време кад се земља бори са националним идентитетом. Нарочито је популарна код националних мањина, којима се свиђа супруга Престолонаследника, Принцеза Максима. И она је од скора имигрант, а бави се питањима друштвене интеграције и положаја жена. Међутим, неки европски монарси и даље имају знатан политички утицај.

Који монарх је политички најзначајнији?

У Холандији Краљица председава државним саветом који одобрава владине предлоге закона пре него што уђу у скупштинску процедуру. Такође, она именује мандатара владе после избора. Има редовне недељне састанке са прмијером. Краљица Беатрикс има више власти од већине европских монарха, нарочито у међународним односима; једном приликом запретила је да ће сменити министра спољних послова ако одбије њен захтев да се отвори холандска амбасада у Јордану.

У Белгији, Краљ Белгијанаца (који носи титулу по називу народа, а не територије) је уставни монарх који ступа на престо не у тренутку смрти претходника, него по полагању уставне заклетве. И он има овлашћења у формирању владе. Састаје се са премијером најмање једном недељно, а редовно позива министре и вође опозиције у Двор. Као и британски монарх, има право да саветује по питањима владине политике.

Белгијски краљ је изнад закона. Не може да буде оптужен, ухапшен или осуђен, нити позван на суд или да одговара парламенту, иако по европским законима може да буде изведен пред Међународни кривични суд.

Да ли се монархије модернизују?

Полако али сигурно, како у стилу тако и законски. У Холандији чланови Краљевске породице деценијама возе бицикле. Краљица Јулијана је често сама излазила из Двора и ненајављено обилазила школе и друге установе у близини. За време најгоре олује у претхоних 500 година у Холандији, у гуменим чизмама и старом капуту, ишла је кроз воду и блато да би допремила храну и одећу својим поданицима. Међутим, њена кћерка, Беатрикс, понашала се формалније као Краљица.

Неколико монархија – укључујући Норвешку, Белгију, Шведску и Данску – промениле су старе саличке законе наслеђивања и омогућиле кћеркама монарха да наслеђују престо равноправно са синовима.

Да ли ће монархије опстати?

Врло вероватно. У Холандији, на пример, већна посланика парламента, формално, жели да ограничи овлашћења Краљевске породице. Међутим, са тренутном подршком монархији од 85 процената, мало политичара је вољно да преузме ризик од покретања тог питања.

И другде изгледа да да нема воље за променма. Али, ктаљевске породице су подложне колебањима јавног мнења, нарочито кад избије неки скандал. Тренутна популарност холандске Краљевске породице у контрасту је са ситуацијом из 1976. године кад је откривено да је Краљичин супруг, Принц Бернард, примио мито од милион долара од компаније Локид, произвођача борбених авиона, да би утицао на владу да од ње купи авионе. Принц је био принуђен да се повуче са положаја адмирала, генерала и генералног инспектора оружаних снага. Али, монархија је опстала.

Шта данас раде монарси који су остали без престола?

Неки, као што је Краљ Грчке, задржали су у изгнанству претензије на престо. Константин II, који је избегао у Рим кад је група грчких пуковника срушила изабрану владу 1967. године, проглашен је свргнутим, и није се враћао у земљу чак ни после пада хунте 1974. године. Данас са супругом и децом живи у Лондону. Владајући монарси га и даље позивају на званичне пријеме, јер је у родбинским везама са многима од њих, због склоности његових предака да се жене и удају члановима европских краљевских породица.

Други су изван очију јавности, због различитих разлога. Династија Лихтенштајна управља банком коју је подкомитет америчког Сената за утају пореза описао као „помагача и подстрекача клијената који покушавају да избегну порез, повериоце или судске налоге“. Син бившег Краља Италије ради као менаџер инвестиционог фонда у Женеви.

Могу ли монарси да се врате на престо?

Његови адвокати обратили су се италијанској влади пре пар година тражећи одштету за године проведене у изгнанству и повраћај палате Квиринале у Риму. Влада је запретила да ће поднети против-тужбу за штету која је настала због сарадње Краљевске породице са Мусолинијем. Краљ Михаил I од Румуније, кога су комунисти присилили на абдикацију 1947. године, постао је пилот путничких авиона и радио за једну авио-компанију. После пада комунизма изјавио је: „Ако народ жели да се вратим, наравно да ћу се вратити“.

Три године касније, кад се вратио у земљу да прослави Ускрс, дочекало га је милион људи. Нова влада му је промптно поново забранила повратак у земљу. Истраживање из 2007. године показало је да само 14 процената Румуна подржава обнову монархије. Годину дана касније, међутим, број се повећао за два процента.

Биће потребно много времена да се проценат подигне до 85, колику подршку има Краљевска породица Холандије. А нема сумње да ће румунска влада учинити све да до тога не дође. То, међутим, показује да је, упркос свим манама, привлачност монархије итекако жива.

Да ли су европске монархије на заласку?

Да...

* Три четвртине европских земаља, 35 укупно, опростило се од својих краљевских породица.
* Постоји 21 краљевска породица без земље којом би владала; остале су изумрле.
* Многи политичари желе даља ограничавања овлашћења уставних монарха.

Не...

* Краљевске породице и даље су оличење националног идентитета.
* Чланови краљевских породица мењају понашање и правила, како би се прилагодили друштвеним променама.
* Подршка монархија достиже и до 85 процената грађана, који су сити политичара.

1 коментар:

Unknown је рекао...

Верујем да ће Господ Бог дати мудрости мом - СРБСКОМ народу да обнови своју државност, духовност и привреду и врати круну Немањића на чело Свеколиког СРБСТВА и изабере своју Принцезу Јелисавету Павла Карађорђевић за Краљицу Уједињеног Србства. Боже Правде, чувај Србску земљу, Србску Краљицу и Србски род.
Мислим и дубоко верујем у том да наша Јелисавета ће постати Краљица Сербска само ако она то жели!