Ђини индекс дистрибуције прихода и богатства

Прве две земље на свету по равномерности дистрибуције прихода и богатства су уставне монархије!

Ђини коефицијент развио је италијански статистичар Корадо Ђини, у свом раду објављеном 1912. године „Варијабилност и мутабилност“ (Variabilità e mutabilità). То је мера статистичке дисперзије која се најчешће користи за мерење дистрибуције прихода, односно богатства. Коефицијент има вредност између 0 и 1: нижа вредност значи да је дистрибуција прихода и богатства равномернија, виша да је неравномернија. Вредност 0 одговара савршеној једнакости (сви имају потпуно исти приход) а вредност 1 апсолутној неједнакости (једна особа има сав приход, сви остали немају никакав). Данас у свету Ђинијев коефицијент варира од 0,23 у Шведској до 0,707 у Намибији.

Ђини индекс је вредност Ђини коефицијента изражена у процентима, па тако Србија има индекс од 30% (математички, то одговара Ђини коефицијенту од 0,3 али се знак за проценат често изоставља у Ђини индексу).

Бр.	Земља	Ђини индекс (по подацима CIA)	Година процене
1.	Шведска	23	2005.
2.	Данска	24	2005.
3.	Словенија	24	2005.
4.	Исланд	25	2005.
5.	Луксембург	26	2005.
6.	Чешка	26	2005.
7.	Словачка	26	2005.
8.	Финска	26	2005.
9.	Аустрија	26	2005.
10.	Б и Х	26,2	2001.
11.	Албанија	26,7	2005.
12.	Норвешка	28	2005.
13.	Белгија	28	2005.
14.	Мађарска	28	2005.
15.	Немачка	28	2005.
16.	Француска	28	2005.
17.	Малта	28	2005.
18.	Хрватска	29	2001.
19.	Кипар	29	2005.
20.	Белорусија	29,7	2002.
21.	Етиопија	30	2000.
22.	Црна Гора	30	2003.
23.	Србија	30	2003.
24.	Киргизистан	30,3	2003.
25.	Пакистан	30,6	2002.
26.	Холандија	30,9	2005.
27.	Украјина	31	2006.
28.	Румунија	31	2005.
29.	Бугарска	31,6	2005.
30.	Шпанија	32	2005.