Монарси у изгнанству у II св. рату

Ђорђе II, краљ Грка напустио је грчко копно заједно са владом 23. априла 1941. и отишао на Крит, али је после немачког ваздушног напада на острво евакуисан у Египат, одакле је отишао у изгнанство у Велику Британију. Вратио се у Грчку 26. септембра 1946, после референдума о монархији, на ком је 69% од 90% изашлих бирача гласало за повратак Краља.

Краљ Хакон VII од Норвешке евакуисан је из Тромсеа 7. јуна 1940. бродом британске Краљевске ратне морнарице „Девоншир“ и безбедно стигао у Лондон. Био је важан национални симбол норвешког отпора. По завршетку рата Краљ Хакон и норвешка краљевска породица вратили су се пред одушевљене масе у Ослу 7. јуна 1945.

Краљица Вилхелмина од Холандије са породицом евакуисана је у Велику Британију 13. маја 1940. Пре краја рата, средином марта 1945, вратила се у јужни део Холандије под окупацијом Савезника, где је посетила регију Валхерен и град Ајдховен у ком јој је становништво приредило усхићени дочек.

Шарлота, Велика Војвоткиња од Луксембурга била је у изгнанству у Лондону за време немачке окупације у Другом светском рату и постала важан симбол националног јединства. 

Цар Хаиле Селасије I од Етиопије напустио је земљу пред инвазијом италијанских снага укрцавши се са породицом на британски брод који је из Џибутија пловио за Палестину, 5. маја 1936. Изгнанство је провео у Бату у Великој Британији. У току битке за Источну Африку, 18. јануара 1941, Хаиле Селасије је прешао границу између Судана и Етиопије, а два дана касније се, заједно са трупама етиопских патриота придружио британским снагама које су већ ослобађале Етиопију. Ушао је у Адис Абебу 5. маја 1941, тачно пет година од почетка изгнанства.

Четири републике такође су формирале избегличке владе у Уједињеном Краљевству, после губитка суверенитета у Другом светском рату:

• Пољска (окупирана 1. септембра 1939)
• Чехословачка (формирала владу октобра 1939)
• Француска (формирала владу септембра 1941)
• Филипини (окупирани 8. децембра 1941) 

Краљ Петар II од Југославије био је приморан да напусти земљу заједно са владом 17. априла 1941, после инвазије сила Осовине; прво је отишао у Грчку, потом у Палестину и Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску, где се придружио бројним другим избегличким владама из Европе под нацистичком окупацијом. Краљ је довршио образовање на Универзитету Кејмбриџ и ступио у британско Краљевско ратно ватдухопловство. На позив председника САД Рузвелта отпутовао је у Вашингтон, где се 25. јуна 1942. лично обратио Конгресу САД тражећи подршку и помоћ за Југословенску војску у отаџбини.

Никада се није вратио у земљу јер је у новембру 1945. монархија нелегално укинута од стране комунистичке Уставотворне скупштине, без референдума, а Југославија је остала под тоталитарним режимом дуже од пет деценија.