Драгомир Ацовић, члан Крунског ВећаУколико би се грађани Србије питали, ја верујем да би већина била за крунисање краља. Нажалост, то зависи од оних који себе сматрају политичком елитом Србије. Из године у годину наша иницијатива да се принц прогласи краљем судара се са глупим фразама да тако нешто није у складу са законима демократије. Такви ставови не падају на домену иницијативе и корисности, већ на принципу закрчења ума.
Слушајући реторику наших најгрлатијих заступника републиканства можете само закључити да је монархија по дефиницији назадна и ретроградна у односу на републику, па тако поборници „овог“ и противници „оног“ не могу да се помире са тим да „ово“ као модел узме нешто од „оног“. У овом друштву још постоји страшна идеолошка оптерећеност које, да ствар буде гора, добар део народа није ни свестан. То су постали аксиоматски ставови, који се као такви не преиспитују, нити се о њима размишља.
Једна од кључних разлика између монархије и републике је да, за разлику од председника републике који јесте или је често и шеф једне партије, кога једна група грађана, контра воље друге групе својом бројношћу или другим стицајем околности произведе привремено на то место, па он, сходно томе, мора имати одређене преференце према својој странци и онима који су га изгласали, код монархије ако се то догоди, онда монархија не постоји. Онда причамо о доживотном председнику републике или, као у екстремној ситуацији Хаитија или Северне Кореје, о доживотном наследном председнику републике. То је последња идеја која било коме, од престолонаследника до последњег по азбучном реду међу његовим саветницима, пада на памет.
Потпуно је нормално да се одржавање Дворског комплекса финансира из буџетских средстава, јер свиђало се то некоме или не, држава јесте власник. Онај ко је власник увек и у свим режимима и системима био је обавезан да сноси трошкове онога што је његово власништво. Док се није уселио престолонаследник, све трошкове сносила је држава. Тако је било и кад је тамо живео Јосип Броз, а и у време Милошевића. Ти трошкови су на неки начин готово једнаки било да неко у тим објектима живи или не, јер они морају да се одржавају. Али, ако кажете да је нешто скупо, прво треба да се распитате колико кошта оно што већ имате: колико коштају избори сваке године, одржавање свих тих администрација, као и последице тога што имате, па онда тражите предрачун за алтернативу. За дивно чудо, нико од оних који се сада питају колико би коштала монархија, не сећам се да је у протеклих шест деценија подигао глас или се питао колико је коштала република. Шта мислите ко је платио онај чувени Брозов „инвентар“ пописан после његове смрти који броји 42 или 43 резиденције.
Приче о томе како питање монархије дели народ у Србији безочна су флоскула. Ја се често питам да ли ти људи хоће да кажу да је овај народ данас подељен због тога што смо ми имали монархију од 1945. наовамо? Ко је овде луд? Извините, али ова земља је доживела сецесију у време најжешћег републиканског идеолошког и политичког система. Њу су одбациле као своју земљу чак и националне мањине које је управо овај републикански систем промовисао.
Нема коментара:
Постави коментар