Џералд Ворнер, шкотски новинар који пише о политици, религији, историји и култури.Док се ратом захваћена Грузија бори да поврати свој суверенитет и поново дефинише свој идентитет, све више се указује могућност да ова земља потражи решење у опцији која је на њеној политичкој сцени константно присутна у последњих 18 година, а то је обнова монархије и довођење старешине краљевског дома Багратиона на престо.
И пре руске инвазије о овом предлогу расправљало се током прошле године. Династија Багратиона стара је више од хиљаду година, а са грузијског престола уклоњена је силом, од стране Русије 1801. године. Грузини никада нису дали пристанак ни на укидање монархије, ни на укидање државног суверенитета.
Кад се тзв. совјетски савез распао и Грузија прогласила независност, један од првих предлога облика владавине био је вас- постављање монархије. Грузијска влада и парламент су 1991. године званично признали Принца Ђорђа Багратиона-Мукранског за старешину краљевског дома. Сама чињеница да су се тиме бавили показује да је монархија била значајно политичко питање.Током грађанског рата и општих немира који су уследили, питање монархије је склоњено у страну, али никада није сасвим нестало са сцене. Истраживања јавног мнења показивала су изразито промењиве ставове о обнови монархије, варирајући од 2 до 45 процената подршке (са само 29 процената против). Смењивање ауторитарних председника – Гамзахурдија, Шевернадзе и Сакашвили – изазвало је негативну реакцију према функцији председника. Недавно су опозиционе партије усвојиле слоган „Грузија без председника“.
Демократски настројени политичари размишљају о монархији по британском моделу и наводе пример краља Хуана Карлоса од Шпаније доказујући практични аспект њене обнове. Међутим, оно што је поново узбуркало духове, била је молитва коју је 7. октобра прошле године изговорио поглавар Грузијске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх Илија II, у којој је јавно позвао на васпостављање монархије као „остварења сна грузијског народа“, што је довело до расправе о томе у парламенту.Сада се ситуација радикално променила. Михаил Сакашвили је значајно изгубио на угледу. Нација ће се можда, за тренутак, окупити око њега као симбола националног идентитета, али тај ефекат неће дуго трајати. Његова партија се једина недвосмислено противила обнови монархије, али поверење грађана у њу данас је веома мало. У времену пораза и патњи којима су изложени, грађани се окрећу цркви, која је ројалистичка.
Грузија нема никаквих изгледа да се војно супротстави Русији, њена економија је уништена, недостаје јој дипломатске тежине. Ипак, постоји један политички и цивилизацијски гест који би могао да обнови њену државност, поврати њен национални идентитет и уједини је око нестраначког симбола, а то је васпостављање монархије. Чињеница да ју је у Грузији укинула Русија даје додатни значај овом чину државне обнове.
Признати старешина краљевског дома, de jure Краљ
Ђорђе XIV, умро је почетком ове године; међутим, његов тридесетдвогодишњи син Принц Давид могао би да ступи на престо својих предака као Давид XIII. То би представљало свеобухватни препород који је овој несрећној држави неопходан.www.royalbagration.com
http://en.wikipedia.org/wiki/Bagrationi
Нема коментара:
Постави коментар