ПРАШКА ДЕКЛАРАЦИЈА О ЕВРОПСКОЈ САВЕСТИ И КОМУНИЗМУ

Ми, учесници Прашке Конференције "Европска савест и комунизам", позивамо да се постигне:

1. свеевропско разумевање да и нацистичким и комунистички тоталитарним режимима буде суђено по мери страшне деструктивности политика које су систематски примењивале екстремне облика терора, сузбијале сваку грађанску и људску слободу, почињале агресивне ратове и, као неодвојив део њихове идеологије, уништавале и депортовале целе народе и групе становништва, те да их као такве треба сматрати главним несрећама, које су погодиле 20. век,

2. признање да је многе злочине почињене у име комунизма требало оценити као злочине против човечности и упозорење за будуће генерације, на исти начин како су нацистички злочини процењени у Нирнбершком суду,

3. формулисање заједничког приступа према злочинима тоталитарних режима, укључујући комунистичке режиме, и подизање Европске свести о комунистичким злочинима како би се јасно дефинисао заједнички став према злочинима комунистичких режима,

4. увођење законодавства које би омогућило судовима да суде и осуђују починиоце комунистичких злочина и обезбеде компензацију жртвама комунизма,

5. обезбеђење принципа једнаког третмана и недискриминације жртава свих тоталитарних режима,

6. Европски и међународни притисак за осуду прошлих комунистичких злочина и ефикасну борбу против постојећих комунистичких злочина,

7. препознавање комунизма као саставног и страшног дела европске заједничке историје,

8. прихватање свеевропске одговорности за злочине почињене од стране комунизма,

9. установљење 23. августа, дана потписивања Пакта Хитлер-Стаљин, познатог као "Пакт Рибентроп-Молотов, као дана сећања на жртве оба тоталитарна режима, како нацистичког тако и комунистичког, на исти начин као што Европа памти жртве Холокауста на дан 27. јануара,

10. одговорни ставови националних парламената који се тичу признања комунистичких злочина као злочина против човечности, што треба да доведе до одговарајућег законодавства, и парламентарног праћења таквог законодавства,

11. ефикасне јавне расправе о комерцијалним и политичким злоупотребама комунистичких симбола,

12. наставак саслушања Европске комисије у вези са жртвама тоталитарних режима, са прикупљањем те комуникације од стране Комисије,

13. успостава у европским земљама, где су на власти били тоталитарни комунистички режими, одбора састављених од независних стручњака са задатком сакупљања и процењивања података о кршењима људских права под тоталитарним комунистичким режимом на националном нивоу са циљем да се уско сарађује са комисијом експерата Савета Европе;

14. обезбеђивање јасних међународних правних оквира у вези са слободним и неограниченим приступом архивама које садрже информације о злочинима комунизма,

15. оснивање Института Европског Сећања и Савести који би био - а) Европски институт за студије о тоталитаризму, развој научних и образовних пројеката и пружање подршке умрежавању националних истраживачких института специјализованих за тоталитарна искуства, б) и Свеевропски музеј / спомен свим жртвама тоталитарних режима, с циљем сећања на жртве ових режима и подизања свести о злочинима почињеним од стране комуниста,

16. организовање међународне конференције о злочинима почињеним од стране тоталитарних комунистичких режима са учешћем представника влада, посланика, академика, стручњака и невладиних организација, чији ће се резултати објавити широм света,

17. прилагођавање и исправка европских уџбеника историје како би деца могла да науче и да буду упозната са злочинима комунизма на исти начин као што су предаје о нацистичким злочинима,

18. свеевропска, обимна и темељна расправа о комунистичкој историји и наслеђу,

19. заједничка комеморација 20. годишњице од пада Берлинског зида, масакра на тргу Тјенанмен и масовних убистава у Румунији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЦЕО ТЕКСТ