петак, 5. септембар 2008.

Демонстранти у Тајланду: „Умрећемо за Краља!“

Демонстранти који покушавају да смене премијера Тајланда Самака Сандаравеја одбацили су његову одлуку о увођењу ванредног стања, заклињући се да ће дати животе за Краља Бумибола Адуладеја, за кога верују да је угрожен најновијом политичком ситуацијом у земљи.

„Умрећу за Краља“, изјавио је за Ројтерс 53-годишњи учитељ Чантра Ламунгтонг, у дворишту комплекса владиних зграда који су окупирали антивладини демонстранти и ватрени ројалисти из Народног савеза за демократију (ПАД) током прошле недеље.

Краљ, кога многи Тајланђани сматрају за полубожанство, збванично је изнад политике, али је неколико пута интервенисао у политичким сукобима током шест деценија своје владавине. Наизменично је подржавао војску и изабране владе.

ПАД, политичка групација састављена од десно оријентисаних бизнисмена и интелектуалаца, оптужује Самака да је незаконити представник бившег премијера Таксина Шинаватре, који је смењен војним пучем 2006. године, после више месеци уличних протеста које је организовао ПАД.

Ипак, далеко већу подршку добијају представљајући Таксина и владу која је формирана после децембарских избора као републиканце који намеравају да са престола уклоне династију Чакри.

Самак и Таксин су више пута порекли такве оптужбе, али верне присталице ПАД-а то као и да не чују, док проводе сате и сате слушајући говоре о претњама монархији који се пуштају преко огромних разгласних система.

„Волим Краља и Краљицу, а Таксин хоће да их убије!“, каже 65-годишњи службеник осигуравајућег завода Сонгпичаја Тансагврон, обучен у жуту мајицу, коју носе скоро све присталице ПАД-а. Жуто је боја понедељка, дана када је рођен 80-годишњи монарх.

„Краљ не може да се изјасни о политици, али мислим да ће кад постане заиста тешко, доћи до нас“, каже 40-годишњи Суванчаи Џитвиват, који је само-запослен. „Ничега се на плашим, јер сам овде дошао због отаџбине и Краља.“

Када је полиција прошле недеље, извршавајући судски налог, покушала да уклони импровизоване барикаде од бодљикаве жице и аутомобилских гума, демонстранти су високо подигли слике Краља снимљене на прослави златног јубилеја 2006. године, као да су иконе.

Они верују да ниједан војник или полицајац не би смео да удари слику монарха, чак и када би му било наређено. Самаково проглашење ванредног стања после погибије једног демонстранта током ноћног сукоба полиције и присталица ПАД-а, није нимало изменило то уверење.

Слике Краља такође су постављене око комплекса владиних зграда, који подсећа на место одржавања Вудсток фестивала, са травњацима претвореним у блатишта и људима који врше нужду на отвореном, иза импровизованих паравана.

„Данас нећу ићи на посао. Ово је много важније. Па шта и ако изгубим посао, ако ћу тако спасти земљу“, каже Прајод Сирилак, 40-годишњи радник у фабрици аутомобила из Чонбурија, источно од Бангкока.

Чантра, учитељица, такође није отишла на посао, да би допутовала из древне тајландске престонице Ајутаје, 60 км северно од Бангкока, како би учествовала у ПАД-овом „рату“ против Самака.

„Моји ђаци су мали проблем. Моја земља је велики проблем“, каже она.

Суштина проблема у Тајланду јесте да ако демонстранти овим протестима успеју да смене владу, то ће успоставити опасан преседан и посејати семе будуће нестабилности у земљи. Чини се да је једини излаз да Краљ Тајланда Бумибол Адуладеј интервенише и јасно стави до знања да подржава изабрану владу, али и устав земље.

Краљ има 80 година и презире мешање у политику. Међутим, он је једина личност која ужива поверење Тајланђана свих политичких опредељења. Његовом интервенцијом смирена је ситуација и донет нови устав после војног пуча којим је смењен премијер Таксин пре две године. Поново је потребна доза истог краљев- ског лека. Изгледа да би монархија могла опет да спасе Тајландску демократију.

среда, 3. септембар 2008.

Школа за принцезе и принчеве

Чак петоро белгијских принчева и принцеза кренуло је ове године у исту школу у Бриселу. Колеџ „Синт Јан Беркманс“ пожелео је добродошлицу потомцима Престолонаследника Филипа и Принцезе Матилде, као и деци Принцезе Астрид и Принца Лоренца, Надвојводе од Аустрије.

Престолонаследник Филип доводи децу у школу сваког дана, а овом приликом придружила му се и Принцеза Матилда, пошто је то био први дан школе за њихово најмлађе дете, Принца Емануела. Он је са три године кренуо у обданиште при овој школи.

Принцеза Елизабета (7) кренула је у други разред, а њен млађи брат Габријел (5) похађа трећу, последњу годину за предшколски узраст.

Деца краљевске породице немају никакав посебан третман, каже директор школе Лик Де Коник за фламанске новине De Standaard. „У школи се никад не помиње да су они принчеви и принцезе, осим, наравно, кад се учи о монархији и краљевској породици.“

„Желимо да деца буду без оптерећења. Школа је једно од ретких места на којима могу да буду своји“, каже директор.

Осим троје од четворо деце Матилде и Филипа, двоје од петоро деце Принцезе Астрид и Принца Лоренца похађају ову бриселску школу: Принцезу Луизу-Марију (13) и Принцезу Летицију (5) у школу је довела њихова мајка.

понедељак, 1. септембар 2008.

Зашто сам монархиста (4)




Милан Крстић, бруцош Факултета политичких наука Универзитета у Београду

Кад сам био клинац, први пут сам чуо да смо ми заправо имали краља, то је било, типа кад сам гледао „Отписане“, па сам видео неке зликовце који иду с Немцима и рекао сам „Зашто ови Немци не изгледају као остали Немци, зашто имају дуже браде, зашто носе шубаре?“, и рекли су ми „Па то су четници“. Ја сам рекао „Четници, то су Хрвати?“, претпостављјући то пошто су Хрвати зли, „Не, нису четници Хрвати“. „Како нису Хрвати, ко су онда четници ако нису добри, нису партизани, нису наши, нису Немци?“. „Па, четници су наши, ал' су зликовци, знаш, они су били за краља.“ „Па зашто су зликовци ако су били за краља?“ „Па, знаш, итд, итд, нема везе... наравно, после сам сазнао многе ствари о томе ко су заправо били четници, и у суштини, онда сам почео да размишљам о монархији, да раздвајам тип монархистичке диктатуре и модерни концепт монархије. То је већ било у неком каснијем периоду када сам био способан да тва прилично тешка концепта раздвојим, значи негде када сам имао 13-14 година. Дакле, могао бих рећи да сам постао монархиста као клинац зато што ми се допадала чињеница да смо ми имали краља и зато што ми је национални понос изгледао много лепши са краљем него са комунистичким диктатором.

Концепт монархије је нешто што ми је остало примамљиво, нешто што сматрам да је одлично, из прагматичних разлога. Дакле, у почетку је то био протест против историје која је писана након
II св. рата, историје победника, а касније је то постала реална визија будућности наше земље.

Сматрам да је монархија један сјајан вид повезивања нације и вере са модерном националном државом. Модерна држава мора бити секуларна, не сме зависити од цркве ни у ком погледу, нити црква сме зависити од државе, и мислим да је личност монарха идеалан спој цркве и државе, односно вере, традиције и модерне државе. То је једина инстанца, по мом мишљењу, која би требало да чини симболичан спој између та два ентитета, а са друге стране, опет, да омогућава несметано функционисање и државе и цркве. Дакле, да се настави континуитет грађанске државе, пре свега.

Зато сматрам да би требало да постоји неки вид националног програма који би управо штитио монарх. Не неким конкретним видовима силе, не инструментима силе, него својим ауторитетом који би требало да поседује. Тај национални програм би се заснивао на стварима које су заиста круцијалне у наредних, рецимо, педесетак година, а то би биле европске интеграције, које су заиста примарна ствар за нашу државу због економског развитка, и очување националног идентитета који је више него пољуљан данас. И наравно, покушај да се искрени патриотизам очисти од шовинизма који све више напада.

Сматрам да је за турбулентне ситуације у земљи, које смо имали поготово у претходних пар месеци, добро да постоји нека врста одобрења од стране монарха и да на тај начин монарх преузме улогу омбудсмана, односно народног адвоката, и да брани права народа од осталих државних институција које нису у том моменту способне да врше своју функцију. На тај начин он би био бранилац устава (наравно, постоји Уставни суд који на првом месту штити устав, и краљ није неподложан утицају Уставног суда, није изнад устава, али јесте бранилац народа, у складу са уставом, од осталих државних институција). То је један од темеља енглеске монархије, да се ограничи власт државе над појединцима, да се очува слобода појединца. Комунисти и комунистичка пропаганда су тврдили како се у монархији ограничава слобода појединца, како је држава контролише, то јесте био случај у апсолутистичким
монархијама, али модеран концепт монархије је управо супротан. Модерна монархија осигурава слободу појединца, и то не од скоро, него у Енглеској од 1215. и Велике повеље слобода. Сматрам да би такав концепт монархије био идеалан и за Србију као модерну грађанску, либералну, и у исто време, националну државу.

петак, 29. август 2008.

Њ.В. Краљ Карл XVI Густав уручио награде Полар

Америчка оперска дива Рене Флеминг и чланови групе Пинк Флојд Ник Мејсон и Роџер Вотерс добитници су овогодишње шведске музичке награде Полар.

Краљ Шведске Карл XVI Густав уручио је награде добитницима на церемонији у Концертној дворани у Стокхолму прошлог уторка. Британске рок легенде и звезда опере дочекани су бурним овацијама приликом примања награде, вредне преко 100 хиљада евра.

Краљевска шведска академија музике одала је почаст Рене Флеминг „у знак признања њеном врхунском, јединственом гласу и стилској разноврсности“.

„Познаваоци опере и најшира публика очарани су лепотом њеног дивног природног гласа, једнако снажног и осетљивог у свим регистрима и свим тоновима“, каже се у саопштењу.

Ник Мејсон и Роџер Вотерс примили су награду у име групе Пинк Флојд, која је изабрана „због огромног вишедеценијског доприноса споју других видова уметности и музике у развоју популарне културе“.

„Кроз широк спектар експеримената у области звука, као и својим размишљањима и ставовима, они су изразили дух целе генерације“, саопштила је академија.

Музичка награда Полар има велики значај у Шведској, а основао ју је 1989. године покојни Стиг Андерсон, издавач, текстописац и менаџер легендарне групе АБА. Обично се дели између једног класичног и једног поп музичара.

Међу претходним добитницима су Пол Макартни, Дизи Гилеспи, Мстислав Ростропович, Елтон Џон, Кит Џерет, Б.Б. Кинг, британске рок легенде Лед Цепелин и америчке суперзвезде Брус Спрингстин, Квинси Џонсм Стиви Вондер и Боб Дилан.

Прошле године награду су поделили амерички композитор Стив Рајх и џез саксофониста Сони Ролинс.

четвртак, 28. август 2008.

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА – слави се сваке године, 28. августа. Својим молитвама, благим саветима, кроткошћу и трпељивошћу, Пресвета Богородица је много помагала апостолима. Све до своје смрти живела је у Јерусалиму. Обилазила је сва она места која су је подсећала на тренутке земаљског живота њеног сина. Од њених дужих путовања помиње се посета Св. Гори коју је она благословила.

У својој старости она се често молила Богу да је што пре узме из овога света. На то јој се јави Свети Архангел Гаврило и саопшти да ће ускоро уснути. По вољи Божјој, сви апостоли су се сакупили у дому апостола Јована у Јерусалиму, и били су присутни када је Пресвета Богородица мирно, без икакве муке предала дух свој Господу Исусу Христу, који је сишао са небеса у пратњи анђела.

Апостоли су сахранили Богородицу у Гетсиманском врту, у гробу њених родитеља Јоакима и Ане. Трећег дана по погребењу тела Богоматере, док су свети апостоли били окупљени на вечери, угледаше на ваздуху васкрслу Богородицу, окружену мноштвом анђела. Она им рече: "Радујте се, јер сам са вама у све дане!" Од тога дана уверише се свети Апостоли да је мати Божја васкрснула и са телом узнесена на небо.

203. годишњица Правитељствујушчег совјета српског


Годишњица оснивања Правитељствујушчег совјета српског обележена је данас у спомен-комплексу у Великом Борку, у београдској општини Барајево. Организатори обележавања 203. годишњице били су Министарство рада и социјалне политике, Министарство одбране и Општина Барајево, а представници тих институција, Града Београда и невладиних организација положили су венце крај споменика кнезу Сими Марковићу у чијој кући је совјет и основан. Правитељствујушчи совјет српски, први орган извршне власти у устаничкој Србији, основан је 27. августа 1805. године а његово оснивање је био један од најзначајнијих потеза устаничких првака предвођених Врховним Вождом Карађорђем. Совјет, који је постојао неколико година, представљао је први стални орган власти чиме је устаничка Србија кренула путем обнове државности након вишевековне отоманске владавине.