Шпански краљ и краљица отворили највећи телескоп на свету

У петак, 24. јула, Њ.К.В. Краљ Хуан Карлос и Краљица Софија од Шпаније званично су означили почетак рада телескопа ГТЦ (Gran Telescopio Canarias), или Грантекан, који се сматра за најјачи и најнапреднији телескоп на свету.

Нови „крунски драгуљ“ постављен је на 2400 метара надморске висине, на јесном од најповољнијих места за астрономска посматрања на северној хемисфери – опсерваторији Рок де лос Мућаћос на острву Ла Палма, које је УНЕСКО прогласио за Светски резерват биосфере. По речима Хозеа Мигуела Родригеза Еспинозе, директора пројекта ГТЦ, то је „идеално место за посматрање васионе јер је ретко насељено и углавном неосветљено“.

Камен темељац за изградљу овог телескопа положио је 2. јуна 2000. Њ.К.В. Принц Фелипе од Астурије, шпански престолонаследник, који је познати љубитељ астрономије, а у јулу 2007. године присуствовао је „првој проби“ новог телескопа.

„Са овом опсерваторијом, Канарска острва и њихови грађани показали су да осим завидне туристичке понуде имају и несумњиве могућности за развој и нове иницијативе уз подршку остатка Шпаније“, рекао је Краљ Хуан Карлос током церемоније отварања.

Краљица Маргарета II креирала костиме и сценографију за „Свињара“

Њено Величанство Краљица Маргарета II од Данске представила је костиме и сценографију које је креирала за балет „Свињар“, на прес конференцији одржаној у Пантомима театру у забавном парку Тиволи, 15. јула.

Краљица Маргарета изјавила је да је инспирацију за костиме добила од карикатура које су прилазивале чланове краљевске породице. Користивши боје као што су дречаво зелена, ружичаста и љубичаста, Краљица је рекла да су је више инспирисали „коментари људи који не припадају њеном свету“.

Њено Величанство такође је саопштила да је као девојчица играла улогу принца у школској представи „Свињара“. „Свакако нисам била за улогу ружичасте принцезе“, рекла је Краљица уз осмех. Нагласила је колико јој значе дела Ханса Кристијана Андерсена, јер је његове бајке читала својим најстаријим унуцима, Прнчевима Николају и Феликсу. Балет „Свињар“ је четврта представа Пантомима театра од 2001. године, када је Краљица Маргарета постала његов сценограф. У балету наступају играчи из Данске, Норвешке, Финске, Шпаније, Португалије, Француске, Енглеске и САД. Премијера је одржана 16. јула, а представа ће се играти до 20. септембра. „Свињар“ је бајка Ханса Кристијана Андерсена у којој се сиромашни принц прерушава у свињара да би завео цареву кћерку.

100. годишњица рођења Милене Павловић-Барили

Ретроспективном изложбом дела Милене Павловић Барили, која је у петак отворена у Галерији Српске академија наука и уметности (САНУ), под називом „Звезданим трагом”, почело је обележавање 100. годишњице рођења најзначајније српске сликарке.

Tреба да обновимо монархију у САД!

Стефан Кинсела, 2. јула 2009.

Прослава 4. јула као либертаријанског празника постала је мало неподношљива. Сецесија од Британије била је грешка. Лако се може схватити да Устав САД мије био никакво либертаријанско достигнуће као што се залуђују конзервативци и либертаријанци. Декларација независности из 1776. довела је до мобилизације, рата и свих зала која из њега произилазе – по речима Џефа Хамела, до „владиног дуга без покрића, папирног новца, астрономске инфлације, контроле цена, закона о јавним набавкама, обавезе снабдевања војске и опште мобилизације“. Хммм, не звучи ми баш либертаријански. Одузимање, мобилисање, ропство, убијање. Глорификовање демократије. Ширење империје. Ушанчивање корпоративних интереса у држави. Замена традиционалног поретка обожавањем демократске државе.

Монархија није савршена, као што образлаже Ханс Хоп, али прелазак из монархије у демократију није био „прогрес“ као што чак и неки либертаријанци погрешно верују (као што је Хоп приметио, „иако свесни економских и етичких недостатака демократије, и Мизес и Ротбард гаје симпатије према њој и гледају на транзицију од монархије ка демократији као на прогрес“). Кад кажем да је сецесија од Британије била грешка, либертаријанци – којима је испран мозак како школским ТВ програмом тако и рандовском проамеричком митологијом – пошизе! „Ти хоћеш да имамо краља? Страшно!“, или „Али Британија је више социјалистичка од нас!“. Као прво, ја не желим да имамо краља. Ја желим да немамо државу: ни краља, ни конгресмене, ни порезнике. Али, ми сада имамо краља, само под другим називом: он може да нас опорезује, да нас убије, баш као и страшни баук-монарх. Држава је апсолутни господар свег власништва, као у феудализму. А враћање у социјалистичку Британију било би страшно – међутим, да ли би европске монархије постале демократске социјалистичке државе да се Америка није одвојила од Британије? Сецесија је довела до конструктивистичког новог поретка заснованог на „рационалном, научном“ документу и одбацивању традиционалних, неписаних ограничења државне власти, чиме је утрт пут демократији, али и демокртаској тиранији и свим пошастима 20. века – светским ратовима, холокосту, хладном рару, комунизму, нацизму, фашизму, великој депресији... Лакомислени утопизам Америке искварио је државу-мајку Британију и учинио је неподобном за враћање у њено окриље. Али, шта би било да се нисмо одвојили? Порез од један посто који се плаћа краљу који је далеко – звучи ли то неком привлачно?

Да не мрзим све државе и заставе толико, можда бих овог 4. јула подигао старог доброг Јунион Џека!

Принц Чарлс уручио орден Роберту Планту

Роберт Плант је примио орден Команданта британске империје од Принца Чарлса на церемонији у Бакингемској палати прошлог петка. Тим чином је бивши певач легендарне рок-групе Лед Цепелин коначно по угледу престигао гитаристу Џимија Пејџа.

Док је Пејџ носилац Ордена британске империје, Плант сада има орден Команданта британске империје, који је за један ранг виши.

Лед Цепелин нису наступали заједно од децембра 2007. године, када су одржали концерт у лондонској арени О2. Иако је Пејџ покушавао да поново окупи групу са басистом Џон Пол Џонсом и бубњарем Џејсоном Бонамом (сином покојног Џона Бонама), Плант је одбио да им се придружи.

Када су га новинари питали да ли постоје шансе за поново окупљање Лед Цепелина, Плант се претварао да не чује добро. „Понекад помало оглувим на једно уво, нарочито кад неко прича без везе“, рекао је.

Скандинавски краљеви и краљице на Миленијумској прослави у Литванији

Њ.В. Краљица Маргарета II од Данске, Њ.В. Краљ Карл XVI Густав и Краљица Силвија од Шведске и Њ.В. Краљ Харалд V од Норвешке присуствовали су прослави Миленијума имена Литваније у престоници Вилнусу прошлог понедељка.

Прослави су присуствовали и други шефови држава - председник Исланда Олафур Рагнар Гримсон, председник Летоније Валдис Затлерас, председник Пољске Лех Качински, председник Украјине Виктор Јушченко, председница Финске Тарја Халонен и председник Грузије Михаил Сакашвили, као и кардинал Анђело Содано, легат папе Бенедикта XVI и премијер Естоније Андрус Ансип.

Прослава је започета церемонијом подизања заставе на тргу Дауканто и обраћањем одлазећег председника Литваније Валдаса Адамкуса, после чега су гости присуствовали миси у вилнуској катедрали. Председник Адамкус је потом отворио реновирану Палату владара Великог Војводства Литваније.

После подне су краљевски и други гости присуствовали концерту „Песма векова“ у парку Вингио. После тога, председник Литваније приредио је гала вечеру у дворишту председничке палате, у част хиљадугодишњице првог помињања имена Литваније у писаним документима и дана државности Литваније (дана крунисања Краља Миндаугаса).

Њ.Ц.В РЕЗА ПАХЛАВИ ПОДРЖАВА ПРОТЕСТЕ У ИРАНУ

Национални прес клуб у Вашингтону, 22. јуна

Даме и господо,

Хвала вам свима што сте дошли. Хвала што сте посветили време и пажњу вапају за слободом и демоктратијом на улицама Ирана. Из прве руке могу да вам потврдим колико моји сународници цене вашу великодушну пажњу. Највише што данас могу да урадим за вас јесте да вам пренесем у каквим су условима моји сународници данас, које су њихове наде и страхови.

Имајте у виду да су за велику већину Иранаца, који су рођени после исламске револуције, тренутни догађаји најзначајније искуство у њиховом колективном памћењу. Храброст њихових уверења даје наду за мир и демократију у најнемирнијем региону света. С друге стране, њихов пораз ће охрабрити екстремизам од Ирана до обала Леванта. У најмању руку, угрозиће мир у региону и опоравак глобалне економије због страха од тероризма, успоравања глобализације и драстичног пораста цена нафте. У најгорем случају, фанатични тирани – који знају да будућност не припада њима – могу да окончају своју владавину нуклеарним ратом.

Шта ће бити од та два, то је питање. Апелујем на вас да не потцењујете улогу коју играте у исходу. Међународни медији су већ постали жила куцавица која повезује разне делове покрета отпора у Ирану. Зато режим злокобно упозорава медије да само званично одобрени извештаји могу да се шаљу из земље. Ограничавајући излаз информација медијима, режим истовремено омета пријем сигнала и ограничава саобраћај на интернету у Ирану. Али, режим се највише плаши трећег вида комуникације, од уста до уста, од једне ћелије отпора до друге, од вођа до следбеника. Режим не може да се бори против људи који су јединствени. Само потпуни прекид токова информација може да изолује појединце, тако да могу да буду надвладани. Зато исход ове борбе зависи и од способности слободних медија да се супротставе мраку цензуре светлом информација.

Ваш други допринос чини информисање политичара у вашим земљама о бруталном насиљу режимских батинаша у цивилу над ненаоружаним грађанима. Ваше владе инсистирају да се неће мешати у унутрашње ствари Ирана. Поздрављам такву одлуку. Било какав покушај у том смислу дао би тиранима изговор да изгладе сопствене несугласице и прогласе сваког ко се бори за слободу за страног агента. Али, то није све што они раде. Они сваку изјаву у одбрану људских права проглашавају за страно мешање, користећи забуну. Од животног је значаја да слободни свет не падне у замку таквог цинизма у име реалне политике.

Универзална декларација о људским правимане познаје државне границе. Њена одбрана није само морално питање, то је обавеза свих влада које су је потписале. То је и у њиховом интересу. Нико неће имати користи од затварања очију пред ножевима и жицама којима се касапе лица и уста наших младих и старих, или пред мецима који су прострелили нашу вољену Неду, чији је једини грех био жеља за слободом – нико, нико осим тирана и њихових батинаша. Не дозволите им да они дефинишу шта је непоштовање суверенитета, шта је мешање у унутрашње ствари једне земље.

Даме и господо,

Један покрет рођен је 22. кордада по мом календару, 12. јуна по вашем. Тај покрет није ни исламски ни анти-исламски, није ни за капитализам ни за социјализам, и ни за било коју идеологију или облик владавине. Он не мари за историјске сукобе пре његовог рођења. Његова суштина је светиња и суверенитет гласачке кутије. Он можда неће успети одмах. Можда ће имати плиме и осеке. Али, уверавам вас, он неће нестати, јер ми нећемо дозволити да нестане.

Недељу дана после настанка покрета, врховни вођа Исламске Републике одлучио је да подигне брану пред овим покретом, санкционишући крађу гласова и флагрантну изборну превару, све у име Ислама. То је био ружан тренутак непопштовања и Бога и човека. То неће проћи. Грађани Ирана неће то дозволити. И на крају, он неће остати на власти.

Будите уверени, покрет 22. кордада, који је већ освештан крвљу мојих храбрих сународника, енергијом и подршком из сваког кутка Ирана и целог света, неће стати док не постигне пуну демократију и поштовање људских права у Ирану.