уторак, 06. мај 2008.

ЂУРЂЕВДАН

По хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (такође Свети Ђорђе) био је римски војник пореклом из Мале Азије а касније хришћански светитељ. Он је један од светаца који се највише славе у православној цркви, али, такође и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је светац заштитник великом броју професија и организација, између осталих Удружењу припадника Југословенске војске у Отаџбини.

Мало шта се, заиста поуздано, зна о његовом животу. У иконографији Православне цркве, Свети Георгије је још од 7. века приказиван као војник (без коња, у стојећем ставу) и са копљем или мачем.

Од 9. века се појављује још један приказ Светог Георгија – на коњу, у војводском оделу, како копљем убија аждају. Мало даље од њега стоји једна женска прилика у царском руху. Сматра се да аждаја коју убија светац симболизује многобоштво. Жена која је на икони је царица Александра и она, како се верује, представља младу хришћанску цркву.

Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу.

Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном).

Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.

Нема коментара: