четвртак, 01. мај 2008.

Време је за Краљевину Србију! (2)

Александар Мемишевић


Наравно, стварност и историјски тренутак света у ком живимо јесу такви да Србија мора да буде, и биће, део Европске Уније. То је неизбежно, упркос многобројним замеркама које се могу упутити на рачун ЕУ. Ми ћемо постати њен члан, било као република, било као монархија. Ако је наше друштво демократско и прозападно оријентисано, придружићемо јој се на било који начин. Међутим, било би боље да то учинимо као монархија. Из барем једног разлога – монархија има све везе са нашом прошлошћу, историјом и националним идентитетом, република никакве! Још један разлог – републику ће у свету увек доживљавати као „остатак Титовог/Милошевићевог режима“. Монархија ће задати коначан ударац комунизму, тој безбожничкој и злочиначкој идеологији, једном за свагда. Тада ћемо свету моћи да кажемо да смо коначно кренули новим путем.


До појаве комунизма Срби су у историји често били жртве, али никада џелати. Вековима су живели и умирали за слободу, веру, своје домове, за поштовање предака. Никад нису изградили место као што је логор смрти у Јасеновцу, али јесу на таквим местима масовно страдали. Комунизам је све то променио и данас се на нас (још увек) гледа као на чудовишта. Бољшевичко-комунистичко-социјалистичко-шовинистичке владе које су се смењивале у протеклих 60 година уништавале су Србију у мери коју је тешко и замислити. Једини начин да се тај процес заустави јесте да се васпостави Краљевина Србија.


На српском националном бићу још су многе ране, али Србија полако поново проналази себе. Време је да се процес потраге за сопственим идентитетом оконча и да се коначно пронађе свој пут. А тај пут је, даме и господо, само један – поновно успостављање Краљевине Србије, на добробит свих њених грађана.


У овом одиста узбудљивом и обећавајућем историјском тренутку, када је на нашој застави поново круна Немањића, када нас представља грб славне Краљевине Србије, када поново устајемо на нашу националну химну – Боже правде – када је наш Престолонаследник у Краљевском Двору на Дедињу – шта нам је чинити? По логици, у контексту историјског континуитета, традиције, историје и државности, морамо крунисати Краља, и морамо поново успоставити Србију као уставну парламентарну монархију!


Његово Краљевско Височанство, Престолонаследник Александар II, директан је потомак Карађорђа, оца модерне Србије, Кнеза Александра, Краља Петра I Ослободиоца, оца модерне европске демократије у Србији, кога је народ од милоште звао Чика Пера, Краља Александра I, оца несрећне Југославије и младог Краља Петра II, под чијом командом је генерал Драгољуб Михаиловић повео прву антифашистичку герилу у окупираној Европи. Да није било Карађорђа и његове династије, не би било модерне Србије. Наравно, и династија Обреновића је у огромној мери допринела стварању модерне Србије, и тиме заслужила поштовање и истакнуто место у нашој историји. Међутим, ми данас имамо живу династију, Карађорђевиће, чији је представник Престолонаследник Александар II. Он је син нашег последњег краља и самим тим, по дефиницији, Краљ. Своју титулу ће понети када грађани Србије слободном вољом одлуче да обнове монархију. Престолонаследник је светски образован, није живео под комунизмом, поштује припаднике свих религија, нација и политичких опредељења, и показао је да жели да служи својој земљи и њеним грађанима. Хуманитарне активности у којима учествује са својом супругом неизмерно су помогле нашој деци, младима, старима, избеглицама, угроженима...Помоћ у лековима и медицинској опреми, нова одељења у болницама, стипендирање талентованих студената, промовисање инвестирања у Србију, ширење позитивног имиџа Србије у свету, обележавање културних, историјских и других значајних догађаја – све су то заслуге Престолонаследника. Међутим, зато што носи историјско презиме које знају сви грађани Србије, требало би да учини још више. Требало би да ступи на престо Србије! Наравно, још једна предност монархије јесте што је Престолонаследник повезан са скоро свим европским Краљевским Породицама. Њено Величанство Краљица Елизабета II од Уједињеног Краљевства Велике Британије, Северне Ирске и Комонвелта, његова је кума. Ниједан предсеник републике Србије никада неће имати такве везе.


Земље које имају краљеве и краљице у извесном смислу су привилеговане у односу на друге. Крунисање краља, венчање принцезе – то је толико романтичније и традиционалније од инаугурације било ког председника било које републике. Данашње монархије зраче духом модерне бајке и изгубљене романтике. Монархије се не стварају преко ноћи – оне су симбол континуитета, традиције и државног јединства. Земља или има краља или га нема. То није изборна функција, за коју се представљају кандидати. Не може се било ко крунисати. Србија није држава која је од јуче, или од пре 60 година. Она има дугу историју, а монархија је њен суштински и нераскидиви део. Србија има своју Краљевску Породицу, династију потеклу из народа, која је обележила 200 година модерне српске историје.


Када је Хрватска проглашавала независност 1991. године, истицала је да је то „остварење хиљадугодишњег сна“ и „обнова средњевековне државе хрватских краљева“. Сигуран сам да би Хрвати крунисали краља, да су га имали. Србија га има, а и даље се мучи са остацима комунизма. Ништа од њега није део нашег идентитета и ништа од њега не би требало да буде део наше будућности.


Престанимо да губимо драгоцено време и проналазимо „оригинална“ решења, јер имамо решење које нам је пред очима. Учинимо претке поносним на нас и осигурајмо демократију, мир и напредак за нашу децу! Стојећи чврсто на путу историје и традиције, закорачимо у будућност, са осмехом и поносом!


Снага векова је на нашој страни. С вером у Бога, можемо остварити благостање за све грађане Србије! Свет ће подржати обнову Краљевине Србије, јер ће она донети напредак и стабилност не само нама, него и целом региону Западног Балкана!

1 коментар:

Nena је рекао...

Srdacno pozdravljamo i sa radoscu ,delimo nasu radost ove inicijative.Kao i dosta ,nasih po dijaspori i mi smo za povratak Kraljevine u Srbiju,i najsrecniji bi trenutak bio u nasem zivotu ,kada se bude NJ.K.V pojavio sa krunom,i povratak Kraljevine u nasoj otadzbini.

SA VEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADZBINU.

Verni iz St.Gallena , Nena i njen sin Ranko.