Документи о једној од најконтроверзнијих британских тајних операција у Другом светском рату, који ће бити објављени за неколико дана, показаће да је за подршку Титовим снагама у бившој Југославији одговоран један совјетски шпијун. Документе ће, укључујући и транскрипте шифрованих ратних извештаја који су слати у Лондон, објавити Канцеларија државног архива. Они садрже доказе о улози коју је у преусмеравању британске подршке са вође југословенског ројалистичког покрета отпора Михаиловића на Тита, у кључном тренутку Другог светског рата, одиграо Џејмс Клугман – совјетска кртица, који је и чувеног британског шпијуна Доналда Меклина преобратио у комунизам.
Преусмеравањем подршке на Титове снаге, Команда специјалних операција (SOE) је убрзала немачко повлачење, али је то Михаиловића коштало живота – погубљен је после рата као сарадник окупатора – и запечатило судбину бивше Југославије као комунистичке државе под Титовом влашћу.
Међу оперативцима SOE који су се борили на Балкану, нестајући и појављујући се у легендарним подвизима и двоструким играма SOE у овом региону, били су и бивши посланик у Парламенту Џулијан Емери, путописац Патрик Ли Фермор и мајор Ентони Квејл, филмски глумац.
Руперт Аласон, писац шпијунских романа (под псеудонимом Најџел Вест), каже да је право питање које ови документи покрећу који је био разлог зашто је британска влада подржала Тита. О њему се у то време није знало ништа – Фицрој Меклин, британски агент, мислио је да је у питању жена – а британска влада прихватила је тврдњу да је Михаиловић сарађивао са Немцима – што као неистину доказују пресретане немачке поруке писане шифром „ултра“.
Шифроване поруке које је слао Клугман, заменик начелника југословенске секције SOE и блиски пријатељ издајника Бланта, Филбија и Барџеса из студентских дана на Кејмбриџу, потврдиће по први пут тврдњу једног другог агента, коју цитира Ендрју Бојл у књизи „Клима издаје“ – да је Клугман главни кривац за саботирање операције снабдевања Југословенске Војске у Отаџбини (ЈВУО) и спречавање да информације о њеним активностима у борби против Немаца доспеју до Лондона.
Оне ће бити нарочито занимљиве шифранткињи из Блечли парка, центра радио-обавештајног рата, која је, желећи да њена улога у рату остане анонимна, дала додатну тежину теорији о Клугмановом тајном задатку. „Радила сам у Главном штабу везе на припремању недељних извештаја о ситуацији у Југославији за Черчила. У почетку ми није било сумњиво што је изгледало да влада не поступа на основу наших информација, али касније јесте. Данас сумњам да су многи наши извештаји завршили у одељењима где су радили људи као Ким Филби“, каже она.
„Клугман је имао важнију улогу него што се сматрало. Два бивша комунистичка агента из времана рата уверила су ме да је тако, али нису дали детаљније објашњење“, додаје она.
Укупно 969 докумената покрива операције SOE у Грчкој, Југославији, Бугарској и Румунији. Са изузетком Француске, овај регион био је најконтроверзније поприште операција саботажа које је покренуо Черчил, у намери да „запали (окупирану) Европу“.
Нажалост, тај пламен је сувише често захватао SOE оперативце, јер су се нашли у ватри унутрашњих обрачуна – нарочито у Грчкој и Југославији. Док су се борили против немачких и италијанских окупатора, Југословени су се истовремено борили једни против других. Команда специјалних операција за Балкан налазила се у Каиру и било јој је наређено да спроводи одлуке Черчилове владе, која је првобитно подржавала Михаиловићеве ројалистичке четничке снаге (ЈВУО).
Шифроване поруке које су слате у Главни штаб SOE, који се налазио у улици Бејкер у Лондону, и у Черчилов кабинет, биле су делом засноване на пресретаним немачким порукама писаним шифром „ултра“, које су дешифроване у Блечли парку и прослеђиване једином официру SOE који је био овлашћен да их прима, пуковнику Кеблу.
Још једна прилика да се умањује значај информација из Југославије указала се због утицаја који је током 1943, док је радио у југословенској секцији Главног штаба везе у Блечли парку, имао Џон Кернкрос, који је касније такође демаскиран као руски агент, којем је дат надимак „пети човек“, а заврбован је из истог кејмбриџског миљеа.
Оркестрирани напори канцеларије у Каиру на крају су дали резултате када је британска влада обуставила подршку Михаиловићу. Документи Државног архива обнављају сећања на сумње и двоструке игре које су тровале односе између канцеларије SOE у Каиру и њој надређеног Министарства спољних послова, и које су у једном тренутку претиле да поцепају обавештајну заједницу на Балкану.
Постоје докази да се у врховима обавештајних структура водила борба и због улоге бригадног генерала сер Фицроја Меклина, који је падобраном слетео у Југославију као Черчилов лични представник, а касније извршио значајан утицај на Тита.
Два месеца после његовог доласка, пуковник сер Вилијам (Бил) Дикин, виши обавештајни официр на задатку у Југославији, оценио је Клугмана као „незамењивог“ и као неког „чије су услуге непроцењиве“. Ови документи откривају да се знало да је Клугман злоупотребио службени положај да би подржао комунисте у Југославији.
Норман Џон Клугман (звани Џејмс) – подаци из девете, највеће групе од 212 докумената британске војне обавештајне службе (MI5), објављених маја 2002, са којима се укупан број докумената MI5 који су постали доступни јавности попео на 1332. Као и у случају претходно објављених докумената, већину чине подаци о личностима (KV 2), а мањи део политички документи (KV 4) и документи о одређеним темама (KV 3).
Норман Клугман придружио се комунистичкој партији Велике Британије (КПВБ) 1933. године док је студирао на Кејмбриџу, где је дипломирао на два факултета. 1940. године је као редов био распоређен у услужне јединице Краљевске војске (RASC), али је убрзо прекомандован у SOE, без прописане безбедносне провере. За време службе у SOE и касније у цивилству, док је радио у Администрацији Уједињених Нација за помоћ и опоравак (UNRRA) радио је у корист совјетских интереса. Клугман је остао одани комуниста и наставио да игра значајну улогу у КПВБ, преузимајући у њој ресор образовања.
Нема коментара:
Постави коментар