Универзитет у Београду је највећа и најзначајнија академска установа у Србији. Средиште образовног, научног и друштвеног живота, ове године обележава 200 година постојања.
Корени Универзитета враћају нас кроз време до 1808. године када је, у устаничкој Србији, Доситеј Обрадовић основао Велику школу, чији је један од првих ученика био и Вук Стефановић Караџић. Након гушења Првог српског устанка, 1813. године, долази и до гашења Велике школе. Ипак, 1838. године у Крагујевцу се формира Лицеј, који ће се 1841. преселити у Београд, у зграду Конака Кнегиње Љубице.
24. септембра 1863. године донет је Закон о устројству Велике школе, којим је Лицеј трансформисан у Велику школу. Ова установа смештена је у здање које је поклонио један од најбогатијих Срба тога времена, капетан Миша Анастасијевић. Пројектована је да постане двор, јер је најмлађа кћерка капетан Мише, Сара, била удата за Кнеза Александра Карађорђевића, али је развој политичких догађаја навео Анастасијевића да је поклони „своме отечеству“. И данас, када је седиште Ректората Универзитета, сматра се једним од најлепших здања у Београду.
Дотадашња одељења, Филозофско (1838.), Правно (1841.) и Природно-техничко (1853.) прерасла су у прве факултете.
Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама.
Почетком 1905. године изгласан је Закон о Универзитету, а Краљ Петар Први (прадеда Њ.К.В. Престолонаследника Александра) је 12. марта те године потписао указ о проглашењу овог закона. Закон је зајемчио аутономију Универзитета, прокламујући да су „наставници слободни у излагању своје науке“.
Током I и II светског рата, Универзитет није радио, а међуратни период сматра се златним годинама Београдског универзитета, када је захваљујући многобројним донацијама, БУ са 500 наставника и 10.000 студената, био међу најбогатијима у Европи.
О значају Универзитета у Београду по нашу националну баштину говори и то да су почеци свих универзитета у Србији и Црној Гори, али и шире, уско повезани са ресурсима Београдског Универзитета.
Данас се у саставу Универзитета у Београду налази 31 факултет, који су разврстани у 5 групација (Техничке науке; Друштвене науке; Медицинске науке; Природне науке и математика и Биотехничке науке. Тренутно, на Универзитету знање стиче 72.000 студената основних студија, које подучава наставни кадар од 2.500 професора и доцената и исто толико асистената и сарадника у настави.
Током читаве своје историје, Универзитет је промовисао идеје демократског друштва, грађанских права и слобода, националне традиције и европске оријентације.
Нема коментара:
Постави коментар