Ко су неомонархисти?

Теодор Харви

Неомонархисти гледају на монархију потпуно одвојено од подела на левицу/десницу. Њихово политичко опредељење углавном варира од либералног до умерено конзервативног, а често уопште нису ни заинтересовани за политичко опредељивање. Иако поштују верску традицију везану за монархију, обично нису нарочито религиозни. Неомонархисти се превасходно баве подршком постојећим уставним монархијама, међу којима су десет европских држава, и заступају такав модел у случају евентуалних васпостављања монархије било где у свету. Многи од њих помно прате животе савремених краљевских породица и спремни су да их бране од критика којима су изложени. Неомонархисти су склони либералном схватању односа у друштву и стога се не противе склапању бракова у краљевским породицама који нису по традицији, као што је био случај са норвешким престолонаследником и његовом супругом која је имала ванбрачно дете и јавно признала да је користила дроге. Они прихватају мултикултурализам и виде монархију као потенцијални фактор уједињења у све шароликијим европским друштвима, за шта је пример Принцеза Александра од Данске која има делимично кинеско порекло или интересовање Принца од Велса за ислам. Неомонархисти цене савремену популарну културу и поздрављају учешће чланова краљевских породица у њеним манифестацијама. Најважније је да су то ројалисти који су у складу са модерношћу и који не виде никакав сукоб између монархизма (неки од њих више воле да кажу „интересовања за краљевске породице“) и либерално-демократских вредности. Нису нарочито склони носталгији, али су без обзира на то често фасцинирани члановима краљевских породица из претходних времена и није им тешко да покажу саосећање према члановима аутократских краљевских породица као што су Романови, док истовремено одбацују њихове идеолошке вредности.