1. Популарност Краљице: Веровали или не, монархија не постоји због Њеног Величанства, ни због тога што она сјајно обавља дужност шефа државе, нити зато што је најискуснији државник на свету. Суштина монархије није у суверену, наслеђивању престола или краљевској породици. Очување монархије не би требало да се везује за личне квалитете монарха. Рећи да треба задржати монархију зато што је Краљица дивна жена очигледно је апсурдно;2. Промоција туризма: Такође је бесмислено бранити идеју да је британска монархија „фантастична туристичка атракција“, као да је очување ове институције исто што и неговање породичних одлазака у зоолошки врт, и то је један од најлошијих аргумената икада изречених у одбрану монархије. У сваком случају, он може да важи само за Велику Британију. Канадски или аустралијски монархисти не би могли да уверљиво тврде да је монархија добра због туризма, као што ни Британци нису убедљиви када покушавају да тврде да би им туризам катастрофално пропао ако би се укинула монархија;
3. Новац од пореских обвезника: Није за монархију битно то што ствара приход држави, што се из буџета не издваја много за њено одржавање или што значајна средства враћа пореским обвезницима. Нема доказа да је било који председник републике јефтинији од монарха, када се од прихода које остварује одузму трошкови, али чак и кад би такви докази постојали, кога то занима? Монархија и треба да буде скупља од републике! Величанственост има цену;4. Колонијализам: Монархија није ту да би „лечила мамурлук“ од колонијалног менталитета, те старе новинарске патке која открива комплекс ниже вредности оних који је пласирају. Порука масама: неки од нас заиста воле Империју и мисле да је штошта доброг оставила човечанству. Осим тога, нико у Британији не може да се прави као да нема везе са њом, или да је био њена жртва, јер су се сви наши преци са заносом борили за њу, бранили је и били јој лојални. Империја није била наметнута споља, сви смо драговољно учествовали у тој великој авантури. Зато се лепо откачите од колонијалног менталитета;
5. Сентименталност и носталгија: Смешна је тврдња да су само монархисти подложни нападима претеране сентименталности. Обезнањивање на „ја имам сан“ говоре Принцезе Обаме које тренутно гледамо у Америци јасно сведочи да су „неукусно срцепарајућа осећања везана за култ Принцезе Дијане“ очигледно доминантна у „великој републици“. Недостатак стоицизма и достојанствених осећања јесте болест која је захватила читав модерни свет, и то није разумна основа за одбрану монархије. Ако вам је до бајке на коју ћете плакати, изволите па гласајте за Обаму.
Нема коментара:
Постави коментар