петак, 29. август 2008.

Њ.В. Краљ Карл XVI Густав уручио награде Полар

Америчка оперска дива Рене Флеминг и чланови групе Пинк Флојд Ник Мејсон и Роџер Вотерс добитници су овогодишње шведске музичке награде Полар.

Краљ Шведске Карл XVI Густав уручио је награде добитницима на церемонији у Концертној дворани у Стокхолму прошлог уторка. Британске рок легенде и звезда опере дочекани су бурним овацијама приликом примања награде, вредне преко 100 хиљада евра.

Краљевска шведска академија музике одала је почаст Рене Флеминг „у знак признања њеном врхунском, јединственом гласу и стилској разноврсности“.

„Познаваоци опере и најшира публика очарани су лепотом њеног дивног природног гласа, једнако снажног и осетљивог у свим регистрима и свим тоновима“, каже се у саопштењу.

Ник Мејсон и Роџер Вотерс примили су награду у име групе Пинк Флојд, која је изабрана „због огромног вишедеценијског доприноса споју других видова уметности и музике у развоју популарне културе“.

„Кроз широк спектар експеримената у области звука, као и својим размишљањима и ставовима, они су изразили дух целе генерације“, саопштила је академија.

Музичка награда Полар има велики значај у Шведској, а основао ју је 1989. године покојни Стиг Андерсон, издавач, текстописац и менаџер легендарне групе АБА. Обично се дели између једног класичног и једног поп музичара.

Међу претходним добитницима су Пол Макартни, Дизи Гилеспи, Мстислав Ростропович, Елтон Џон, Кит Џерет, Б.Б. Кинг, британске рок легенде Лед Цепелин и америчке суперзвезде Брус Спрингстин, Квинси Џонсм Стиви Вондер и Боб Дилан.

Прошле године награду су поделили амерички композитор Стив Рајх и џез саксофониста Сони Ролинс.

четвртак, 28. август 2008.

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНАслави се сваке године, 28. августа. Својим молитвама, благим саветима, кроткошћу и трпељивошћу, Пресвета Богородица је много помагала апостолима. Све до своје смрти живела је у Јерусалиму. Обилазила је сва она места која су је подсећала на тренутке земаљског живота њеног сина. Од њених дужих путовања помиње се посета Св. Гори коју је она благословила.

У својој старости она се често молила Богу да је што пре узме из овога света. На то јој се јави Свети Архангел Гаврило и саопшти да ће ускоро уснути. По вољи Божјој, сви апостоли су се сакупили у дому апостола Јована у Јерусалиму, и били су присутни када је Пресвета Богородица мирно, без икакве муке предала дух свој Господу Исусу Христу, који је сишао са небеса у пратњи анђела.

Апостоли су сахранили Богородицу у Гетсиманском врту, у гробу њених родитеља Јоакима и Ане. Трећег дана по погребењу тела Богоматере, док су свети апостоли били окупљени на вечери, угледаше на ваздуху васкрслу Богородицу, окружену мноштвом анђела. Она им рече: "Радујте се, јер сам са вама у све дане!" Од тога дана уверише се свети Апостоли да је мати Божја васкрснула и са телом узнесена на небо.

203. годишњица Правитељствујушчег совјета српског


Годишњица оснивања Правитељствујушчег совјета српског обележена је данас у спомен-комплексу у Великом Борку, у београдској општини Барајево. Организатори обележавања 203. годишњице били су Министарство рада и социјалне политике, Министарство одбране и Општина Барајево, а представници тих институција, Града Београда и невладиних организација положили су венце крај споменика кнезу Сими Марковићу у чијој кући је совјет и основан. Правитељствујушчи совјет српски, први орган извршне власти у устаничкој Србији, основан је 27. августа 1805. године а његово оснивање је био један од најзначајнијих потеза устаничких првака предвођених Врховним Вождом Карађорђем. Совјет, који је постојао неколико година, представљао је први стални орган власти чиме је устаничка Србија кренула путем обнове државности након вишевековне отоманске владавине.

среда, 27. август 2008.

Европски принчеви у Монголији

Принц у Монаку, краљ у Монголији

„Његово Величанство Алберт II, краљ Монака, започео је прву посету Монголији прошлог петка, на позив председника Намбарина Енкбајара.“ Тако је монголска државна новинска агенција Монтсаме описала долазак Принца Алберта од Монака у Уланбатор.

Свакако ласкаво унапређење за Принца Алберта, који је у претходне две године био изузетно активан у дипломатији, посетивши званично и полузванично азијске дивове Јапан и Кину, Тајланд и Русију, а сада и Монголију. Алберт је допутовао из Пекинга где је присуствовао Олимпијским играма. Принц је члан Међународног олимпијског комитета.

Председник Енкбајар, који је претходне недеље дочекао и Престолонаследника Фредерика од Данске, примио је Алберта у згради владе. Касније у току дана принц је имао сусрет са председником парламента и премијером Монголије.

Принц Алберт је изјавио да је одушевљен срдачним дочеком и додао да ће његова земља сарађивати са Монголијом у питањима заштите природне средине. „Фондација Алберта II спремна је да помогне Монголији у борби против ширења пустиње и дефорестације. Заједничка монегашко-монголска археолошка истраживања спроводе се од 2006. године. Од 2007. године преузео сам покровитељство над њима“.

Поред тога, „Краљ“ је искористио прилику да честита Монголским спортистима на успеху на Олимпијади у Пекингу. Такође је посетио музеј Археолошког института при Академији наука. Том приликом му је додељена титула почасног доктора наука монголског државног Универзитета, исто као и Престолонаследнику Фредерику од Данске дан пре тога.

Дипломатски односи између Монака и Монголије успостављени су тек 22. маја 2008. Монегашка влада изабрала је Монголију за партнерску државу у Азији у 2008. години на пољу сарадње у развоју и доделила бесповратну помоћ од 20 000 долара за археолошки пројект чију је локацију Принц обишао прошле суботе.

Другог и последњег дана службене посете Монголији, Принц Алберт посетио је провинцију Аркангај. Обишао је места од историјског и културног значаја и упознао се са номадским начином живота. Такође је посетио и Музеј етнографије и историје.

Монголско-монегашки архолошко-истраживачки пројект спроводи се на граници провинција Батсенгел и Иктамир. Принц Алберт се упознао са радом стручњака који проучавају „јеленско камење“ из турског периода из области Цацин Дењ, известила је монголска државна новинска агенција.

Алберт II посетио је и „Тајкар Чулу“ туристички камп, где је присуствовао фестивалу три мушка спорта. У Иктамиру је Принц посетио једну номадску породицу, исто као и дански Престолонаследник Фредерик неколико дана пре њега.

'Стрелац' Фредерик побрао аплаузе у Монголији

Монголски државни Универзитет има новог почасног доктора: Престолонаследника Фредерика од Данске. Ректор Универзитета Б. Џадамба изјавио је да је титула знак признања значајној помоћи коју Данска пружа монголском образовању.

Почаст се односи на Данску у целини, не само на изузетан академски рад Престолонаследника. Без обзира на то, Фредерик је у свом говору нагласио спремност да допринесе још бољој сарадњи две земље у области образовања и културе.

Неколико данских невладиних организација укључено је у програме и пројекте подршке монголском сектору образовања и побољшања образовања маргиналних и угрожених група монголског друштва, известила је државна новинска агенција.

Принц Фредерик је претходно показао вештину у древном монголском спорту – стреличарству. То је била лепа прилика да четрдесетогодишњи наследник данског престола узме учешће у неком спорту, пошто је провео десет дана као гледалац Олимпијаде у Пекингу.

На крају тродневне службене посете Монголији Престолонаследник Фредерик од Данске посетио је Институт за новинарство у престоници Уланбатор.

Институт је основан 1996. године уз финансијску помоћ пројекта „Надгледање новина и информација“ који спроводи данска организација за међународну помоћ Danida. Институт ради на развоју независног новинарства у Монголији, пружа медијским радницима информације о савременом новинарству и организује курсеве обуке.

Монголи су захвалили Данској на огромној помоћи слободним медијима у њиховој земљи осиромашеној комунистичком диктатуром. За узврат, Принц Фредерик изјавио је да је задовољан успехом пројекта и честитао административном савету Института за новинарство на значајном доприносу развоју слободног новинарства у Монголији.

Званична посета поклапа се са 40. годишњицом монголско-данских дипломатских односа. Принц се срео са председником Намбарином Енкбајаром и премијером Санџагином Бајаром.

уторак, 26. август 2008.

Грузија може да обнови своју државност обновом монархије

Џералд Ворнер, шкотски новинар који пише о политици, религији, историји и култури.

Док се ратом захваћена Грузија бори да поврати свој суверенитет и поново дефинише свој идентитет, све више се указује могућност да ова земља потражи решење у опцији која је на њеној политичкој сцени константно присутна у последњих 18 година, а то је обнова монархије и довођење старешине краљевског дома Багратиона на престо.

И пре руске инвазије о овом предлогу расправљало се током прошле године. Династија Багратиона стара је више од хиљаду година, а са грузијског престола уклоњена је силом, од стране Русије 1801. године. Грузини никада нису дали пристанак ни на укидање монархије, ни на укидање државног суверенитета.

Кад се тзв. совјетски савез распао и Грузија прогласила независност, један од првих предлога облика владавине био је вас- постављање монархије. Грузијска влада и парламент су 1991. године званично признали Принца Ђорђа Багратиона-Мукранског за старешину краљевског дома. Сама чињеница да су се тиме бавили показује да је монархија била значајно политичко питање.

Током грађанског рата и општих немира који су уследили, питање монархије је склоњено у страну, али никада није сасвим нестало са сцене. Истраживања јавног мнења показивала су изразито промењиве ставове о обнови монархије, варирајући од 2 до 45 процената подршке (са само 29 процената против). Смењивање ауторитарних председника – Гамзахурдија, Шевернадзе и Сакашвили – изазвало је негативну реакцију према функцији председника. Недавно су опозиционе партије усвојиле слоган „Грузија без председника“.

Демократски настројени политичари размишљају о монархији по британском моделу и наводе пример краља Хуана Карлоса од Шпаније доказујући практични аспект њене обнове. Међутим, оно што је поново узбуркало духове, била је молитва коју је 7. октобра прошле године изговорио поглавар Грузијске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх Илија II, у којој је јавно позвао на васпостављање монархије као „остварења сна грузијског народа“, што је довело до расправе о томе у парламенту.

Сада се ситуација радикално променила. Михаил Сакашвили је значајно изгубио на угледу. Нација ће се можда, за тренутак, окупити око њега као симбола националног идентитета, али тај ефекат неће дуго трајати. Његова партија се једина недвосмислено противила обнови монархије, али поверење грађана у њу данас је веома мало. У времену пораза и патњи којима су изложени, грађани се окрећу цркви, која је ројалистичка.

Грузија нема никаквих изгледа да се војно супротстави Русији, њена економија је уништена, недостаје јој дипломатске тежине. Ипак, постоји један
политички и цивилизацијски гест који би могао да обнови њену државност, поврати њен национални идентитет и уједини је око нестраначког симбола, а то је васпостављање монархије. Чињеница да ју је у Грузији укинула Русија даје додатни значај овом чину државне обнове.

Признати старешина краљевског дома,
de jure Краљ Ђорђе XIV, умро је почетком ове године; међутим, његов тридесетдвогодишњи син Принц Давид могао би да ступи на престо својих предака као Давид XIII. То би представљало свеобухватни препород који је овој несрећној држави неопходан.

www.royalbagration.com

http://en.wikipedia.org/wiki/Bagrationi

понедељак, 25. август 2008.

КРУНА ЧЕКА БОЉЕ ДАНЕ

PRESS, 24.08.2008.






ИНТЕРВЈУ: Драгомир Ацовић, члан Крунског већа

КРУНА ЧЕКА БОЉЕ ДАНЕ

- Верујем да Србија може да постане монархија ако дође до консензуса на нивоу политичке средине. Мислим на оне умерене и најквалитетније делове свих странака који ће доћи до изражаја. И никога не искључујем из тога. Да не верујем у то, давно бих дигао руке - каже Ацовић.

- Зашто је опало интересовање Срба за монархију?

- Све зависи како ће човек то да крсти. Када је већина становништва у режиму видела јединственог непријатеља, круна је била симболичка противтежа. Данас имате земљу која је подељена на две групације, које једна у другој виде противника... Народ се страховито разочарао.

- У кога?

- У све и у свакога. У државу, у војску... Чини ми се да смо запали у стање емотивне летаргије. А с друге стране, у стање неконтролисаног незадовољства, горчине која се просто из већине људи просипа, прелива у потпуно неочекиваним стварима, на неочекиваним местима и без неког директног изазова или повода.

Сви се куну у међународне интеграције, демократију. И сви се куну у бољу будућност, али до ње не можемо све док нам смета она друга половина народа. И освојићемо ту будућност чим елиминишемо ту другу половину народа, ако треба и силом. И то је једина порука која постоји на политичком тржишту. У таквој ситуацији је врло тешко појавити се као неко ко треба да буде формално помиритељ. А, по правилу, круна има функцију помиритеља.

- Помињете помиритеља, зар се нису сада помирили Дачић и Тадић и рекли...

- Јел' ви мислите да су то те две зараћене половине народа?

- Рецимо да су они преузели ту...

- Ви можете преузети шта год хоћете. Ја могу преузети на себе да говорим у име свих кенгура ван Аустралије, али то не значи ништа. Ко се помирио? Руководства странака? У чему су се помирили? Где су били посвађани до сада? Кад се десило то да је оно што их је до сада делило, сад почиње да их спаја? Е, а монархија, по својој дефиницији, она је центар. Због тога ви данас имате велику оскудицу у ономе о чему је некада била претерана понуда, а то су монархистичке странке. Јер готово све монархистичке странке имале су идеју да би у ствари у њима монарх требало да носи транспарент на предизборним скуповима. А то нема везе с монархијом... Последњи пут кад смо вршили анкетирање преко агенције, анонимно, више од 30 одсто људи било је за монархију.

- Када је то било?

- Пре годину дана. Међутим, оно што је важило у понедељак уопште не мора да важи у уторак. И ми имамо тај проблем. Да ви не можете ствари да поставите ни логично ни практично. Дакле, ми смо сада у потпуно немогућој ситуацији. И онда се поставља питање шта је порука и шта је то што монархија нуди? Ако вам ово одговара, онда вам монархија не треба. Али монархија је све оно што није ово. Е, ако видите излаз у дијалогу, ако видите излаз у размени аргумената, а не шамара, ако схватите да колико год да сте бриљантни и интелигентни, то још не значи да можете да водите народ.

- Ако је Србија поларизована, ако имате резултате ваших истраживања, зар круна не види своју шансу? Зашто се повукла из јавног живота?

- Није се повукла, него су се медији повукли од круне.

- Зашто?

- Моја претпоставка је да су медији такође део те опште поделе. Готово да нема медија којег не можете с капије препознати коју половину заступа и за коју половину ради и која му је половина непријатељ. Онда је потпуно јасно зашто нема круне, она је центар, није ни лево ни десно. Круна не може да се појави тек тако и да каже: „Ја сам алтернатива. Круна није алтернатива демократије, она је њен саставни део.

- Шта би конкретно грађани добили монархијом?

- Постоји центар који не захваљује за свој избор томе што је некога слагао како ће му повећати пензије. Постоји неко чије су виђење и чин у положају у односу на судбину земље далеко већи, далеко директнији, далеко снажнији него било које странке. Баш зато што нема конкуренције. Краљ не може имати свој партијски апарат. Краљ није изнад Устава и закона, него је у томе. Не може и не треба да има извршну власт, што је битна разлика у односу на данашњу ситуацију. Друго, то ствара предуслове да се може водити разговор о судбини земље, а да вам она друга половина истог народа не представља непријатеља.

ДОБАР И ЛОШ ПРИНЦИП РАЗМИШЉАЊА

- Да ли би грађанин живео боље у монархији? Да ли би му храна и бензин били јефтинији, да ли би могао да купи нов ауто?

- Ја могу да поставим питање: ако остане овако, јел' мислите да ћете живети боље, да ће бензин бити јефтинији, да ће храна бити јефтинија, да ћете купити ауто? Нећете. Дакле, које ви питање постављате? Постављате питање избора између две ствари, од којих једну знате како функционише. И нисте задовољни. И друге, коју не знате, али нећете ни да пробате јер се бојите да ће бити гора од ове којом нисте задовољни. Нисам баш уверен да је то добар принцип размишљања.

Ђ. Томић

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=44596

субота, 23. август 2008.

Национална жалост у Шпанији

Краљица Софија прекинула је кратки боравак на Олимпијади у Пекингу, после тешке авионске несреће у близини мадридског аеродрома Барахас прошле среде. Краљица је стигла у Мадрид у четвртак ујутро; њен супруг, Краљ Хуан Карлос вратио се са одмора у породичној кући у Маривенту на Мајорци.

Краљ и Краљица обишли су импровизовану мртвачницу где је родбина погинулих преузимала посмртне остатке својих ближњих. „Многа од 153 тела су изгорела до непрепознавања, тако да процес идентификације може потрајати данима“, рекао је у четвртак један од министара шпанске владе.

Мртвачница је успостављена у мадридском конгресном центру – истом оном у ком су идентификована тела 191 погинуле особе у терористичком нападу на мадридски метро 11. марта 2004.

После почетног шока од трагедије, у Шпанији је у четвртак проглашена тродневна национална жалост. Заставе су на пола копља, а широм земље одржавају се бденија за пострадале.

„Сви Шпанци погођени су овом катастрофом. Шпанија је у дубокој жалости и свима нам је веома тешко.“ Овим речима Принц Фелипе је описао шок после авионске несреће на мадридском аеродрому Барахас, пошто је обишао повређене и њихове породице у престоничким болницама.

Принц од Астурије обишао је више болница и пожелео повређенима брз опоравак. „Желели смо да данас будемо са повређенима и њиховим породицама. Желели смо да будемо у болницама где су смештени и где се боре за своје животе“, рекао је.

Принцеза Летиција, која је била уз свог супруга, изјавила је да је нарочито дубок утисак на њих оставила храброст једне мајке која је у несрећи изгубила једног сина, док јој је други повређен и сада се бори за опоравак „са неверватном снагом“.

понедељак, 18. август 2008.

четвртак, 14. август 2008.

Две принцезе на Олимпијади у Пекингу












Принцеза Наталија од Сајн - Витгенштајн - Берлебурга (рођена 2. маја 1975), кћерка Њеног Краљевског Височанства Принцезе Бенедикте од Данске, млађе сестре Краљице Маргарете II од Данске и Његовог Светлог Височанства Принца Рихарда од Сајн- Витгенштајн- Белебурга. Чланица је данске репрезентације у дресажу (коњички спорт) на летњим Олимпијским играма у Пекингу 2008.












Шеика Маита бинт Мухамед бин Рашид Ал Мактум
(рођена 5. марта 1980), кћерка Шеика Мухамеда бин Рашида Ал Мактума, премијера и подпредседника Уједињених Арапских Емирата и владара Дубаија. На летњим Олимпијским играма у Пекингу 2008. такмичи се у теквондоу, у категорији до 67 кг.

Неколико чланова краљевских породица чланови су Међународног олимпијског комитета (МОК): Хенри, Велики Војвода од Луксембурга, Принцеза Хаја Бинт Ал Хусеин од Јордана, Принц Алберт II од Монака, Ана, Краљевска Принцеза (Велика Британија), Шеик Ахмед Ал-Фахад Ал-Сабах од Кувајта, Принцеза Нора од Лихтенштајна, Вилем Александер, Принц од Оранжа, Принц Наваф Фејсал Фахд Абдулазиз од Судијске Арабије, Шеик Тамим бин Хамад бин Калифа Ал-Тани од Катара и Принц Тунку Имран од Малезије.

понедељак, 11. август 2008.

Крунисан краљ Тонге

Тонга је прославила прво крунисање после 41 године. Након традиционалних церемонијалних свечаности, Краљ Џорџ Тупу V и формално је проглашен за 23. владара једине монархије у Јужном Пацифику, јединствене по томе што никад није била потпуно колонизована.

Топовска паљба и црквена звона обележили су 1. августа 2008. церемонију крунисања Краља Тонге, којој су присуствовали чланови краљевских породица и представници влада држава из целог света.

Носећи гримизни плашт обрубљен белим хермелином, Кеаљ Џорџ Тупу V сео је на позлаћени престо у Слободној Веслијанској цркви у престоници Нуку'алофа, док је хор од 300 чланова изводио Хендлову крунидбену химну, „Задок свештеник“.

Обраћајући се на тонганском, шездесетогодишњи суверен положио је заклетву пред надбискупом Полинезије Хабезом Брајсом, који је миропомазао краљеву главу и руке светим уљем и заклео га да влада „мудро, праведно и искрено“.

На краљеву главу положена је круна, на руку му је стављен прстен и предат му је црвено-златни скиптар.

Крунисању у западњачком стилу претходиле су традиционалне церемоније испијања „кâве“ и приношења хране на дар од стране поданика.

Међу гостима су били јапански Престолонаследник Нарухито, тајландска принцеза Маха Чакри Сириндорн, премијер Новог Зеланда г-ђа Хелен Кларк, као и племство и чланови краљевских породица из већинe држава у региону. Велику Британију представљали су Војвода и Војвоткиња од Глостера.

Дан крунисања проглашен је за национални празник и испред цркве мноштво Тонганаца махало је црвено-белим заставама. Војни оркестри марширали су центром града, украшенoм заставама и славолуцима од лишћа палми и банана.

Монарх је стигао у цркву у отвореној лимузини британске израде „Хамбер“, која је припадала његовој баки, Краљици Салоте, која је прирасла за срце Британцима зато што се за време церемоније крунисања Краљице Елизабете 1953. године по киши возила у отвореној кочији.

На крају једносатне церемоније, краља су официри ратне морнарице испратили низ степенице прекривене традиционалним ћилимима. Провезао се кроз улице Нуку'алофа поред хиљада школске деце која су га поздрављала постројена дуж пута.

Краљ је прузео титулу пре две године, после смрти свог оца, који је владао 41 годину. Крунисање је било планирано за претходну годину, али је одложено после про-демократских протеста у којима је осморо демонстраната изгубило живот, а центар града био демолиран и опљачкан.

После крунисања, краљ је објавио да укида полуфеудални систем и прихвата демократски изабран парламент. Такође, одрекао се пословних интереса и јасно ставио до знања да ће у будућности имати више симболичну улогу.

Међу посетиоцима крунидбених свечаности био је и про-демократски активиста Акилиси Похива, који је два пута био у затвору. Он је церемонију описао као „прелепу“ и рекао да је осећај несигурности у погледу будућности међу Тонганцима заувек избрисан. „Веома смо поносни на Његово Величанство. Он је био под притиском да се промени, и променио се“, рекао је. „У ствари, учинио је више него што смо могли и да се надамо.“

Касније у току дана приређен је ручак у Краљевској Палати за више од 1000 званица, који су носили цилиндре и фракове и дугачке балске хаљине, упркос тропској врућини. Увече је одржан концерт и приређен ватромет. Славље је настављено и следећег дана, војном парадом.

уторак, 05. август 2008.

Обнова монархије у Србији (2)

Драгомир Ацовић, члан Крунског Већа

Уколико би се грађани Србије питали, ја верујем да би већина била за крунисање краља. Нажалост, то зависи од оних који себе сматрају политичком елитом Србије. Из године у годину наша иницијатива да се принц прогласи краљем судара се са глупим фразама да тако нешто није у складу са законима демократије. Такви ставови не падају на домену иницијативе и корисности, већ на принципу закрчења ума.

Слушајући реторику наших најгрлатијих заступника републиканства можете само закључити да је монархија по дефиницији назадна и ретроградна у односу на републику, па тако поборници „овог“ и противници „оног“ не могу да се помире са тим да „ово“ као модел узме нешто од „оног“. У овом друштву још постоји страшна идеолошка оптерећеност које, да ствар буде гора, добар део народа није ни свестан. То су постали аксиоматски ставови, који се као такви не преиспитују, нити се о њима размишља.

Једна од кључних разлика између монархије и републике је да, за разлику од председника републике који јесте или је често и шеф једне партије, кога једна група грађана, контра воље друге групе својом бројношћу или другим стицајем околности произведе привремено на то место, па он, сходно томе, мора имати одређене преференце према својој странци и онима који су га изгласали, код монархије ако се то догоди, онда монархија не постоји. Онда причамо о доживотном председнику републике или, као у екстремној ситуацији Хаитија или Северне Кореје, о доживотном наследном председнику републике. То је последња идеја која било коме, од престолонаследника до последњег по азбучном реду међу његовим саветницима, пада на памет.

Потпуно је нормално да се одржавање Дворског комплекса финансира из буџетских средстава, јер свиђало се то некоме или не, држава јесте власник. Онај ко је власник увек и у свим режимима и системима био је обавезан да сноси трошкове онога што је његово власништво. Док се није уселио престолонаследник, све трошкове сносила је држава. Тако је било и кад је тамо живео Јосип Броз, а и у време Милошевића. Ти трошкови су на неки начин готово једнаки било да неко у тим објектима живи или не, јер они морају да се одржавају. Али, ако кажете да је нешто скупо, прво треба да се распитате колико кошта оно што већ имате: колико коштају избори сваке године, одржавање свих тих администрација, као и последице тога што имате, па онда тражите предрачун за алтернативу. За дивно чудо, нико од оних који се сада питају колико би коштала монархија, не сећам се да је у протеклих шест деценија подигао глас или се питао колико је коштала република. Шта мислите ко је платио онај чувени Брозов „инвентар“ пописан после његове смрти који броји 42 или 43 резиденције.

Приче о томе како питање монархије дели народ у Србији безочна су флоскула. Ја се често питам да ли ти људи хоће да кажу да је овај народ данас подељен због тога што смо ми имали монархију од 1945. наовамо? Ко је овде луд? Извините, али ова земља је доживела сецесију у време најжешћег републиканског идеолошког и политичког система. Њу су одбациле као своју земљу чак и националне мањине које је управо овај републикански систем промовисао.

петак, 01. август 2008.

Нови Зеланд против републике!

О евентуалном укидању монархије и стварању републике мора да одлучи Нови Зеланд као целина, а не да политичари покушавају да такву одлуку наметну.

Будућност монархије на Новом Зеланду недавно је доведена у питање од стране извесног броја појединаца који су привукли знатну пажњу јавности својим недобронамерним републиканским предлозима. Критика монархије праћена је медијском кампањом без преседана и недопустивим повредама приватности појединих чланова краљевске породице.

Прочитајте цео чланак

Монархистичка лига Новог Зеланда