Аргументи за Краљевину Србију (3)

Марко Видојковић

(Пешчаник, 07. 12. 2007)

„Био сам у Данској када ми је први пут пало на памет - јеботе, како када се бирао наш фантастични устав никоме није пало на памет да пита да ли је неко случајно за неку врсту парламентарне монархије данског типа. Таква монархија у Србији није могућа, јер овај народ није такав. Тамо имаш краља који је лутка и тамо имаш политичаре који раде за плату и сви заједно раде за своју лепу малу краљевину, комунистичку малтене краљевину, у којој ако ти није лепо на послу ти добијеш отказ, али онда добијеш социјалну помоћ од 1.700 евра. Ја не знам, овој земљи ужасно фали идентитет. Да је овако крња, одвратна земља нека краљевиница, можда би фудбалери боље играли. Кад смо већ натркечили јебену круну на грб и кад већ кукамо богу у химни, хајде да будемо краљевиница. Почињу да ти се рађају такве идеје у глави. Шта би било када Коштуница не би могао себе да доживљава као мини краља. Имамо Мишковића који је такође краљ, па онда имамо вође странака који су краљеви у својим странкама. Само зато што ова земља апсолутно није дефинисана, дошли смо до момента да Видојковић прича о томе како можда социјалдемократска монархија и није тако лоше решење. Ми сад морамо да носимо Путинове слике, јер немамо идентитет као земља. Молим вас, јебем му матер, размислимо, можда ипак Александар јебени fucking Карађорђевић и није толико трагично решење кад се упореди са Путином.“

Светислав Басара

(Утисак недеље, 28.01.2007)

„Не одступам ни дан данас од тога јер сам уверен да је за једно друштво какво је српско најбоље да буде краљевина из простог разлога што симболички суверенитет који краљ има не дозвољава појаву ликова попут Слободана Милошевића, наследних кнежева попут Коштунице, већ су у једном таквом политичком амбијенту председници владе и министри једноставно оно што су свугде у нормалним републикама. Значи, службеници који добро обављају свој посао, а не нека митолошка полубожанства како је то случај од како ја памтим овде у Србији, па до дана данашњег.“