Милан М. Ћирковић (2. април 2007)
Па као што је Јелена Милић лепо запазила пре само који дан у Пешчанику, водеће државе света по квалитету живота имају свега неколико заједничких одлика, од којих је једна да су парламентарне монархије. Па је сасвим коректно нагласила да то не треба приписивати случају. Мало шта се има томе додати, осим да би се на тај начин, насупрот примедбама надобудних популиста, избегао онај ОДВРАТНИ ЦИРКУС грађења култа личности кроз изборе за личност и плакате са ликовима Вођа (али најсличнијих Домановићевом архетипу) високе по 15+ метара. Очигледно је да је то веома, веома нездраво - и то пре свега по ментално здравље самих вођа. Новија историја нам то потврђује - ретко ко није доиста клинички полудео кад је видео своју слику (лепо дотерану у photoshopu) на митинзима, биллбордима и плакатима широм земље...
John Abruzzi (2. април 2007)
Невероватно је колико се мржње излије када неко покрене питање обнове монархије у Србији. То је једина ствар у којој су сагласни радикали и псеудолевичарска чаршија. Мислим да би Краљевина Србија била добро решење.
капетан загор (2. април 2007)
Чеда (Антић) је доследан само по овом питању. Он је човек искрени монархиста и ту му се нема шта замерити, као што се не може рећи да је у Србији вођена нормална дебата о томе да ли треба да се организује референдум по том питању. Лично сам такође за монархију, а они који су против нека објасне зашто је република боља? Да ли воле Тита? Ако га не воле које „српске револуционаре“ цене? Можда Ранковића и сличне? Шта је добро република донела? Зашто да не будемо краљевина када немамо никакав републикански нормалан идентитет? Хајде да о томе разговарамо, а не само Аца Гица је права Гица и сличне тривије, види га не зна српски, те га је отац проклео, а ни он није био бољи и тако даље.
Саша Милошевић (2. април 2007)
Хвала г. Антићу - позитиван прилог размишљању о бољој будућности.. бар из мог угла гледано. Мислим да монархија Србији не одузима баш ништа, само додаје. Свако ко би да има мишљење на ту тему би морао да хладнокрвно прође кроз анализирања будућности и шанси које би та новонастала ситуација донела појединцима, друштву, па и свету.
Човекове основне вредности (већином формиране још у детињству) доприносе аутоматским мислима, које моментално избијају на површину и обогаљују креативно размишљање. По мени - нова монархистичка идеја је једна од највећих у данашњој Србији. Нисам, искрено, потпуно сигуран зашто.
Потпуно сам сигуран да - кад чујем све те увек само острашћене и агресивне анти-моанрхистичке ставове - да прави анти-морархистички разлог заправо и не постоји. Требаће да прође још најмање једна генерација, али победа монархије изгледа већ сада загарантована. Хладнокрвна анализа разлога ЗА, и толерисање чисто емотивних разлога ПРОТИВ ће дуготрајно довести до, можда неизбежног, органског процеса успостављања монархије у Србији.
Милан М. Ћирковић (2. април 2007)
Само укратко......иако сте покренули озбиљна и релевантна питања. Прво, Енглеска има мање разлога да се извињава за ропство од „слободних“ и „слободољубивих“ и заклето републиканских САД, које су далеко више трговале робљем на својој и суседним територијама од своје бивше колонијалне метрополе, а видите како њима на благу памет не пада да се неком извињавају. Друго, покољи спроведени под монархијама се не могу ни по квантитету ни по квалитету поредити са онима извршеним под секуларним републикама модерног доба (Маова Кина, Хитлерова Немачка, Стаљинов et al. СССР, Пол Потова Камбоџа - овај последњи случај је посебно забаван, пошто је код њих монарх био комуниста, додуше умерени, па су га због тога протерали - и тд. и др.) Нпр, све жртве свих колонијалних ратова заједно, а можете додати ту и I светски рат, мање су од броја убијених у масовним покољима у Кини, најпре под Чанг-Кај Шеком (антимонархистом), а после под Маом (ditto)... У том смислу нас историја ничем претерано корисном не учи.
Понављам: дефинитивни аргумент у прилог монархије јесте што се макар малкице умањује утицај популизма у држави, и свег зла које из њега - бар би у пост-милошевићевској Србији требало да буде јасно, али многима очито није - происходи.
Cole_Porter (3. април 2007)
Пре него сто кажете како је монархија корак уназад, посетите www.royalfamily.org па прочитајте какву би монархију у Србији волео ЊКВ Александар II ;) By the way, и у тој „назадној“ монархији је постојало приватно власништво, постојала је грађанска класа, постојала је и улица Краља Милана са све комплексом Краљевских дворова, постојао је музеј Кнеза Павла који се данас популарно зове „Народни музеј“, постојала је авио компанија која се звала „Аеропут“ а данас се зове „JAT Airways“, постојала је Суботичка фабрика чоколаде „Ruff“ која се данас зове „Пионир“, Зрењанин се уместо по заслужном другу Жарку, звао „Нађ Бечкерек“, итд. + наравно постојало је и много лоших ствари и чињене су велике грешке али само када би смо данас као у тој назадној монархији имали приватно власништво и евентуално свакодневно испирање мозга бонтоном типа „Његова Екселенција“, „Г-ђа...“ као и „скандалозно“ понашање краљевског пара и принчева и целе породице Карађорђевић (типа Принчеви који „оргијају“ на сноуборду... Принцеза Катарина са својим хуманитарним радом итд.) = стварно би нам много лоше било, сигурно! А тек што би потрошили „народних“ пара иако би трошили мање него што троше садашњи и бивши председници. Више о свему овоме можете сазнати од аутора овог блога.
cavalier (3. април 2007)
Противници монархије, предвођени Драгољубом Мићуновићем са репутацијом робијаша са Голог отока и оснивача Црвеног универзитета Карл Маркс из 1968. тврде да је Монархија превазиђен вид државног уређења.
У Србији смо од 1945. испробали све видове републике од тоталитарне до демократске и ни једна није дала резултате ни близу оних из 19. и почетка 20. века када је Србија била респектабилна и уређена држава. Проблеме републике управо данас живимо. Имамо кохабитацију председника и премијера између којих постоји и увек ће постојати трвење док год буду били из различитих партија. Када буду били из исте, ту више неће бити никакве контроле власти. Председник, то је партија (Тадић суботом председава ДС-ом а у понедељак заступа „све грађане“), а Краљ је држава.
И да напоменем за забринуте, Монархија јесте јефтиније уређење, нема председничких избора сваке 4 године, не мора сваки бившки председник да се стамбено збрине и телесно обезбеди....
ђ о л е (3. април 2007)
Зар се, чак и од тренутка када је формално укинута монархија, овде није живело у неком новом облику монархије која се стварала око Тита. То је била изворна банту монархија, у којој је нова аристократија бирана по најгорој могућој негативној селекцији.
Такође, зар се мање више у центру свих ужаса која се дешавају задњих 20 година не налазе потомци тог новог племства (генералско, амбасадорско, судијско, директорско, ...). Почев од Мире Марковић, цела плејада „спаситеља“, „ослободилаца“, „заштитника људских права“, „заштитника националних интереса“, новопечених мултимилијардера, одрасла је са свим рођењем стеченим привилегијама републиканског система.
Изгледа да живимо у монархији, чак и када то не знамо. Ако бих могао да бирам, уместо ванбрачне Титове деце или не знам кога другог кога могу да ископају, ипак бих изабрао потомка Карађорђа, какав год био.
Нема коментара:
Постави коментар