Цвети

Састанак у Такову се одржао 11. априла (на Цвети) 1815. године испред таковске цркве и том приликом је подигнут Други српски устанак.

Било је договорено да се коначна одлука о дизању устанка донесе на Цвети, када се у селу Такову одржавао велики народни сабор. На тај дан слави се Исусов тријумфални улазак у Јерусалим у дане пре Пасхе, описан у сва четири Јеванђеља, када га је народ дочекао, машући палминим и маслиновим гранчицама и распростирући своју одећу путем којим је ишао.

Припреме за устанак су биле држане у највишој тајности а у почетку су биле ограничене само на рудничку, крагујевачку и чачанску нахију. На Састанку су се окупили сви виђенији људи из рудничке нахије и околних села и том приликом је одлучено да се, и после неуспеха Првог српског устанка, поново дигне устанак, а за вођу је изабран Милош Обреновић.

У недељу, 11. априла, на Цвети, после завршене службе у цркви у Такову, Милош Обреновић је изашао пред народ, попео се на један већи камен и почео говорити:

„Слушајте браћо. Чујте свеколики Срби. Чуј велико и мало, мушко и женско, који сте год дошли ево овде данас. А тко није данас овде, онај свакако од вас да чује и очује, и да свак добро разумије и упамти ово што ћу свима сада за вазда прозборити. Ако сте рâди мене имати с вама и пред вама од сада за свагда у општем послу и руководца за народ и завичај и ако сте рâди да сви наши труди буду напредни, а ви сад сви из једног овди грла пред овим божијим домом то изреците и пред светим олтаром завјет чините, да ви на ваше душе примате све оно што би од овог предузетог посла могло изаћи несреће и пострадања, пак и то да мени сад овди обећавате и одмах да ми дате пуну власт и слободну вољу да ја могу заповједати сваком вам и да могу наказати (казнити) сваког који ме год не би што хтео послушати или који би што укварио.“

На то сви једногласно повичу „Све на нашу душу, и врат, и образ...“ . Затим су сви редом пољубили руку кнезу Милошу и пожелели му успех. Након тога, кнез Милош је у Црнући, где се окупило доста људи, ушао у свој вајат и обукао најсвечаније одело, узео заставу, изашао напоље и рекао:

„Ето мене, ето вас – рат Турцима!“