Аргументи за Краљевину Србију (6)

„John Doe“, 02.06.2006.
http://www.amfiteatar.org/cgi-bin/yabb/YaBB.pl?num=1148904638

1. Монархија је облик владавине који је традиција у Србији. Под монархистичким обликом владавине је Србија обновљена као држава, док република асоцира искључиво на комунисте, Тита и Милошевића, као и низ бламажа за последњих шест година.

2. Последњи пут кад је Србија била једно уређено и мање-више слободно и прогресивно друштво, дакле пре II светског рата, била је монархија. Жалосних, репресивних и декадентних шездесет година везани су за поредак републике. Логично је да се вратимо оном систему који је, са свим недостацима, ипак функционисао, место да се држимо једног који је доносио само поразе и раздоре.

3. Монархија је укинута потпуно незаконито и нелегитимно, у једној фарси од референдума са „ћоравим кутијама“ и политичким комесарима који су такво гласање надгледали. Република није, нити је икад била, израз народне воље, него последица терора, превара и лажи.

4. Срби као народ су једина балканска нација која је у савремено доба изнедрила чак три народне династије- Карађорђевиће, Обреновиће (данас изумрли, бар као легитимни наследници) и Петровиће-Његоше. Дакле, ми имамо своје, народне монархе, а не стране као сви други народи на Балкану.

5. У савременој Европи најнапредније државе су добрим делом монархије (Велика Британија, Холандија, Белгија, Норвешка, Шведска, Луксембург).

6. Огољене диктатуре, ако се погледа Европа, али и шире, свет, су по правилу републике - Пиноче, Салазар, комунистички терор у СССР, нацистичка Немацка, комунистичка Кина – све саме републике. Дакле, прича о ретроградности и недемократичности монархије не стоји. Најдемократскије земље су често монархије.

7. Менталитет Срба је такав да имају потребу за неким кога ће бескрајно обожавати и у кога ће се клети, што је веома опасно јер може лако да донесе отворену или прикривену диктатуру. Таква позиција реално ставља владара ван домашаја судова и одговорности, па води ка исходу који се може завршити поделом или грађанским ратом. Монархија са ограниченим овлашћењима владаоца, и доминантном улогом парламента и изборне владе омогућава да Срби добију „домаћина“, „оличење српства“, док смењиви политичари остају са овлашћењима, али и одговорношћу и улогом оних који су мета критика.

8. Карађорђевићи су рођаци Виндзора, Романових и других угледних краљевских кућа. Кума Њ.К.В. Александру је краљица Елизабета II. То већ довољно говори колико би монархија подигла углед Србије, која и даље има статус земље у „чистилишту“, као последња земља комунизма и диктатуре у Европи.

9. Наш престолонаследник је успешан бизнисмен и више је него способан да се издржава, али и пружи пример како се треба борити и сналазити и ако крећеш од нуле, што је био његов случај. Са друге стране, већина политичара, кандидата за функцију председника, живи од бављења политиком, значи подложни су поткупљивању, уценама, споразумима који су у њиховом интересу, или интересу њихове партије (лобија који стоји иза ње и слично), али не и државе у целини.

10. Александар је васпитан по европском обрасцу, и мање је склон балканским марифетлуцима попут непотизма, подмитљивости (и услед доброг материјалног стања), партијашења, острашћености која фаворизује неки део народа наспрам другог. Успео је у систему у којем се награђује само успех и способност, и нема разлога, пошто није одавде, да фаворизује било кога.

11. Монархија је далеко јефтинија од републике, која изискује милионе евра за сваке изборе. Погледајте само колико је милиона потрошено 2002. у време два председничка избора, оба у по два круга. И то све да бисмо добили председника са ограниченим овлашћењима која се своде на посредничку улогу у спољној политици и, делом, одбрану, са махом церемонијалним функцијама.

12. На крају, али не и најмање важно, време је да се криптокомунисти који су се пресвукли у „демократске“, „европске“, „либералне“ и друге одоре истерају на чистину. Питање монархије, и острашћеност са којом криптокомунисти наступају против ње, са квазиаргументима типа „република је демократичнија“, јасно ће показати ко је и даље ментално члан СК, или има сличан ментални склоп, а ко не.

Чак и кад се приказују као велики „либерали“ или „православци“ (што је у оба случаја неспојиво са комунизмом) криптокомунисти се грозе монархије. Стога је питање монархије лакмус тест за њих – да видимо ко су и колико их такво решење – Краљевина Србија, штреца и подсећа на њихове идеолошке корене.