петак, 27. јун 2008.

Бити ројалиста на дански начин

Солана Ларсен, члан управног одбора организације openDemocracyUSA, редовно пише за дански национални радио и друге медије и сарађује на бројним интернет пројектима.


Емотивна веза између монархије и грађана Данске заснива се на заједничком осећају националног менталитета.


Као што се хвале „Карлсбергом“, данским пецивом и Лего коцкама, Данци ће се хвалити свиме што их поставља на мапу света. А монархија их ставља. Постоји специфична данска реч, hyggelig, која значи удобно, лепо и весело, све заједно. Тако већина Данаца описује своју монархију. Без улажења у политику, они сматрају да Краљицу, Принчеве и традицију која их прати не треба узимати сувише озбиљно.


Већина грађана диви се Краљици Маргарети II, не због њене титуле, већ због њене личности. Она је креирала костиме за Дански краљевски балет и више пута уступала своје радове за постере и календаре који су штампани у добротворне сврхе. Преводила је на дански и чак илустровала издање Господара прстенова из 1977. године. Пуши као Турчин, а грађани се бизарно поносе чињеницом да пуши искључиво данске цигарете („Принц“). Заиста, било би неприлично да Краљица Данске пуши било које друге.


Данци не подносе кад било ко мисли да је бољи од њих, био плаве крви или не. Током историје владари су схватили да је нехајан однос према краљевским привилегијама поуздан пут до срца њихових поданика. Моја бака често прича како је њена мајка, као мала девојчица, добила комад чоколаде од Краља Кристијана X, приликом једне од његових чувених раних јутарњих шетњи. Он је владао за време оба светска рата, а сваког јутра је јахао без икакве пратње улицама Копенхагена – чак и за време немачке окупације.


Јавност је Краљевској породици узвратила пријатељством и неформалним односом. Појавило се мноштво урбаних митова. Свако ће вам испричати да је покојна Краљица мајка, Ингрид, била клептоман и да су телохранитељи плаћали све што би узела. Упорно се понавља трач да је Краљичин супруг Принц Хенри (који је Француз) хомосексуалац. Када се млади Престолонаследник Фредерик пожалио да не може да изађе на пиће а да неко не обавести медије, један национални таблоид штампао је постере које је делио баровима и кафићима, са натписом: „Фреди је слободан“. Недељама је трајала атмосфера националног консензуса да Принцу мора бити допуштена приватност.


Плишана озбиљност


За Нову годину Краљица се обраћа данској јавности путем телевизије. Њој уставом није дозвољено испољавање политичких ставова, али она је створила традицију да говори о етичким питањима и проблемима културе. Прошлогодишњи говор био је нарочито значајан. Као и у великом делу Европе, и у Данској је екстремна десница добијала на популарности. Политиком претходних година доминирало је прилично осетљиво питање имиграната. Ко би други осим Њеног Величанства могао да Данцима каже да буду фини једни према другима?


„Историја је показала на исувише примера како несигурност и страх хране предрасуде и узрокују разлике међу људима“, рекла је тада, запажајући да и странцима може да буде тешко да се прилагоде данском друштву, у истој мери као што је Данцима тешко да признају да се њихово друштво променило. „Заједништво не може да се постигне само са једне стране. Оно захтева напор свих, јер није увек лако иза различитог изгледа и непознатих обичаја препознати своје суседе.“


Необично је и дивно имати монархију која са својим грађанима има тако присан однос. Чланови Краљевске породице похађају државне школе, сами возе аутомобиле, баве се разним креативним делатностима и представљају Данску у ситуацијама у којима политичари немају много сврхе. Иако нико не очекује да ће Краљичини потомци бити популарни колико и она, тешко је замисливо да ће се Данци опростити од монархије. Као и Андерсенове бајке, сладолед и пиво, она има важну улогу у данској култури. Уосталом, већина hyggelig ствари је таква, зар не?

Нема коментара: