Да ли Србији треба Краљ?

Проф. др. Радослав Стојановић, Радио Слободна Европа, 11. јануар 2004

Када је у Енглеској монархија била збачена у 17. веку, на власт је дошао Кромвел који је постао много већи тиранин од претходних краљева. Онда су Енглези одлучили да скину Кромвела и да поново успоставе монархију, али су је ограничили уставом и парламентом, како монарх не би могао да се претвори у диктатора. Дакле, Енглези су поставили краља као брану да опасни људи, попут Кромвела, не дођу на власт, а код нас, нажалост, таквих људи има веома много. Наравно, ја не мислим да је монархија безгрешна, да не може да се извитопери, све је то могуће, али та опасност може да се избегне, ако се направи систем.

Србија и српски народ имају, да тако кажем, једну велику патњу, а то је питање идентитета. У свим народима који прођу кроз грађански рат врло дуго постоји расцеп који је створен тим ратом. То је врло озбиљан расцеп, јер је настао на проливеној крви. Једини начин да се он савлада је такозвано национално помирење коме су прибегавали и други народи. Једноставно се неким симболом или уставним текстом прогласи да више нема деобе, да су сви који су погинули, пали за интерес државе у којој сви живимо, само што су различито видели тај интерес. То је урадио Франко, то је урадио Линколн после грађанског рата Југа и Севера у Америци, ево, и у Русији се Дан Октобарске револуције више тако не зове, него се зове Дан праштања и помирења. Ја мислим да би у нашем случају повратак монархије, која је срушена у грађанском рату, био не само симболичан гест помирења, него и потврда да је грађански рат прошао, да се све вратило на пређашње стање, да је српски народ, који је и данас - хтели ми то да признамо или не - још увек подељен на партизански и четнички, повратио свој идентитет.

Монархија сама по себи не решава питање демократије. Сигурно је да су енглески краљеви, који су владали пре Кромвела, били срушени управо зато што су били тирани, а такви тирани су, наравно, били и кнез Милош и још неки, да их не набрајамо. Али, кад се ради о успостављању монархије данас, ја имам у виду модел какав постоји у данашњој Европи. Као што знамо, осам чланица Европске уније су монархије. Сасвим је јасно да се данас не би могла обновити монархија са прерогативима који омогућују да краљ постане тиранин.

Никако не бих могао да прихватим да су некакви избори 1945. године на било који начин скинули монархију. Ти избори су били фарса и управо због тога је и настао проблем. Монархија је тада сасвим сигурно одбијена у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, можда и у Македонији, али у Србији то није био случај. Ја сам говорио на два митнига, на једном је било 200.000 људи, на другом 100.000, и знам какве сам овације доживео кад сам поменуо обнову монархије. Људи данас тако реагују управо зато што је 1945. године монархија срушена на начин који није био прихваћен од народа. А да не говоримо о злочинима који су почињени од стране комуниста у том времену. У тражењу свог идентитета овај народ мора да превлада оно што га је поцепало. Наша главна деоба је она која живи од грађанског рата и која, на жалост, још није превладана. Ми једноставно морамо нешто да урадимо да ја више не доживим да ми неко, кад држим трибину, опсује мајку четничку, иако нисам ни могао бити четник, или да неко други скочи и њему опсује мајку партизанску.

Припадници династија, било да је реч о Карађорђевићима или другим династијама, нису надљуди. Оно што је својствено свим људима, својствено је и њима. Афера има свуда, јер су људски односи оптерећени страстима и слабостима. Али ја, ипак, имам више поверења у неког човека са педигреом него у неког ко нам падне с Марса и онда нам проповеда нешто што припадник једне династије не може да говори, ако ни због чега другог онда због тога што га слушају некакви други људи у свету који су њему равни. Да не помињем сада који су све људи падали у Србији с Марса, које су злочине починили, колику су срамоту нанели српском народу.

Сасвим сигурно, звучи прихватљиво за сваког човека који демократски мисли да је боље бирати шефа државе, а не да неко седи на том месту зато што је то право стекао рођењем. Али исто тако не смемо да изгубимо из вида да су неке изабране вође народа (не заборавите да је и Хитлер био изабран на изборима), начиниле врло велике злочине. Ако хоћете да идемо на нашу конкретну ситуацију, мислим да шестојануарска диктатура не може да се пореди са комунистичком диктатуром 1945. године.