Аргументи за Краљевину Србију (1)

Проф. др Предраг Палавестра, члан Крунског Савета

септембра 2001. године:

„У немирним и несталним приликама, које и сада трају, Круна би се, корак по корак, могла показати као легитиман носилац неопходног заокрета у националној политици Срба, као прихватљиво решење дуготрајне српске драме. За многе грађане, уморне од преврата и пораза, од силника и страначких надметања, Круна би могла бити прикладна форма државне стабилности. Форма заснована на демократским начелима правне државе, на мирном, равномерном и разборитом управљању, на једноставном и доследном начелу грађанске равноправности, на поштовању личности сваког појединца у држави и на домаћинском ставу према земљи и људима.“

априла 2002. године:

„Грађанске структуре данас прве и највише траже стабилност, јер хоће бољи живот у својој кући. Оне не желе да се одрекну националног идентитета и достојанства и, упркос свему, из чистих патриотских побуда, уз видан ризик и одрицања, остају у земљи како би у отвореном демократском друштву остварили правну државу и мирну технолошку и економску реинтеграцију Срба у светске токове и европску цивилизацију. Стабилност, коју би у правној држави и демократском поретку, изнад свих политичких подела и идеолошких страсти, гарантовала уставна монархија, могла би привући Круни и све оне, данас још уздржане, грађане који по инерцији говоре да је монархија превазиђена форма владавине и да се историја никад не понавља.“

„Круна треба да има ослонац у грађанској опцији која је данас у цивилизацијском успону. Круна стоји изнад подела и не спушта се на улицу, она је принцип стабилности а не учесник у игри за власт. Круна не треба да улази у политичко и страначко надметање, већ да буде опште прихватљиво решење за свакога у сређеној параламентарној правној држави и демократском друштву.“